Грофови и војводе Ањоуа

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Титулу гроф Ањоуа је први у 9. вијеку дао франачки краљ Карло Ћелави Роберту Јаком. Ингелгер и његов син су били виконти Ангерса све док Ингелгеров син Фулк Црвени није преузео титулу грофа Ањоуа. Робертијанци и њихови насљедници из династије Цапет су били превише заузети ратовима с Викинзима и другим бригама, те нису били у стању преузети грофовију све до владавине Филипа II Аугуста више од 270 година касније.

Ингелгерова мушка линија је престала са грофом Геоффроyом II. Каснији грофова Ањоуа су били потомци Геоффроyеве сестре Ерменгарде од Ањоуа и грофа Геоффроyа II од Гатинаиса. Њихови агнатски потомци, који су укључивали и плантагенетске краљеве Енглеске, наставили су држати те титуле и посједе све док француска монархија није преузела власт над подручјем. Након тога су титуле гроф од Ањоуа те, од 1360. године војвода од Ањоу неколико пута даване члановима француских краљевских кућа Валоис и Боурбон.

Слично као и с титулом војвода Yорка у Енглеској, ниједан војвода Ањоуа (осим првог), није био у стању да је пренесе на насљеднике; они су или умирали без мушких насљедника, враћали титулу круни или преузиомали пријестоље.

Титулу је носио Пхилиппе, унук краља Лоуиса XIV, прије него што је преузео шпанско пријестоље као Филип V оф од Шпаније. Отада су неки од шпанских легитимистичких претендената на француско пријестоље носили пријестоље све до данашњих дана, као што је случај с нећаком орлеанистичког претендента.


Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Роберт Јаки
861–866
такођер: маркиз Неустрије, гроф Тоурса
820
?
син Роберта III од Wормса и Wалдраде
?
два сина
866
доб: 45
Одо
866-898
такођер: краљ Франака, маркиз Неустрије, гроф од Париза
852
Ла Фèре
син Роберта Јаког и Аделаиде од Тоурса
Тхéодрате од Троyеса
два сина
898
доб: 46
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Ингелгер
(викотнт Ангерса)
845
Реннес
син Тертуллуса (Тертулле) и Петронилле
Аделаис
један син
888
доб: 42
Фулк I Црвени
929–942
870
синИнгелгера и Ресинде "Аелинде" D'Амбоисе
Росалие де Лоцхес
један син
942
доб: 72
Фулк II Добри
942–958
син Фулка Црвеног Герберге
двоје дјеце
11. новембар 958
Тоурс
Геоффроy I Сиви плашт
960–987
син Фулка II (1) Аделе од Меауxа
четворо дјеце
(2) Аделаисе де Цхалон
март 979
један син
21.јул 987
Фулк III Црни
987–1040
972
син Геоффроyа Сивог Плашта и Аделаиде од Вермандоиса
(1) Елисабетх од Вендôмеа
једна кћер
(2) Хилдегард од Сундгауа
1001
двоје дјеце
21. јун 1040
Метз
доб: 68
Геоффроy II Мартел
1040–1060
син Фулка Црног и Хилдегард од Сундгауа (1) Агнес од Бургундије
1032
без дјеце
(2) Грéцие од Лангеаиса
без дјеце
(3) Адèле
без дјеце
(4) Грéцие оф Лангеаис
без дјеце
(5) Аделаиде
без дјеце
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Геоффроy III Брадати
1060–1067
1040
најстарији син Геоффроyа II од Гатинаиса и Ерменгарде од Ањоуа
(1) Јулиенне де Лангеаис
без потомства
1096
доб: 56
Фулк IV Лоше Расположени
1067–1109
1043
млађи син Геоффроyа II и Ерменгарде од Ањоуа
(1) Хилдегарде од Беаугенцyа
једна кћер
(2) Ерменгарде де Боурбон
1070
један син
(3) Оренгарде де Цхâтеллаилон
1076
без потомства
(4) Мантие оф Бриенне
1080
без потомства
(5) Бертраде де Монтфорт
1089
један син
14. април 1109
доб: 66
Геоффроy IV Мартел Млађи
1103–1106
1070
син Фулка IV и Ерменгарде де Боурбон
није се женио
без потомства
19. мај 1106
Цандé
доб: 36
Фулк V Млади
1106–1129
такођер: краљ Јерузалема
1089
Ангерс
син грофа Фулка IV и Бертраде де Монтфорт
(1) Ерменгарде од Маинеа
1110
четворо дјеце
(2) Мелисенде
2. јун 1129
Јерузалем
двоје дјеце
13. новембар 1143
Акра
доб: 54
Геоффроy V Плантагенет
1129–1151
такођер: гроф Тоурса и Маинеа, војвода Нормандије
24. аугуст 1113
старији син Фулка V од Ањоуа и Ерембурге де Ла Флèцхе
Царица Матилда
17. јун 1128
три сина
7. септембар 1151
Цхâтеау-ду-Лоир
доб: 38
Хенри I Кратки плашт
1151–1189
такођер: краљ Енглеске, гроф Маинеа, војвода Нормандије, Аквитаније и Гаскоње, лорд Ирске
5. март 1133
Ле Манс
син Геоффроyа Плантагенета од Ањоуа и Царице Матилде
Елеанор од Аквитаније
18. мај 1152
Поитиерс
осморо дјеце
6. јун 1189
Цхинон
доб: 56
Рицхард I Лавље срце
1189–1199
такођер: краљ Енглеске, гроф Маинеа, војвода Нормандије, Аквитаније и Гаскоње, лорд Ирске
8. септембар 1157
Беаумонт Палаце
син краља Хенрyја II од Енглеске и Елеанор од Аквитаније
Беренгариа од Наваре
12. мај 1191
Лимассол
без законите дјеце
6. април 1199
Цхâлус
доб: 41
Артхур I
1199–1203
такођер: војвода Бретање
29. март 1187
син Геоффроyа II од Бретање и Цонстанце од Пентхиèвреа
никад ожењен
без потомства
април 1203
Роуен
доб: 16

