Империум

Древни Рим
Чланак је дио серије: Политика и управа Древног Рима
Периоди
Римско Краљевство 753. пне. – 510. пне. Римска Република 510. пне. – 27. пне. Римско Царство 27. пне. – 476. н.е./1453 Принципат Западно Царство Доминат Источно Царство
Редовни магистрати
Конзул Претор Квестор Промагистрат Едил Трибун Цензор Гувернер
Изванредни магистрати
Диктатор Магистер Еqуитум Конзуларни трибун Реx Триумвири Децемвири
Титуле
Император Легатус Дуx Оффициум Праефецтус Вицариус Вигинтисеxвири Лицтор Магистер Милитум Император Принцепс сенатус Понтифеx Маxимус Аугустус Цаесар Тетрарх
Институције и право
Римски Устав Римски Сенат Цурсус хонорум Римске скупштине Колегијалност Римско право Римско држављанство Ауцторитас Империум
Друге државе

Империум је латинска ријеч која се грубо може превести као "власт", а под којим се обично подразумијевају нечије овласти, прије свега у смислу територијалне надлежности. У Древном Риму је представљао концепт различит од ауцторитаса, темељеном на особном престижу, односно потестаса који се везивао за овласти римских магистрата. Прије свега се користио за овласти службеника изван граница Рима (помериум), па су се стога под империумом подразумијевале прије овласти војних команданата, а касније и гувернера у провинцијама. Касније се израз империум маиус користио за овласти магистрата, службеника и великодостојника који су били изнад овласти (или империума) других службеника. Највиши империум су на крају добили римски цареви.

Од израза империум је настала титула император - испочетка резервирана за војне команданте, да би на крају постала истовјетна титули цара у многим језицима и државама, те израз империј који је постао синоним за царство.