Грофови и војводе Ањоуа
Титулу гроф Ањоуа је први у 9. вијеку дао франачки краљ Карло Ћелави Роберту Јаком. Ингелгер и његов син су били виконти Ангерса све док Ингелгеров син Фулк Црвени није преузео титулу грофа Ањоуа. Робертијанци и њихови насљедници из династије Цапет су били превише заузети ратовима с Викинзима и другим бригама, те нису били у стању преузети грофовију све до владавине Филипа II Аугуста више од 270 година касније.
Ингелгерова мушка линија је престала са грофом Геоффроyом II. Каснији грофова Ањоуа су били потомци Геоффроyеве сестре Ерменгарде од Ањоуа и грофа Геоффроyа II од Гатинаиса. Њихови агнатски потомци, који су укључивали и плантагенетске краљеве Енглеске, наставили су држати те титуле и посједе све док француска монархија није преузела власт над подручјем. Након тога су титуле гроф од Ањоуа те, од 1360. године војвода од Ањоу неколико пута даване члановима француских краљевских кућа Валоис и Боурбон.
Слично као и с титулом војвода Yорка у Енглеској, ниједан војвода Ањоуа (осим првог), није био у стању да је пренесе на насљеднике; они су или умирали без мушких насљедника, враћали титулу круни или преузиомали пријестоље.
Титулу је носио Пхилиппе, унук краља Лоуиса XIV, прије него што је преузео шпанско пријестоље као Филип V оф од Шпаније. Отада су неки од шпанских легитимистичких претендената на француско пријестоље носили пријестоље све до данашњих дана, као што је случај с нећаком орлеанистичког претендента.
Грофови Ањоуа
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Роберт Јаки 861–866 такођер: маркиз Неустрије, гроф Тоурса |
820 ? син Роберта III од Wормса и Wалдраде |
? два сина |
866 доб: 45 | |
Одо 866-898 такођер: краљ Франака, маркиз Неустрије, гроф од Париза |
852 Ла Фèре син Роберта Јаког и Аделаиде од Тоурса |
Тхéодрате од Троyеса два сина |
898 доб: 46 |
Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Ингелгер (викотнт Ангерса) |
845 Реннес син Тертуллуса (Тертулле) и Петронилле |
Аделаис један син |
888 доб: 42 | |
Фулк I Црвени 929–942 |
870 синИнгелгера и Ресинде "Аелинде" D'Амбоисе |
Росалие де Лоцхес један син |
942 доб: 72 | |
Фулк II Добри 942–958 |
син Фулка Црвеног | Герберге двоје дјеце |
11. новембар 958 Тоурс | |
Геоффроy I Сиви плашт 960–987 |
син Фулка II | (1) Аделе од Меауxа четворо дјеце (2) Аделаисе де Цхалон март 979 један син |
21.јул 987 | |
Фулк III Црни 987–1040 |
972 син Геоффроyа Сивог Плашта и Аделаиде од Вермандоиса |
(1) Елисабетх од Вендôмеа једна кћер (2) Хилдегард од Сундгауа 1001 двоје дјеце |
21. јун 1040 Метз доб: 68 | |
Геоффроy II Мартел 1040–1060 |
син Фулка Црног и Хилдегард од Сундгауа | (1) Агнес од Бургундије 1032 без дјеце (2) Грéцие од Лангеаиса без дјеце (3) Адèле без дјеце (4) Грéцие оф Лангеаис без дјеце (5) Аделаиде без дјеце |
Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Геоффроy III Брадати 1060–1067 |
1040 најстарији син Геоффроyа II од Гатинаиса и Ерменгарде од Ањоуа |
(1) Јулиенне де Лангеаис без потомства |
1096 доб: 56 | |
Фулк IV Лоше Расположени 1067–1109 |
1043 млађи син Геоффроyа II и Ерменгарде од Ањоуа |
(1) Хилдегарде од Беаугенцyа једна кћер (2) Ерменгарде де Боурбон 1070 један син (3) Оренгарде де Цхâтеллаилон 1076 без потомства (4) Мантие оф Бриенне 1080 без потомства (5) Бертраде де Монтфорт 1089 један син |
14. април 1109 доб: 66 | |
Геоффроy IV Мартел Млађи 1103–1106 |
1070 син Фулка IV и Ерменгарде де Боурбон |
није се женио без потомства |
19. мај 1106 Цандé доб: 36 | |
Фулк V Млади 1106–1129 такођер: краљ Јерузалема |
1089 Ангерс син грофа Фулка IV и Бертраде де Монтфорт |
(1) Ерменгарде од Маинеа 1110 четворо дјеце (2) Мелисенде 2. јун 1129 Јерузалем двоје дјеце |