Године 1204. Ањоу је преузео краљ Филип II од Француске. Потом је предан као апанажа за Јеана, сина Лоуиса VIII који је умро 1232. у доби од три година, потом Лоуисовом најмлађем сину Цхарлесу, каснијем првом од анжувинских краљева Сициље.

Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Јеан I Тристан
1219–1232
Цхарлес I
1246–1285
такођер: краљ Сицилије, Албаније, Јерузалема, гроф Маинеа, Провансе, Форцалqуиера
21. март 1226
најмлађи син Лоуис VIII од Француске и Бланцхе од Кастиље
(1) Беатрице од Провансе
31. јануар 1246
Аиx-ен-Провенце
седморо дјеце
(2) Маргарет од Бургундије
1268
једна кћер
7. јануар 1285
Фоггиа
доб: 58
Цхарлес II
1285–1290
такођер: краљ Напуља, Албаније, принц Салерна, Ахеје
1254
син Цхарлеса I од Ањоуа и Беатрице од Прованце
Марија од Мађарске
1270
14 дјеце
5. мај 1309
Напуљ
доб: 55
Маргарет I
1285–1299
1273
кћер Цхарлеса II од Напуља и Марије Мађарске
Цхарлес од Валоиса
16. аугуст 1290
Цорбеил
шесторо дјеце
31. децембар 1299
доб: 26

Године 1290. се Маргарет удала за Цхарлеса од Валоиса, млађег брата краља Филипа IV од Француске. Он је тако постао гроф од Ањоуа.

Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Цхарлес III
1270–1325
такођер: гроф Валоиса
12. март 1270
четврти син Филипа III од Француске и Исабелле од Арагона
(1) Маргарет од Напуља
1290
шесторо дјеце
(2) Цатхерине од Цоуртенаyа
1302
четворо дјеце
(3) Махаут од Цхâтиллона
1308
четворо дјкеце
16. децембар 1325
Ногент-ле-Рои
доб: 55
Пхилип I
1293–1350
такођер: краљ Филип Сретни од Француске, гроф Маинеа, Валоиса
1293
син Цхарлеса од Валоиса и Маргарет од Напуља
(1) Јеанне Хрома
јул 1313
седморо дјеце
(2) Бланцхе од Наваре
11. јануар 1350
једна кћер
22. аугуст 1350
Ногент-ле-Рои
доб: 57
Јеан II
1319–1364
такођер: краљ Јеан Добри од Француске, гроф Маинеа, Поитиерса, Аувергнеа, Боулогнеа, војвода Нормандије, Аквитаније и Бургундије
16. април 1319
син Филипа VI и Јеанне Хроме
(1) Бонне од Чешке
28. јул 1332
Црква Нотре-Даме, Мелун
деветоро дјеце
(2) Јеанне I од Аувергнеа
19. фебруар 1350
Нантерре
двоје дјеце
8. април 1364
Савоy
доб: 44
Лоуис I
1339–1383
такођер: гроф Маинеа, Провансе, војвода Тоураинеа, краљ Напуља, Јерузалема
23 Јулy 1339
Цхâтеау де Винценнес
други син краља Јеана II од Француске и Бонне од Луxембоурга
Марие од Блоиса
1360
троје дјеце
20. септембар 1384
Бисцеглие
доб: 45

Војводе Ањоуа

[уреди | уреди извор]

Прво стварање 1360–1481 : Кућа Валоис-Ањоу

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Лоуис I
1339–1383
<такођер: гроф Маинеа, Провансе, војвода Тоураинеа, краљ Напуља, Јерузалема
23 Јулy 1339
Цхâтеау де Винценнес
други син краља Јеана II од Француске и Бонне од Луxембоурга
Марие од Блоиса
1360
троје дјеце
20. септембар 1384
Бисцеглие
доб: 45
Лоуис II
1377–1417
такођер: краљ Напуља
1377
Тоулоусе
син Лоуиса I од Ањоуа
Yоланде од Арагона
Арлес
1400
петоро дјеце
29. април 1417
Ангерс
доб: 40
Лоуис III
1403–1434
такођер: гроф Провансе, Форцалqуиера, Пијемонта и Маинеа, војвода Калабрије, краљ Напуља
25. септембар 1403
најстарији син Лоуиса II од Ањоуа и Yоланде од Арагона
Маргарет од Савоје, војвоткиња Ањоуа
Цосенза
1432
без потомства
12. новембар 1434
Цосенза
доб: 31
Ренé I
1409–1480
такођер: гроф Провансе, Пијемонта, војвода Бара, Лорраинеа, краљ Напуља
16. јануар 1409
Цхâтеау д'Ангерс
други син Лоуиса II од Ањоуа и Yоланде од Арагона
(1) Исабелла, војвоткиња Лорраинеа
1420
10 дјеце
(2) Јеанне де Лавал
10. септембар 1454
Опатија Ст. Ницхолас, Ангерс
без потомства
10. јул 1480
Аиx-ен-Провенце
доб: 71
Цхарлес IV
1446–1481
такођер: гроф Маинеа, Гуисеа и Провансе
1446
син Цхарлеса од Ле Маинеа
Јеанне од Лорраинеа
1474
без потомства
1481
доб: 35

Након смрти Цхарлеса IV, Ањоу се вратио у краљевску домену.

Друго стварање 1515–1531 : Кућа Савоја

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Лоуисе од Савоје
1476–1531
такођер: војвоткиња Аувергнеа, Боурбона, Немоурса
11. септембар 1476
Понт-д'Аин
најстарија кћер Филипа II од Савоје и Маргарет од Боурбона
Цхарлес од Орлéанса
16. фебруар 1488
Париз
једна кћер, један син
22. септембар 1531
Гретз-сур-Лоинг
доб: 55

Треће стварање 1566–1576 : Кућа Валоис-Ангоулêме

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Хенри II
1566–1576
такођер: даупхин де Франце, дуц д'Ангоулêме, дуц д'Орлéанс
19. септембар 1551
Палача Фонтаинеблеау
четврти син Хенрија II од Француске и Цатхерине де' Медици
Лоуисе од Лорраинеа
13. фебруар 1575
Нотре-Даме де Реимс
без дјеце
2. аугуст 1589
Саинт-Цлоуд
доб: 37

