Хемијска индустрија
Хемијска индустрија или кемијска индустрија, је грана индустрије која хемијским путем прерађује биљне, животињске и минералне сировине, као и разне отпатке. Има изузетно широк спектар деловања и обухвата већину грана индустрије, служећи се њиховим сировинама.
Хемијска индустрија, посебно тешка, велики је загађивач животне средине. Она обухвата емисију највише токсичних материја, првенствено амонијака, хлороводоника, фосфорне киселине, метанола, толуена, сумпорне киселине, сумпор-монооксида, метилетил-кетона, хлора, метилен-хлорида и трихлоретана. Произвођачи су дужни да прате и контролишу токсичне емисије у складу са законским прописима и стандардима. Међународна организација за стандардизацију (ИСО) је објавила серије стандарда за рад и управљање производњом, као и заштиту животне средине уопште.
Подела
[уреди | уреди извор]Хемијска индустрија се може поделити на следећи начин:
Тешка хемијска индустрија
[уреди | уреди извор]Подграна хемијске индустрије, тешка хемијска индустрија се дели на производњу органских и неорганских хемијских материја. Органска једињења садрже атом угљеника, а неорганска не садрже. Користе се сировине које су често отпаци других индустрија, сировине биљног и животињског порекла, укључујући нафту, гас и угаљ. Неорганска хемија користи сировине минералног порекла, од којих се произведу супстанце који даљом производњом постају средства за заштиту биља, вештача и ђубрива, боје, лакови, емајл, фирнајз и сл. Производи органске хемије су основа у производњи вештачких влакана, пластичних маса, лаке хемијске индустрије и фармацеутике.
Лака хемијска индустрија
[уреди | уреди извор]Ова подграна обухвата производњу средстава за личну хигијену, лекова и хемикалија за домаћинство. Сапун, парфеме и друге козметичке предмете производе фабрике. Детерџенти су синтетичка средства за прање и чишћење. Индустрија лекова се заснива углавном на страним лиценцама у увозу сировина и полупроизвода. Међутим, и поред оволиког броја фабрика, индустрија лекова не подмирује домаће потребе.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Фред Афталион А Хисторy оф тхе Интернатионал Цхемицал Индустрy. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. 1991. онлине версион
- Е. Н. Брандт. Гроwтх Цомпанy: Доw Цхемицал'с Фирст Центурy. Мицхиган Стате Университy Пресс. xxии+ 650 пп. Аппендицес, Селецт библиограпхy анд индеx. ИСБН 0-87013-426-4. онлине ревиеw Архивирано 2005-04-29 на Wаyбацк Мацхине-у
- Алфред D. Цхандлер. Схапинг тхе Индустриал Центурy: Тхе Ремаркабле Сторy оф тхе Еволутион оф тхе Модерн Цхемицал анд Пхармацеутицал Индустриес. Харвард Университy Пресс, 2005. 366 пп. ИСБН 0-674-01720-X. цхаптерс 3-6 деал wитх ДуПонт, Доw Цхемицалс, Монсанто, Америцан Цyанамид, Унион Царбиде, анд Аллиед ин УСА; анд Еуропеан цхемицал продуцерс, Баyер, Фарбен, анд ИЦИ.
- Мицхеал МцЦоy, ет ал., "Фацтс & Фигурес оф тхе Цхемицал Индустрy", Цхемицал & Енгинееринг Неwс, 84(28), Јулy 10, 2006, пп. 35–72.
- Схреве, Р. Норрис, анд Јосепх А. Бринк Јр. Тхе Цхемицал Процесс Индустриес (4тх ед. Неw Yорк: МцГраw Хилл, 1977)
- Wоyтинскy, W. С., анд Е. С. Wоyтинскy. Wорлд Популатион анд Продуцтион Трендс анд Оутлоокс (1953) пп 1176–1205; wитх манy таблес анд мапс он тхе wорлдwиде цхемицал индустрy ин 1950
- Цхемицал рефинерy ресоурцес http://www.ccc-group.com/chemicals/solutions/industrial-1 Архивирано 2015-02-04 на Wаyбацк Мацхине-у
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Еуропäисцхер Дацхвербанд дер Цхемисцхен Индустрие
- Вербанд дер Цхемисцхен Индустрие (Деутсцхланд)
- Бундесарбеитгебервербанд дер цхемисцхен Индустрие (Деутсцхланд)
- Фацхвербанд дер цхемисцхен Индустрие Öстерреицхс
- сциенцеиндустриес Сцхwеизер Wиртсцхафтсвербанд Цхемие Пхарма Биотецх
| Гране |  | |
|---|---|---|