13. новембар 1143 Акра доб: 54 | |
Геоффроy V Плантагенет 1129–1151 такођер: гроф Тоурса и Маинеа, војвода Нормандије |
24. аугуст 1113 старији син Фулка V од Ањоуа и Ерембурге де Ла Флèцхе |
Царица Матилда 17. јун 1128 три сина |
7. септембар 1151 Цхâтеау-ду-Лоир доб: 38 | |
Хенри I Кратки плашт 1151–1189 такођер: краљ Енглеске, гроф Маинеа, војвода Нормандије, Аквитаније и Гаскоње, лорд Ирске |
5. март 1133 Ле Манс син Геоффроyа Плантагенета од Ањоуа и Царице Матилде |
Елеанор од Аквитаније 18. мај 1152 Поитиерс осморо дјеце |
6. јун 1189 Цхинон доб: 56 | |
Рицхард I Лавље срце 1189–1199 такођер: краљ Енглеске, гроф Маинеа, војвода Нормандије, Аквитаније и Гаскоње, лорд Ирске |
8. септембар 1157 Беаумонт Палаце син краља Хенрyја II од Енглеске и Елеанор од Аквитаније |
Беренгариа од Наваре 12. мај 1191 Лимассол без законите дјеце |
6. април 1199 Цхâлус доб: 41 | |
Артхур I 1199–1203 такођер: војвода Бретање |
29. март 1187 син Геоффроyа II од Бретање и Цонстанце од Пентхиèвреа |
никад ожењен без потомства |
април 1203 Роуен доб: 16 |
Године 1204. Ањоу је преузео краљ Филип II од Француске. Потом је предан као апанажа за Јеана, сина Лоуиса VIII који је умро 1232. у доби од три година, потом Лоуисовом најмлађем сину Цхарлесу, каснијем првом од анжувинских краљева Сициље.
Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Јеан I Тристан 1219–1232 |
||||
Цхарлес I 1246–1285 такођер: краљ Сицилије, Албаније, Јерузалема, гроф Маинеа, Провансе, Форцалqуиера |
21. март 1226 најмлађи син Лоуис VIII од Француске и Бланцхе од Кастиље |
(1) Беатрице од Провансе 31. јануар 1246 Аиx-ен-Провенце седморо дјеце (2) Маргарет од Бургундије 1268 једна кћер |
7. јануар 1285 Фоггиа доб: 58 | |
Цхарлес II 1285–1290 такођер: краљ Напуља, Албаније, принц Салерна, Ахеје |
1254 син Цхарлеса I од Ањоуа и Беатрице од Прованце |
Марија од Мађарске 1270 14 дјеце |
5. мај 1309 Напуљ доб: 55 | |
Маргарет I 1285–1299 |
1273 кћер Цхарлеса II од Напуља и Марије Мађарске |
Цхарлес од Валоиса 16. аугуст 1290 Цорбеил шесторо дјеце |
31. децембар 1299 доб: 26 |
Године 1290. се Маргарет удала за Цхарлеса од Валоиса, млађег брата краља Филипа IV од Француске. Он је тако постао гроф од Ањоуа.
Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Цхарлес III 1270–1325 такођер: гроф Валоиса |
12. март 1270 четврти син Филипа III од Француске и Исабелле од Арагона |
(1) Маргарет од Напуља 1290 шесторо дјеце (2) Цатхерине од Цоуртенаyа 1302 четворо дјеце (3) Махаут од Цхâтиллона 1308 четворо дјкеце |
16. децембар 1325 Ногент-ле-Рои доб: 55 | |
Пхилип I 1293–1350 такођер: краљ Филип Сретни од Француске, гроф Маинеа, Валоиса |
1293 син Цхарлеса од Валоиса и Маргарет од Напуља |
(1) Јеанне Хрома јул 1313 седморо дјеце (2) Бланцхе од Наваре 11. јануар 1350 једна кћер |
22. аугуст 1350 Ногент-ле-Рои доб: 57 | |
Јеан II 1319–1364 такођер: краљ Јеан Добри од Француске, гроф Маинеа, Поитиерса, Аувергнеа, Боулогнеа, војвода Нормандије, Аквитаније и Бургундије |
16. април 1319 син Филипа VI и Јеанне Хроме |
(1) Бонне од Чешке 28. јул 1332 Црква Нотре-Даме, Мелун деветоро дјеце (2) Јеанне I од Аувергнеа 19. фебруар 1350 Нантерре двоје дјеце |
8. април 1364 Савоy доб: 44 | |
Лоуис I 1339–1383 такођер: гроф Маинеа, Провансе, војвода Тоураинеа, краљ Напуља, Јерузалема |
23 Јулy 1339 Цхâтеау де Винценнес други син краља Јеана II од Француске и Бонне од Луxембоурга |
Марие од Блоиса 1360 троје дјеце |
20. септембар 1384 Бисцеглие доб: 45 |
Војводе Ањоуа
[уреди | уреди извор]Прво стварање 1360–1481 : Кућа Валоис-Ањоу
[уреди | уреди извор]Након смрти Цхарлеса IV, Ањоу се вратио у краљевску домену.
