Иноwроцłаw
Иноwроцłаw
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 52°47′Н 18°15′Е / 52.783°Н 18.250°Е | |
| Држава |  Пољска
|
| Војводство | Кујавско-померанско |
| Повјат | Иноwроцłаw |
| Власт | |
| - градоначелник | Рyсзард Брејза |
| Површина | |
| - Укупна | 30.4 км²[2] |
| Становништво (2019.) | |
| - Град | 72,561[2] |
| - Густоћа | 2,385 стан. / км²[2] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 88-100 и 88-115[2] |
| Карта | |
  Иноwроцłаw Позиција Иноwроцłаwа у Пољској | |
Иноwроцłаw (њемачки: Хохенсалза) је град 72,561 становника[2]у Кујавско-померанском војводству.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Иноwроцłаw лежи на ријеци Нотећ удаљен четрдесетак км југоисточно од свог војводског центра Бyдгосзцза.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Иноwроцłаw је никао као трговиште у 11. вијеку, и то захваљујући соли која се лако искапала у околици. Његов сајам посјећивали су и страни трговци о том свједоче бројне пронађене њемачке, енглеске, чешке, арапске, талијанске и бизантске кованице.[1]
Као трговиште је први пут документиран 1185. под именом у Нови Wладислаw. То име сугерира да га је можда основао Wладyслаw I Херман, који је након побуне 1096. подржао развој новог мјеста и тамо смјестио свог каштелана.[1]
Важност насеља је вјеројатно расла, будући да је крајем 12. вијека саграђена монументална црква.[1]
У првој четвртини 13. вијека пјастовички војвода Казимиерз I саградио је замак у ком је 1237. (или 1238.) додјелио Иноwроцłаwу - статус града по тадашњем Магдебуршком закону уобичајеном по Шлезији. Након тог је у Иноwроцłаw довео Фрањевце да покрсте пагане. Већ прије 1320. највећи дио мјеста био је опасан бедемом, због све веће опасности од Теутонских витезова.[1]
Све до 1327. Иноwроцłаw је био пријестолница властитог војводства. Како се налазио на теутонској граници био је константно изложен њиховим нападима. Теутонски витезови су га заузели 1332. и пет година држали под својом влашћу. I након тог је стално нападан, посљедњи пут 1431. кад су га значајно оштетили.[1]
Видљиви пад града догодио се у 17. вијеку за Шведско-пољских ратова. Након пљачки и разарања у граду је живјело само 500 људи.[1]
Од јануара 1773. након Прве подјеле Пољске је као Хохенсалза дио Краљевине Пруске и то је остао слијећих 146 година, са краћим прекидом за наполеонских ратова.[1]
Пруске власти су 1819. распустиле фрањевачки ред, срушиле самостан а цркву претвориле у житницу и складиште хране. Заузврат је стара жидовска синагога претворена у творницу цигара.[1]
Његов географски положај омогућио му је да постане раскршће жељезничких пруга према Познаńу, Бyдгосзцзу и Торуńу и индустријски центар. Сол се искапала у новим рударским окнима, пивовара је почела с радом 1873., творница соде 1882. а након тог и бројни мањи погони прехрамбене индустрије, творница пољопривредних машина и творница парних генератора Петзолд у којој је радило 750 радника.[1]
Откад је 1875. отворено љечилиште на бази слане воде из рудника, град се прољепшао, подигнути су бројни пансиони, виле, а 1912. прорадио је и трамвај.[1]
Пораз Њемачке у Првом свјетском рату оживио је наде Пољака за независном државом . Те су се наде обистиниле за Великопољског устанка 6. јануара 1919. Град је 1922. презван у Здројоwиско Иноwроцłаw (Љечилиште Иноwроцłаw).[1]
За њемачке окупације (1939.-1945.) Иноwроцłаw је поновно службено Хохенсалза.[1]
Иноwроцłаw данас
[уреди | уреди извор]Иноwроцłаw је и данас популарно љечилиште и индустријски центар, уз то и велик гарнизон пољске војске.[1]
