Гликогенолиза
Гликогенолиза (Гликогенлиза) је конверзија гликогенских полимера у глукозне мономере.[1] Гликоген се катаболише уклањањем глукозних мономера путем одвајања са неорганским фосфатом чиме се формира глукоза-1-фосфат.[2] Овај дериват глукозе се затим конвертује до глукозе-6-фосфата, који је интермедијар у гликолизи.
Хормони глукагон и епинефрин стимулишу гликогенолизу.
Функција
[уреди | уреди извор]Гликогенолиза се одвија у мишићима и јетри, где је гликоген ускладиштен, као хормонски респонс на епинефрин (е.г., адренергичка стимулација) и/или глукагон, панкреасни пептид који подстичу ниске концентрације глукозе у крви.
- хепатичке ћелије могу да конзумирају глукозу-6-фосфат у гликолизи или да одстране фосфатну групу користећи ензим глукоза-6-фосфатаза, чиме ослобађају слободну глукозу у крвоток, који затим користе друге ћелије.
- Мишићне ћелије људи не поседују глукоза-6-фосфатазу, и стога не ослобађају глукозу, него користе глукозу-6-фосфат у гликолизи.
Клинички значај
[уреди | уреди извор]Парентерална (интравенозна) администрација глукагона је честа медицинска интервенција код дијабетичких хитних случајева кад се шећер не може унети орално. Он се такође може користи интрамаскуларно.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0.
- ↑ „Глyцогенесис”. Архивирано из оригинала на датум 2009-04-16.