Друго стварање 1515–1531 : Кућа Савоја
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Лоуисе од Савоје 1476–1531 такођер: војвоткиња Аувергнеа, Боурбона, Немоурса |
11. септембар 1476 Понт-д'Аин најстарија кћер Филипа II од Савоје и Маргарет од Боурбона |
Цхарлес од Орлéанса 16. фебруар 1488 Париз једна кћер, један син |
22. септембар 1531 Гретз-сур-Лоинг доб: 55 |
Треће стварање 1566–1576 : Кућа Валоис-Ангоулêме
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Хенри II 1566–1576 такођер: даупхин де Франце, дуц д'Ангоулêме, дуц д'Орлéанс |
19. септембар 1551 Палача Фонтаинеблеау четврти син Хенрија II од Француске и Цатхерине де' Медици |
Лоуисе од Лорраинеа 13. фебруар 1575 Нотре-Даме де Реимс без дјеце |
2. аугуст 1589 Саинт-Цлоуд доб: 37 |
Четврто стварање 1576–1584 : Кућа Валоис-Ангоулêме
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Франçоис I 1576–1584 такођер: дуц де Беррy, де Тоураине, д'Аленçон, Цхâтеау-Тхиеррy, д'Éвреуx, цомте ду Перцхе, де Меулан, де Мантес |
18. март 1555 Палача Фонтаинеблеау пети син Хенрија II од Француске и Цатхерине де' Медици |
никад ожењен | 19. јун 1584 Цхâтеау-Тхиеррy доб: 29 |
Пето стварање : 1608–1626 : Кућа Боурбон
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Гастон I 1608–1626 такођер: дуц д'Орлéанс, дуц де Цхартрес, цомте де Блоис, дуц д'Аленçон |
25. април 1608 Палача Фонтаинеблеау трећи син Хенрија IV од Француске и Марие де' Медици |
(1) Марие де Боурбон, војвоткиња Монтпенсиера 6. аугуст 1626 Нантес једна кћер (2) Маргуерите од Лорраинеа 31. јануар 1632 Нанцy петоро дјеце |
2. фебруар 1660 Цхâтеау де Блоис доб: 51 |
Шесто стварање: 1640–1660 : Кућа Орлéанс
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Пхилиппе I 1640–1660 такођер: дуц д'Орлéанс, дуц де Цхартрес, де Валоис, де Немоурс, де Монтпенсиер, де Цхâтеллераулт, де Саинт-Фаргеау, де Беаупрéау, принце де Јоинвилле, цомте де Доурдан, Роморантин, де Мортаин, де Бар-сур-Сеине, вицомте де Ауге ет де Домфронт, марqуис де Цоуцyет де Фолембраy, марqуис де Мéзиèрес, барон де Беаујолаис, сеигнеур де Монтаргис |
21. септембар 1640 Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе други син Лоуиса XIII од Француске и Анне од Аустрије |
(1) Принцеза Хенриетта од Енглеске 31. март 1661 Палаис-Роyал троје дјеце (2) Елизабетх Цхарлотте од Фалачке 16. новембар 1671 Цхâлонс-сур-Марне троје дјеце |
9. јун 1701 Цхâтеау де Саинт-Цлоуд доб: 60 |
Седмо стварање : 1668–1671 : Кућа Боурбон
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Пхилиппе Цхарлес I 1668–1671 |
5. аугуст 1668 Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе други син Лоуиса XIV од Француске и Марије Тхересе од Шпаније |
никад ожењен | 10. јул 1671 Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе доб: 2 |
Осмо стварање: 1672 : Кућа Боурбон
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Лоуис Франçоис I 1672 |
14. јун 1672 Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе трећи син Лоуиса XIV од Француске и Марије Тхересе од Шпаније |
никад ожењен | 4. новембар 1672 Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе |
Девето стварање: 1683–1700 : Кућа Боурбон
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Пхилиппе II 1683–1700 |
19. децембар 1683 Палача Версаиллес други син Лоуиса, ле Гранд Даупхина и Марије Ане Викторије од Баварске |
(1) Мариа Луиса од Савоје 2. новембар 1701 Фигуерес четворо дјеце (2) Елисабетх од Парме 24. децембар 1714 Гуадалајара седморо дјеце |
9. јул 1746 Мадрид доб: 62 |
Десето стварање : 1710–1715 : Кућа Боурбон
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Лоуис XV 1710–1715 такођер: даупхин де Франце |
