Обични сирак

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Обични сирак
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Разред: Liliopsida
Ред: Poales
Породица: Poaceae
Род: Sorghum
Соргхум бицолор Модерне

Сирак (Sorghum bicolor) је једногодишња зељаста биљка из фамилије трава (Poaceae).[1] Узгаја се ради исхране животиња и људи (углавном у Африци и Азији) и сврстава у просолике житарице.[2] Сем у исхрани, сирак се користи као сено и за добијање скроба, алкохола, глукозе. Цвасти (метлице) се суве користе за израду метли.[3][4]

Ова врста се узгаја као житарица, док се остале користе као крмно биље, које се било узгаја у пределима са топлом климом или је натурализовано, у пашњацима. Сирак припада потфамилији Panicoideae и племену Andropogoneae (племену које обухвата Andropogon gerardi и шећерну трску).

Светска продукција сирка је око 60 милиона тона годишње. Главне произвођачке земље су САД, Нигерија и Индија. У Сенегалу, на пример постоји варијетет традиционалног сирка који је у широкој употреби, али се користе и локално побољшани варијетети који су адаптирани за тамошње типове земљишта и климу. Зрна сирка се генерално користе и људској исхрани у полу-аридним земљама Африке и Азије. Овај усев се конзумира у виду тестенина, куван и у облику традиционалних пића. Истраживања су показала позитивна својства ове житарице по људско здравље. Даља истраживања се спроводе ради стицања детаљнијег разумевања терапетског потенцијала сирка.[5]

Узгој и употреба

[уреди | уреди извор]

Једна врста, Sorghum bicolor,[6] пореклом из Африке са мноштвом култивисаних сојева,[7] важан је усев широм света, који се користи као храна (као зрна и као сирков сируп) или меласа од сирка, крмно биље за исхрану животиња, а налази примену и у продукцији алкохолних пића, и биогорива. Већина варијетета је толерантна на сушу и топлоту, те су посебно важне за сушне регионе, у којима су житарице једна од основних храна за сиромашно и сеоско становништво. Ови варијетети формирају важну компоненту пашњака у многим тропским регионима. S. bicolor је важан прехрамбени усев у Африци, Централној Америци, и јужној Азији, пета је житарична култура по важности у свету.[8]

Неке врсте сирка могу да садрже нивое водоник цијанида, хорденина, и нитрата који их чине леталним за испашу животиња у раним ступњевима биљног раста. Кад су изложене суши и топлоти биљке исто тако могу да садрже токсичне нивое цијанида и/или нитрата у каснијим ступњевима раста.[9] Једна врста сирка, Џонсонова трава (S. halapense), класификује се као инвазивна врста у САД од стране Департмана за пољопривреду.[10]

Сирак се производи у подручјима која су веома топла. Минимална просечна температура од 25 °Ц неопходна је за осигурање максималне производње зрна. Морфолошке карактеристике чине ову културу најтолерантнијом на сушу међу тренутно култивисаним житарицама у свету. Током суше листови се завију да би смањио губитак воде услед перспирације. Ако се суша настави, ова биљка постаје дормантна, уместо да увене. Листови су заштићени воштаним кутикулама ради смањења испаравања.

Сирак је пета житарица по важности у свету након пиринча, пшенице, кукуруза и јечма. Он је главна житарична храна за преко 750 милиона људи који живе у полусушним тропским регионима Африке, Азије и Латинске Америке.[11] Највећи произвођач су Сједињене Државе (скоро 17% светске продукције), где су приноси релативно високи, чему следе Индија, Нигерија, Кина, Мексико, Судан и Аргентина.[12]

