Гибони

Гибони
Бјелоруки гибон (Хyлобатес лар)
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Кољено:	Цхордата
Разред:	Маммалиа
Ред:	Приматес
Натпородица:	Хоминоидеа
Породица:	Хyлобатидае Граy, 1870

Гибони (Хyлобатидае – хилобатиди) су породица примата који живе на дрвећу у Југоисточној Азији. Они су сестринска група великих човјеколиких мајмуна и, сукладно томе, често их се назива "малим човјеколиким мајмунима". Обје породице се сврставају у надпородицу човјеколиких мајмуна.

Породично стабло Хоминоида

Распрострањеност

Гибони живе у југоисточној Азији, од сјевероисточне Индије, Мианмара и јужне Кине преко Индокине и Малајског полуотока до индонезијских отока Борнеа и Јаве. Раније су гибони били пуно раширенији, још у првој половини 2. тисућљећа живјели су примјерице у већем дијелу Кине.

Опис

Гибони су примати без репа, а упадљиво на њима су предњи удови који су значајно дужи од стражњих. То им омогућује јединствени начин кретања у животињском свијету. Њишући се једном руком висећи на једној грани, другом руком дохваћају слиједећу грану, па на исти начин даље. Коријен палца који је врло близу запешћа им при томе омогућује сигурно хватање за грану. Густо крзно им је црно, сиво или смеђе, њушке су им кратке а велике очи су им окренуте према напријед. Формула зуби им је 2-1-2-3 и једнака је као код осталих човјеколиких мајмуна. Величина тијела им је између 45 и 90 цм а тежина од 4 до 13 кг, при чему је Сиаманг далеко највећа и најтежа врста.

Начин живота

Име Хyлобатес значи становник дрвећа, и потпуно је одговарајући за гибониме. Они су дневно активни становници шума изванредно прилагођени својим дугим предњим удовима и врло ниско смјештеним палце, начину живота овјешени за гране. "Ходају" рукама с гране на грану и у једном "кораку" могу тако, њишући се с једне руке на другу пријећи одједном раздаљину и до 3 м. На тлу се крећу на задњим ногама, држећи предње удове високо у зраку ради балансирања. Живе првенстврено у тропским шумама, но понекад их се може срести и у шумама на брдима, до висине од 1.800 м.

Гибони живе моногамно. Пар и њихово потомство живе на свом подручју које бране од уљеза. Повремено се може срести једну животињу, углавном младу, која је морала напустити своју породицу. Младе животиње напуштају родитеље, или их они силом отјерају, и крећу у потрагу за партнером. Та се потрага може протећи и на више година. Неке врсте помажу својим потомцима тако да им "резервирају" одређено слободно подручје.

Гибони су строго територијалне животиње. Подручје које запосједа један пар је велико између 25 и 50 ха. До борбе с уљезима ријетко долази, они свој териториј бране углавном криковима и пријетећим понашањем (скакањем или ломљењем грана). Уопће, гибони имају велики гласовни репертоар. Углавном се гласа мужјак, али понекад му се придружи и женка, па заједно изводе упечатљив "концерт".

Храна

Главна прехрана гибона се састоји од лишћа и воћа. Рјеђе једу цвијеће, кукце и понекад птичја јаја и малене краљежњаке. Имају слабо развијен апарат за жвакање и једноставно грађен желудац (за разлику од, примјерице, лангура.

Размножавање

Код гибона, сматра се, нема одређеног раздобља парења. Сваке двије до три године, женка коти једно младунче, двојци се знају догодити, но врло ријетко. Новорођенче се у почетку држи за мајчин трбух, а касније се и мужјак брине за подизање младунца. Престају сисати тек с једном до двије године, а сполно су зрели са осам или девет година. Очекивани животни вијек им је 25 година, а најстарији познати гибон доживио је у заточеништву 34 године.

Систематика

Гибони су сестринска група човјеколиких мајмуна и дијеле се на четири групе. Традиционално их се све сврстава у један род, а групе се сматра подродовима. У новије вријеме се шири мишљење, да свака група представља, заправо, засебан род. Укупно постоји једанаест врста:

• род гибона (Хyлобатес)
  • подрод Сyмпхалангус
    • сиаманг, Х. сyндацтyлус
  • подрод Номасцус
    • Х. цонцолор
    • Х. габриеллае
    • Х. леуцогенyс
  • подрод Бунопитхецус
    • Х. хоолоцк
  • подрод Хyлобатес
    • Х. клоссии
    • Х. пилеатус
    • Х. муеллери
    • Х. молоцх
    • Х. агилис
    • Х. лар

Односи унутар породице видљиви су из слиједећег дијаграма:

Гибони (Хyлобатидае)

|--podrod Symphalangus, siamang
|--N.N.
     |--podrod Nomascus
     |--N.N.
        |--podrod Bunopithecus
        |--podrod Hylobates
            |--Hylobates pileatus
            |--N.N.
                |--N.N.
                |   |--Hylobates klossii
                |   |--Hylobates moloch
                |
                |--Hylobates muelleri
                |--N.N.
                    |--Hylobates agilis
                    |--Hylobates lar

Wикиврсте имају податке о:

Хyлобатидае

Гибони на Wикимедијиној остави