Хрватско-руски односи

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хрватска
 Русија
Хрватски предсједник Иво Јосиповић с тада руским предсједником Дмитријем Медвједевим у Москви 2010. године
Хрватско велепосланство у Москви.

Хрватско-руски односи односе се на билатералне међународне односе између Хрватске и Руске Федерације. Службено су започели 25. 5. 1992. године. Хрватска има велепосланство у Москви и почасне конзулате у Калињинграду и Новосибирску, а Руска Федерација има велепосланство у Загребу те почасне конзулате у Пули и Сплиту.

Господарска размјена

[уреди | уреди извор]

На годишњој је разини међусобна робна размјена око 1,8 милијарди УСД те је Русија на петом мјесту најважнијих господарских партнера Хрватској.[1] Године 2012., извоз у Русију износио је 312,000.000 УСД. Хрватска у Русију највише извози лијекове, приправке за бријање, калупнике за љеваонице метала, електричне трансформаторе и генераторске агрегате, док се из Русије највише увозе нафта и уља те нафтни плинови, што чини и 90 посто увоза из Русије. Увозила су се и минерална и кемијска гнојива, алуминиј у сировим облицима те котлови за производњу водене и друге паре.[2] У десет мјесеци 2012. године, Хрватску су посјетиле 203 тисуће грађана Руске Федерације.[3]

Културне везе

[уреди | уреди извор]

Руско-хрватске културне везе сежу далеко у хисторију. С развојем међудржавне комуникације повећава се број и шири се подручје руско-хрватских контаката, који доприносе узајамном упознавању с културом и народним традицијама. Тако је у вријеме владавине руског цара Петра I. (крајем 17. – почетком 18. вијека) руски племић Петар Толстој посјетио Задар и Дубровник, како би проучавао поморство.[4] Хрватски доминикански свећеник Бењамин био је уредник првог пријевода Библије на руски старославенски језик 1499. године. Јурај Крижанић био је велик љубитељ Русије, желио је моћну, у смислу каснијег просвијећеног апсолутизма, организирану руску државу као протутежу и брану Нијемцима које је сматрао главним и најопаснијим непријатељима свих Славена. Хрватски виолинист Иван Мане Јарновић три године је био први виолинист у оркестру руске царице Катарине II. Велике. Први споменик на свијету у част Лаву Николајевичу Толстоју настао је у Селцима на Брачу 1911. године.[5]

Најбогатија и најважнија збирка хрватских глагољичких докумената и књига изван Хрватске налази се у Петрограду. Ради се о знаменитој Берчићевој збирци, која садржи пет глагољичких кодекса, 154 фрагмената (укупно 386 сачуваних листова), писана између 13. и 16. вијека, као и 53 курзивна глагољичка текста настала од 1460. до 18. вијека.[6]

На хрватском језику објављује се руски интернетски портал "Руски вјесник".

У липњу 1896. Милка Трнина, наступила је у Москви на концерту пред руским краљевским паром пригодом крунидбе цара Николаја II. По жељи царице, Трнина је пјевала Изолдину љубавну смрт, једну од најљепших арија, из Wагнерове опере 'Тристан и Исолда'. Руски цар наградио ју је великим дијамантним брошем украшен рубинима, који се чува у Музеју за умјетност и обрт у Загребу, а царица јој је даровала бриљантну наруквицу.[7]

Руси у Хрватској

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Руси у Хрватској

Руси у Хрватској једна су од 22 признате националне мањине Хрватске. Према попису становништва 2011., у Хрватској живи 1279 Руса, од чега највише у Граду Загребу.

Руси су од 1915., у већем броју дошли у Загреб као заробљеници из Првог свјетског рата. Неки су од њих након кратког времена ту умрли, други су се, када је завршио рат, вратили у тада Совјетску Русију, а дио заробљеника је одлучио остати у Загребу или у неком другом мјесту. Међу њима се истичу: математичар Борис Апсен[8], лијечник Сергије Салтyков (члан ХАЗУ-а)[9] те кемичар и фармацеут Иван Плотников.[10] У послијератној Југославији, тијеком 1960.-тих и '70.-тих година биле су успостављене економске везе са Совјетским Савезом и тиме је дошло до доласка Руса у Хрватску. Представници хрватских подузећа, радили су у Русији тијеком дужег времена и враћали се у Хрватску с руским супругама.[11]

Руска православна црква изграђена је у Цриквеници 1924. године на иницијативу Руса, који су након Октобарске револуције побјегли у Цриквеницу, а посвећена је св. Николи, који је међу осталим и светац заштитник Русије.[12] На загребачком гробљу Мирогој, налази се руска капела.[13]

Руска комунистичка Црвена армија борила се и на територију Хрватске за вријеме Другог свјетског рата 1944. и 1945. године[14], доживљавала је побједе и поразе. У Битци код Батине 1944., погинуло је 1297 припадника Црвене армије.

