Гелски језици
| гелски | |
|---|---|
| Регије | Ирска, Шкотска, Оток Ман |
| Језична породица | индоеуропски
|
| Језични кодови | |
| ИСО 639-1 | – |
| ИСО 639-3 | goid |
 | |
Гелски или гаелски, или гојделски језици (енглески: гоиделиц[1]), име је за једну од двију група оточких келтских језика у којој се налазе; ирски, мански и шкотски гелски.
Гелски (гојделички) језици потјечу из Ирске, па их често и зову ирски језици, јер им име потјече од средњоирског; гоíдел, гаел - "Ирац".[2]
Разликују се од друге скупине оточких келтских језика - бритонских језика, по том што су задржали гласа - q, који се касније трансформирао у к (пише се - ц). За разлику од њих бритонски језици су развили глас - п. Претпоставља се да су оба гласа изведена из прастарог индоеуропског гласа - кw.[3]
Због тога гласа - к (или q) гелске језике понекад називају Q-келтски.[3]
Ширење гелских језика по Британском отоку одвијало се из јужне Ирске преко Оток Ман током више година, миграцијом Ираца у Британију.[4]
Ирски језик, знан и као класични гелски језик, користио се као књижевни језик у Ирској све до 17. вијека а понегдје и до 18. вијека.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Гоиделиц” (енглески). ЛИНГУИСТ Лист. Приступљено 24. 12. 2017.
- ↑ „Гоиделиц” (енглески). Мерриам-Wебстер. Приступљено 24. 12. 2017.
- ↑ 3,0 3,1 „Гоиделиц лангуагес” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 24. 12. 2017.
- ↑ 4,0 4,1 „Ленгуас гоидéлицас” (шпањолски). Енцицлопедисмо. Приступљено 24. 12. 2017.[мртав линк]
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Гоиделиц лангуагес (en)
- Ленгуас гоидéлицас[мртав линк] (es)