У многим полу-сушним земљама у Африци и Азији, зрна заузимају важно место у храни и крмном биљу. Зрна сирка користе људи (поготово фармери), који често немају средства да се хране другим прехрамбеним изворима. Зрна сирка су богата енергетским и неенергетским храњивим материјама. У овим областима, она су намењена за конзумирање као тестенине, кувана или у виду традиционалних пића. Зрна сирка, поред поменуте употребе, конзумирају се и облику гриза са сосом. У индустријским земљама, сирак се користи у виду зрна или крмног биља у сточној храни и за производњу биоетанола. Потражња сирка се све више повећава у многим земљама у развоју, нарочито у западној Африци (у Нигерији, Гани и Буркини Фасо). То је повезано и са порастом популације, а делом и са политиком ових земаља, које имају за циљ развијање индустријске употребе сирка (у пиварама) као замене за јечмени слад.[13]

Присуство семењаче и семенске љуске које су браон боје представља индикацију оштећења. У неким генотиповима сирка семењача је понекад парцијална, није видљива или чак недостаје, док је у другим веома пигментисана.[14] Фенолна једињења (фенолне киселине, флавоноиди и танини) су широко заступљени и свеприсутни секундарни метаболити у биљном царству међу житарицама, и сирак је најбогатији у том погледу са до 6%,[15][16][17] мада је показано да само варијетети са пигментираним семењачама садрже танине.[18][19] Они изграју важну улогу у биљним одбрамбеним механизмима од гљивица и штеточина, као што су инсекти и птице. Познато је да фенолна једињења такође имају позитивне ефекате на људско здравље.[13]

Фитинска киселина има велики капацитет везивања и стога може да формира комплексе са протеинима и вишевалентним катјонима. Већина комплекса фитат-метал је нерастворна при физиолошком pH и стога су мање биолошки доступни извор минерала за људе и животиње.[20] Анализирањем неколико варијетета сирка (белог и црвеног) утврђено је да садржај фитинског фосфора целог семена варира између 170 и 380 мг на 100 г, и да то представља преко 85% укупног фосфора у целом зрну.[21]

Исхрана

[уреди | уреди извор]
Сирак, зрно
Храњива вриједност по 100г
Енергија 1377 кЈ
Угљени хидрати 72.1 г
Влакна 6.7 г
Масноће 3.5 г
Бјеланчевине 10.6 г
Тиамин (Вит. Б1) 0.33 мг (25%)
Рибофлавин (Вит. Б2) 0.1 мг (7%)
Ниацин (Вит. Б3) 3.7 мг (25%)
Витамин Б5 0.4 мг (8%)
Витамин Б6 0.44 мг (34%)
Фолна киселина (Вит. Б9) 20 μг (5%)
Калцијум 13 мг (1%)
Жељезо 3.4 мг (27%)
Магнезијум 165 мг (45%)
Манган 1.6 мг (80%)
Фосфор 289 мг (41%)
Калијум 363 мг (8%)
Натријум 2 мг (0%)
Цинк 1.7 мг (17%)
Пуни извештај о уносу УСДА базе података
Проценти су релативни у односу на америчке препоруке за дневне потребе одраслих особа.

Количина од 100 грама сировог сирка пружа 329 калорија, 72% угљених хидрата, 4% масноћа, и 11% протеина. Сирак садржи бројне есенцијалне нутриенте у знатним уделима (20% или више дневне вредности, DV), укључујући ппротеине, влакна, Б витамине ниацин, тиамин и витамин Б6, и неколико дијетарних минерала, укључујући гвожђе (26% DV) и манган (76% DV). Нутрициони садржај сирка је генерално сличан са сировим овсом (погледајте нутрициону табелу). Међу другим сличностима са овсом, сирак не садржи глутен, те је користан за безглутенску исхрану.