Четврто стварање 1576–1584 : Кућа Валоис-Ангоулêме

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Франçоис I
1576–1584
такођер: дуц де Беррy, де Тоураине, д'Аленçон, Цхâтеау-Тхиеррy, д'Éвреуx, цомте ду Перцхе, де Меулан, де Мантес
18. март 1555
Палача Фонтаинеблеау
пети син Хенрија II од Француске и Цатхерине де' Медици
никад ожењен 19. јун 1584
Цхâтеау-Тхиеррy
доб: 29

Пето стварање : 1608–1626 : Кућа Боурбон

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Гастон I
1608–1626
такођер: дуц д'Орлéанс, дуц де Цхартрес, цомте де Блоис, дуц д'Аленçон
25. април 1608
Палача Фонтаинеблеау
трећи син Хенрија IV од Француске и Марие де' Медици
(1) Марие де Боурбон, војвоткиња Монтпенсиера
6. аугуст 1626
Нантес
једна кћер
(2) Маргуерите од Лорраинеа
31. јануар 1632
Нанцy
петоро дјеце
2. фебруар 1660
Цхâтеау де Блоис
доб: 51

Шесто стварање: 1640–1660 : Кућа Орлéанс

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Пхилиппе I
1640–1660
такођер: дуц д'Орлéанс, дуц де Цхартрес, де Валоис, де Немоурс, де Монтпенсиер, де Цхâтеллераулт, де Саинт-Фаргеау, де Беаупрéау, принце де Јоинвилле, цомте де Доурдан, Роморантин, де Мортаин, де Бар-сур-Сеине, вицомте де Ауге ет де Домфронт, марqуис де Цоуцyет де Фолембраy, марqуис де Мéзиèрес, барон де Беаујолаис, сеигнеур де Монтаргис
21. септембар 1640
Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе
други син Лоуиса XIII од Француске и Анне од Аустрије
(1) Принцеза Хенриетта од Енглеске
31. март 1661
Палаис-Роyал
троје дјеце
(2) Елизабетх Цхарлотте од Фалачке
16. новембар 1671
Цхâлонс-сур-Марне
троје дјеце
9. јун 1701
Цхâтеау де Саинт-Цлоуд
доб: 60

Седмо стварање : 1668–1671 : Кућа Боурбон

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Пхилиппе Цхарлес I
1668–1671
5. аугуст 1668
Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе
други син Лоуиса XIV од Француске и Марије Тхересе од Шпаније
никад ожењен 10. јул 1671
Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе
доб: 2

Осмо стварање: 1672 : Кућа Боурбон

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Лоуис Франçоис I
1672
14. јун 1672
Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе
трећи син Лоуиса XIV од Француске и Марије Тхересе од Шпаније
никад ожењен 4. новембар 1672
Цхâтеау де Саинт-Гермаин-ен-Лаyе

Девето стварање: 1683–1700 : Кућа Боурбон

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Пхилиппе II
1683–1700
19. децембар 1683
Палача Версаиллес
други син Лоуиса, ле Гранд Даупхина и Марије Ане Викторије од Баварске
(1) Мариа Луиса од Савоје
2. новембар 1701
Фигуерес
четворо дјеце
(2) Елисабетх од Парме
24. децембар 1714
Гуадалајара
седморо дјеце
9. јул 1746
Мадрид
доб: 62

Десето стварање : 1710–1715 : Кућа Боурбон

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Лоуис XV
1710–1715
такођер: даупхин де Франце
15. фебруар 1710
Палача Версаиллес
трећи син Лоуиса, малог дауохина и принцезе Марије Аделаиде од Савоје
Марие Лесзцзyńска
4. септембар 1725
Палача Фонтаинеблеау
једанест дјеце
10. мај 1774
Палача Версаиллес
доб: 64

Једанаесто стварање: 1730–1733 : Кућа Боурбон

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Пхилиппе II
1730–1733
30. аугуст 1730
Палача Версаиллес
четврти син Лоуиса XV од Француске и Марие Лесзцзyńска
никад ожењен 17. април 1733
Палача Версаиллес
доб: 2