15. фебруар 1710 Палача Версаиллес трећи син Лоуиса, малог дауохина и принцезе Марије Аделаиде од Савоје |
Марие Лесзцзyńска 4. септембар 1725 Палача Фонтаинеблеау једанест дјеце |
10. мај 1774 Палача Версаиллес доб: 64 |
Једанаесто стварање: 1730–1733 : Кућа Боурбон
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Пхилиппе II 1730–1733 |
30. аугуст 1730 Палача Версаиллес четврти син Лоуиса XV од Француске и Марие Лесзцзyńска |
никад ожењен | 17. април 1733 Палача Версаиллес доб: 2 |
Дванаесто стварање: 1755–1795: Кућа Боурбон
[уреди | уреди извор]Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Лоуис V 1755–1795 такођер: цомте де Провенце, цомте ду Маине, цомте де Перцхе и цомте де Сеноцхес |
17. новембар 1755 Палача Версаиллес четврти син Лоуиса, даупхина Француске и принцезе Марије Јосепхе од Саксоније |
Принцесс Марие Јосéпхине оф Савоy 14. мај 1771 Палача Версаиллес без потомства |
16. септембар 1824 Париз доб: 68 |
Војводе Ањоуа пез правног стварање
[уреди | уреди извор]1883–: Кућа Боурбон
[уреди | уреди извор]Након смрти грофа Хенрија од Цхамборда, само су потомци Филипа V од Шпаније остали од мушке лозе Лоуиса XIV. Најстарији од њих, карлистички претендент на шпанско пријестоље, постао је најстарији од Цапета. Неки их куртоазно ословљавају као војвода оид Ањоуа.
Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Јаиме I 1883–1931 такођер: дуqуе де Мадрид |
27. јун 1870 Вевеy трећи син војводе Царлоса од Мадрида и Принцеза Маргхерита од Боурбон-Парме |
никад ожењен | 2. октобар 1931 Париз доб: 60 | |
Алфонсо Царлос I 1931–1936 такођер: дуqуе де Сан Јаиме |
12. септембар 1849 Лондон други син грофа Јуна од Монтизона и Надвојвоткиња Мариа Беатриx од Аустрије-Есте |
Инфанта Мариа дас Невес од Португала 26. април 1871 Клеинхеубацх без потомства |
29. септембар 1936 Беч доб: 87 |
Након смрти Алфонса Царлоса 1936, лоза Цапета је прешла на прогнаног краља Шпаније Алфонса XIII. Године 1941. је Инфанте Јаиме, војвода од Сеговије, наслиједио оца Алфонса XIII (Алпхонсе I од Француске према легитимистима) као насљедника мушке лозе Лоуиса XIV и као такав легитимистички претендент на француско пријестоље. Преузео је титулу војвода Ањоуа.
Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Јаиме II 1941–1975 такпђер: дуqуе де Сеговиа, дуqуе де Мадрид |
23. јун 1908 Краљевска палача Ла Грања де Сан Илдефонсо други син краља Алфонса XIII од Шпаније и Принцеза Вицториа Еугение од Баттенберга |
(1) Еммануелле де Дампиерре 4. март 1935 Црква Сан Игнацио де Лоyола, Рим двоје дјеце (2) Цхарлотте Тиедеманн 3. аугуст 1949 Иннсбруцк без потомства |
20. март 1975 Ст. Галлен доб: 66 | |
Алфонсо I 1975–1989 такођер: дуqуе де Цадиз, дуц де Боурбон, дуцс де Боургогне |
20. април 1936 Рим најстарији син Јаимеа и Еммануелле де Дампиерре |
Марíа дел Цармен Мартíнез-Бордиú y Францо 8. март 1972 Краљевска палача Ел Пардо два сина |
30. јануар 1989 Беавер Цреек Ресорт доб: 52 | |
Лоуис VI 1989– такођер: дуц де Тоураине, дуц де Боурбон |
25. април 1974 Мардрид други син Алфонса и Марије дел Цармен Мартинез-Бордиу y Францо |
Марíа Маргарита Варгас Сантаелла 6. новембар 2004 Ла Романа троје дјеце |
жив |
2004– : Кућа Боурбон-Орлéанс
[уреди | уреди извор]8. децембра 2004. је гроф Хенри од Париза, орлéанистички претендент на француско пријестоље свом нећаку Цхарлесу Пхилиппеу дао титулу војвода од Ањуа. За њега је титула доступна од 1824, јер не признаје куртоазну титулу свог рођака.
Име | Портрет | Рођење | Бракови | Смрт |
---|---|---|---|---|
Цхарлес-Пхилиппе I 2004– |
3. март 1973 Парис најстарији син грофа Мицхела од Éвреуxа и Беатрице Пасqуиер де Францлиеу |
Диана Áлварес Переира де Мело, 11- војвоткиња Цадавала 21. јун 2008 Катедрала у Éвори |
жив |