ИС-2

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ИС-2

ЈС-2 (предњи) и ЈС-3 у музеју Великог отаџбинског рата, Минск, Белорусија
ЈС-2 (предњи) и ЈС-3 у музеју Великог отаџбинског рата, Минск, Белорусија

Главне карактеристике
Земља порекла  Совјетски Савез
Намена тешки тенк
Први корисник Црвена армија
Дужина 9,83 м
Ширина 3,07 м
Висина 2,63 м
Маса 46,0 т
Брзина на путу 37 км/х на путу
Брзина ван пута 10-15 км/х ван пута
Досег 240 км
Главно наоружање 122 mm D-25Т (28 пуњења)
Споредно наоружање 2×ДТ, 1×ДШК митраљези
Мотор Дизел (Diesel) модел V-2
Снага (КС) 600 КС
Снага (кW) 450 кW
Посада 4
ИС-2

Јосиф Висарионовић 2 или скраћено ИС-2 је био совјетски тенк тијеком другог свјетског рата.

Настанак

[уреди | уреди извор]

Када послије неколико мјесеци производње примјерака тенка ИС-1 постаје очито да он са својим топом од 85 мм није довољно јак за борбу против најјачих њемачких тенкова доноси се одлука о његовом скидању из куполе и постављању топа од 122 мм. Тим веома брзим рјешењем Совјетски Савез је добио "нови" неупоредиво јачи тенк од неуспјешног тестног ИС-1.

Први модели ИС-2 почињу излазит из творница још у травњу 1944, мање од шест мјесеци након почетка градње ИС-1. Овај брзо изграђени тенк ће остат у производњи све до краја рата у Еуропи.

Ратна употреба

[уреди | уреди извор]

Војни задаци овог тенка су били идентични онима њемачких Тигар и Краљевски тигар. Њихова употреба се сводила само на мјестима фронта гдје се желила постићи краткотрајна војна надмоћ. Како се у то вријеме Совјетски Савез налазио у офензиви његова најчешћа употреба се сводила у прављењу рупа у противничкој обрамбеној линији. Када би одред ИС-2 остварио постављени циљ он би се повукао у позадину у очекивању нових наређења за употребу на неком новом одлучујућем мјесту. Своје право ватрено крштење овај тенк тијеком Другог свјетског рата доживљава у коловозу 1944. када бива употребљен против њемачког краљевског тигра у битци на ријеци Вистули. Тада 11 ИС-2 тенкова захваљујући "успјешној тактици" успјева уништити 4 од 15 краљевских тигрова уз властите губитке од 3 тенка и још 7 оштећених након чега је ова тенковска јединица била избачена из борбе (ово је ипак био војни успјех). При анализи битке стручњаци црвене армије су остали изненађени открићем да је противник успио пробити оклоп њиховог тенка на удаљености од 1 километра због грешке у конструкцији. Прије краја рата тај дизајн је добио још један понижавајући ударац када је био уништен с удаљености од 4.6 километара од протутенковског оклопног возила наоружаног с топом од 88 мм.

Без обзира на те дизајнерске недостатке он је био надмоћан свим тенковима западних савезника који након његовог проматрања на паради побједе у Берлину доносе одлуку о градњи сличног тешког тенка. Главни његов проблем се налазио у скупоћи производње што је резултирало ограничењем његове употребе да га се не би изгубило у неким "неважним сукобима".

Између тестног ИС-1 и масовно произведеног ИС-2 постоје само три, али свима видљиве разлике. Прву чини топ од 122 мм што има ИС-2. Он је већи је готово 50 посто од онога којега је носио претходник. Највећа забринутост су биле перформансе топа против њемачких тенкова па је направљено тестирање на заробљеном Пантеру приликом којега је зрно из 122мм топа пробило Пантеров предњи оклоп, прошло кроз одјел за посаду, пробило мотор и на крају пробило и стражњи оклоп тј. прошло је кроз цијели тенк!

Заједно с његовом уградњом долази веће дужине тенка и појачавања оклопа што овај тенк тежак 46 тона чини исто тешким као и совјетски КВ-85 или њемачки Пантер, али уједно и двије тоне тежим од ИС-1. Како би се задржала под контролом укупна тежина тенка смањена је количина стрељиво коју он превози што му је тијеком битка знало задати не мале проблеме. Додатни проблем је био што се за стрељиво састојала из два дијела, од зрна и барутног пуњења што је упоравало брзину отварања ватре, али ватрена моћ 122мм топа је тај недостатак више него надокнађивала.

Прије обуставе производње која наступа мјесец дана по паду Берлина изграђено је свеукупно нешто мање од 3500 примјерака овог тенка. У производњи он бива накратко наслијеђен од ИС-3 који се није користио у другом свјетском рату.