Дванаесто стварање: 1755–1795: Кућа Боурбон

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Лоуис V
1755–1795
такођер: цомте де Провенце, цомте ду Маине, цомте де Перцхе и цомте де Сеноцхес
17. новембар 1755
Палача Версаиллес
четврти син Лоуиса, даупхина Француске и принцезе Марије Јосепхе од Саксоније
Принцесс Марие Јосéпхине оф Савоy
14. мај 1771
Палача Версаиллес
без потомства
16. септембар 1824
Париз
доб: 68

Војводе Ањоуа пез правног стварање

[уреди | уреди извор]

Након смрти грофа Хенрија од Цхамборда, само су потомци Филипа V од Шпаније остали од мушке лозе Лоуиса XIV. Најстарији од њих, карлистички претендент на шпанско пријестоље, постао је најстарији од Цапета. Неки их куртоазно ословљавају као војвода оид Ањоуа.

Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Јаиме I
1883–1931
такођер: дуqуе де Мадрид
27. јун 1870
Вевеy
трећи син војводе Царлоса од Мадрида и Принцеза Маргхерита од Боурбон-Парме
никад ожењен 2. октобар 1931
Париз
доб: 60
Алфонсо Царлос I
1931–1936
такођер: дуqуе де Сан Јаиме
12. септембар 1849
Лондон
други син грофа Јуна од Монтизона и Надвојвоткиња Мариа Беатриx од Аустрије-Есте
Инфанта Мариа дас Невес од Португала
26. април 1871
Клеинхеубацх
без потомства
29. септембар 1936
Беч
доб: 87

Након смрти Алфонса Царлоса 1936, лоза Цапета је прешла на прогнаног краља Шпаније Алфонса XIII. Године 1941. је Инфанте Јаиме, војвода од Сеговије, наслиједио оца Алфонса XIII (Алпхонсе I од Француске према легитимистима) као насљедника мушке лозе Лоуиса XIV и као такав легитимистички претендент на француско пријестоље. Преузео је титулу војвода Ањоуа.

Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Јаиме II
1941–1975
такпђер: дуqуе де Сеговиа, дуqуе де Мадрид
23. јун 1908
Краљевска палача Ла Грања де Сан Илдефонсо
други син краља Алфонса XIII од Шпаније и Принцеза Вицториа Еугение од Баттенберга
(1) Еммануелле де Дампиерре
4. март 1935
Црква Сан Игнацио де Лоyола, Рим
двоје дјеце
(2) Цхарлотте Тиедеманн
3. аугуст 1949
Иннсбруцк
без потомства
20. март 1975
Ст. Галлен
доб: 66
Алфонсо I
1975–1989
такођер: дуqуе де Цадиз, дуц де Боурбон, дуцс де Боургогне
20. април 1936
Рим
најстарији син Јаимеа и Еммануелле де Дампиерре
Марíа дел Цармен Мартíнез-Бордиú y Францо
8. март 1972
Краљевска палача Ел Пардо
два сина
30. јануар 1989
Беавер Цреек Ресорт
доб: 52
Лоуис VI
1989–
такођер: дуц де Тоураине, дуц де Боурбон
25. април 1974
Мардрид
други син Алфонса и Марије дел Цармен Мартинез-Бордиу y Францо
Марíа Маргарита Варгас Сантаелла
6. новембар 2004
Ла Романа
троје дјеце
жив

8. децембра 2004. је гроф Хенри од Париза, орлéанистички претендент на француско пријестоље свом нећаку Цхарлесу Пхилиппеу дао титулу војвода од Ањуа. За њега је титула доступна од 1824, јер не признаје куртоазну титулу свог рођака.

Име Портрет Рођење Бракови Смрт
Цхарлес-Пхилиппе I
2004–
3. март 1973
Парис
најстарији син грофа Мицхела од Éвреуxа и Беатрице Пасqуиер де Францлиеу
Диана Áлварес Переира де Мело, 11- војвоткиња Цадавала
21. јун 2008
Катедрала у Éвори
жив

V. такођер

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]