Германија (књига)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Германија (латински: De Origine et situ Germanorum, дословно О поријеклу и положају Германа[1]) је књига коју је римски хисторичар Гај Корнелије Тацит написао око 98. а који представља етнографску студију германских племена која су тада живјела изван граница Римског Царства.

У том дјелу, које се састоји од опћег и посебног дијела, Тацит описује Германију и бројна германска племена која тамо живе. Такођер описује обичаје и свакодневни живот Германа. Тацит истиче једноставност и моралност Германа насупрот декаденцији и покварености Римљана; њихов строги обитељски живот, вјерност и оданост, њихову храброст у рату и тежњу за слободом. Но, говори и о њиховим манама; љенчарењу кад није рат, овисност о коцкању и претјерано пијење пива.

Тацит вјеројатно сам никада није био у Германији него је податке добиваои од римских војника и трговаца који су били тамо. Интенција његова дјела је спорна. Једни је сматрају напросто географском монографијом, а други "огледалом обичаја".

Кратки приказ

[уреди | уреди извор]

Германиа почиње описом земље, закона и обичаја германских народа, у описима појединих племена почевши од оних којих живе близу Римске земље, и они који живе на крајњим обалама Балктика, они који сакупљају ћилибар Аести, па Фенни, и непозната племена. Тацит у 2. глави говори како су физички, Германски народи посебна нација, а не додатак својих суседа. Они су подељени у 3 велике гране Ингаевонес, Херминонес и Истаевонес. Они воде порекло од сина Маниуса, Тиуста и њиховог заједничког претка. У 4. поглављу он наводи да сви они имају заједничке физичке карактеристике, плаве очи, црвенкасту косу, и крупна тела, нису толерантни према исцрпљујућем раду, толерантни према глади и хладноћи, али не и према топлоти. У 7. поглављу Тацит описује своју владу и руководство, пример наводи руководство радије него власт и казне које су у дело спроводили свештеници. У 8. поглављу истиче да су женина мишљења поштована. У 9. поглављу Тацит описује начин рада скупштине, у јавним расправама коначну одлуку доносе људи из племена као целина. Тацит додатно говори о улози жена у 7.и 8. поглављу, они често прате мушкарце који иду у битку и нуде им охрабрење. Мушкарци су често били мотивисани да се боре за жене јер су се плашили њиховог заробљења. У 18. поглављу каже да су били задовољни са једном женом, осим неколико политичких бракова, а изричито пореди ову праксу са осталим варварским народима. Он такође бележи у 19. поглављу да је прељуба била веома ретка, и да су неверну жену касније избегавали у заједници. У 45. поглављу спомиње да племе на северу Ситонес „личе“ у сваком погледу осим једног- жена је владајући пол. У последњим поглављима описује различита германска племена, њихове релативне локације и неке од њихових карактеристика. Многа племена по имену одговарају са другим (касније) историјским записима и традицији, док је судбина мање јасна.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Некада се, у старијим изворима, понекад користи и пријевод О поријеклу и положаја Нијемаца, али израз Германи покрива шири етнички корпус од сувремених Нијемаца .

V. такођер

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  • Т.А. Дореy, 'Агрицола' анд 'Германиа', ин Тацитус (Лондон, Роутледге анд Кеган Паул, 1969) (Студиес ин Латин Литературе сериес)
  • Алфред Гудеман, Тхе Соурцес оф тхе Германиа оф Тацитус, ин Трансацтионс анд Процеедингс оф тхе Америцан Пхилологицал Ассоциатион, Вол. 31. (1900), пп. 93–111
  • Цхристопхер Б. Кребс, Неготиатио Германиае. Тацитус' Германиа унд Енеа Силвио Пиццоломини, Гианнантонио Цампано, Цонрад Целтис унд Хеинрицх Бебел (Гöттинген: Ванденхоецк & Рупрецхт, 2005). ИСБН 3-525-25257-9.
  • Симон Сцхама, 1995. Ландсцапе анд Меморy 2.и "Тхе хунт фор Германиа"

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Роднеy Поттер Робинсон, 1935. Тхе Германиа оф Тацитус (Миддлетоwн, Цоннецтицут; Америцан Пхилологицал Ассоциатион) (теxтуал анд манусцрипт аналyсис)
  • Кеннетх C. Сцхеллхасе, 1976. Тацитус ин Ренаиссанце Политицал Тхоугхт (Цхицаго)

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Germanija_(knjiga)&oldid=41824930”