Рат у Хрватској

[уреди | уреди извор]

За вријеме ембарга на увоз оружја, Хрватска је тајно посредништвом Звонка Зубака увезла велике количине оружја из Русије. Тадашњи руски предсједник Борис Јељцин одобрио је 150 летова транспортера пуних наоружања, који су довезли оружје у Хрватску.[15] Из војне базе двјестотињак километара источно од Москве редовно су полијетати велики руски транспортери. Од 1992. па све до 1997. из Русије је за Хрватску организирано 150 до 160 летова, а у просјеку је превожено стотину тона оружја по лету.[16]

Руски новинари, дописници руске државне телевизије из Београда, Виктор Ногин и Генадиј Куриној погинули су у мјесту Пањани на цести Хрватска Костајница - Петриња 1. 9. 1991. године. Убили су их припадници српске паравојске.[17]

У снагама УНПРОФОР-а размјештенима у Хрватској били су и припадници руске војске и распоређени су на подручју Вуковара. Било је руских добровољаца на српској страни у борбама у источној Славонији и Лици.

Томо Алекса Дундић био је судионик Руског грађанског рата на страни Црвених. Једина је особа из Хрватске одликована Орденом црвене заставе. О њему је 1958. снимљен истоимени филм у совјетско-југославенској копродукцији.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ http://www.hgk.hr/sektor-centar/sektor-medjunarodni/suradnja-s-rusijom-strateski-je-interes-hrvatskog-gospodarstva Преузето 4. 2. 2013.
  2. ↑ http://www.hgk.hr/sektor-centar/sektor-medjunarodni/iznimno-veliko-zanimanje-hrvatskih-tvrtki-za-suradnju-s-ruskim-kompanijama-2 Преузето 4. 2. 2013.
  3. ↑ http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/240041/Zbog-viza-broj-ruskih-turista-pada-za-cetvrtinu.html#.UQ7qRfJdDTo Преузето 3. 2. 2013.
  4. ↑ http://www.zagreb.mid.ru/cro/rus_hrv3.html Архивирано 2014-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у Преузето 4. 2. 2013.
  5. ↑ http://www.croatia.org/crown/articles/9573/1/Croatia---Russia-historical-and-cultural-relations.html Преузето 4. 2. 2013.
  6. ↑ http://www.croatianhistory.net/etf/rusija.html Преузето 4. 2. 2013.
  7. ↑ http://www.index.hr/vijesti/clanak/izlozba-o-milki-trnini-otvorena-u-muzeju-grada-zagreba/717263.aspx Преузето 20. 1. 2014.
  8. ↑ http://www.zpm.fer.hr/~darko/zavod_pov/zavod_pov_nast.html Архивирано 2012-03-01 на Wаyбацк Мацхине-у Преузето 3. 2. 2013.
  9. ↑ http://info.hazu.hr/razred_za_medicinske_znanosti Преузето 3. 2. 2013.
  10. ↑ http://www.hrleksikon.info/definicija/plotnikov.html Преузето 3. 2. 2013.
  11. ↑ http://www.zajednicarusa.hr/ Архивирано 2014-04-03 на Wаyбацк Мацхине-у Преузето 4. 2. 2013.
  12. ↑ http://www.rivieracrikvenica.com/croatia/kulturno_povijesna_bastina Преузето 4. 2. 2013.
  13. ↑ http://www.destinacije.com/slika_nav.asp?lang=hr&pg=18&folder=Slike-Hrvatska-KapeleiKalvarije&cp=896&s=Next[мртав линк] Преузето 4. 2. 2013.
  14. ↑ http://www.deseti-korpus.com/index.php?option=com_content&view=article&id=268:susret-s-crvenom-armijom-&catid=39:osobe&Itemid=116 Архивирано 2014-02-02 на Wаyбацк Мацхине-у Преузето 16. 11. 2013.
  15. ↑ http://www.vecernji.hr/vijesti/hrvatsku-naoruzali-rusi-jeljcin-odobrio-150-letova-transportera-clanak-569795 Преузето 24. 7. 2013.
  16. ↑ http://www.glassrpske.com/novosti/region/Rusi-naoruzali-Hrvatsku/lat/122727.html Архивирано 2013-06-22 на Wаyбацк Мацхине-у Преузето 24. 7. 2013.
  17. ↑ http://www.jutarnji.hr/ratni-zlocin--rusi-i-srbi-skrivaju-istinu--ubijeni-novinari-u-beogradu-dobiti-ce-spomenik/942990/ Архивирано 2013-07-16 на Wаyбацк Мацхине-у Преузето 24. 7. 2013.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hrvatsko-ruski_odnosi&oldid=41585468”