Сирак је једна од главних зрнастих храна које се конзумирају у Азији и Африци. Он се користи у припреми хране за одрасле и децу. У тропским регионима, храна за бебе се прави од сирчане и кукурузне цицваре уз додатак шећера.[22] Протеински квалитет зрна сирка је лош услед ниског садржаја есенцијалних аминокиселине као што су лизин, триптофан и треонин.[23] Поступак прављења слада побољшава квалитет протеина ове житарице услед повећања садржаја лизина.[24] Деца слабо варе сирак,[25] али ако се исхрана допуни храном са високим садржајем лизина, сирак може бити задовољавајући извор хранљивих материја.[23] Протеини сирка постају мање сварљиви након кувања.[26][27] Сирак, као и остале житарица, добар је извор витамина Б, као што је тиамин, рибофлавин, витамин Б6, биотин и ниацин, мада рафинирање доводи до губитака свих витамина Б.[28] Минерални састав сирка је сличан оном у просу.[29] Главни минерали присутни у зрну сирка су калијум и фосфор, док је калцијум низак.[30] Сирак садржи полифенолна једињења, која се називају кондензовани танини, и која су антинутријски фактори. Кондензовани танини смањују хранљиву вредност зрна сирка, јер се могу везати за прехрамбене протеине, дигестивне ензиме, минерале као што су гвожђе, и витамине Б, као што су тиамин и витамин Б6.[31] Они су присутни у сојевима сирка који имају пигментисану семењачу,[32] а одсутни су код белих и обојених сирака без пигментиране семењаче.[33]

Микотоксини сирка

[уреди | уреди извор]

У случају буђи, високе вредности релативне влажности (РХ) током ране фазе раста с једне стране, и између краја цветања и друге културе, биле су у великој мери у корелацији са учесталошћу убуђалости. Односи између максималне релативне влажносит и знака плесног оштећења нису линеарни, већ постоји нето пораст кад влажност прекорачи праг од око 95%.[34]

Као и многе друге житарице, зрна сирка у време жетве имају веома варијабилну композицију микофлоре. Плесни сирковог зрна су добро познате као примарни патолошки проблем ове биљке. Најважнији елементи микофлора су: Fusarium, Curvularia, Alternaria, Helminthosporium и Phoma. На пример најчешћи родови у Сенегалу су: Curvularia и Fusarium, и за овај коснији је идентификовано пет врста: F. solani, F. moniliforme, F. cquiseti , F. fLocciferum и F. sporotrichoïdes.[35]

Нутритивне и медицинске импликације

[уреди | уреди извор]

У једној студији из 2015. године је показано да сирак првенстено садржи скроб који се спорије вари од већине других житарица, и који је у мањој мери сварљив, као и да садржи мање протеина и незасићене масти. Већина сојева сирка је богата фенолним једињењима, посебно 3–деоксиантоцианидинима и танинима. Резултати добијени ин витро и код животиња показали су да фенолна једињења и растворљива једињења (поликозаноли) која су повишено присутна у сирку балансирају или стабилизују цревну микробиоту и параметре повезане са гојазност, оксидативни стрес, упале, дијабетес, дислипидемију, хипертензију и канцер.[36]

Истраживања

[уреди | уреди извор]

Сирак је ефективан у конвертовању соларне енергије у хемијску енергију, и он исто тако користи мање количине воде у поређењу са другим житаричним усевима.[37][38] Биогориво, произведено користећи слатки сирак као културу са високим садржајем шећера у стабљици, се развија са биомасом која се може претворити у угљен, синтетички гас, и био-уље.[39][40]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „БСБИ Лист 2007” (xлс). Ботаницал Социетy оф Бритаин анд Иреланд. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2015. Приступљено 17. 10. 2014. 
  2. ↑ Диллон, Саллy L.; Схаптер, Францес M.; Хенрy, Роберт Ј. и др.. (1. 9. 2007). „Доместицатион то Цроп Импровемент: Генетиц Ресоурцес фор Соргхум анд Саццхарум (Андропогонеае)”. Анналс оф Ботанy 100 (5): 975–989. ДОИ:10.1093/aob/mcm192. ПМЦ 2759214. ПМИД 17766842. 
  3. ↑ „Грассланд Индеx: Соргхум бицолор (L.) Моенцх”. Архивирано из оригинала на датум 19. 11. 2017. Приступљено 08. 10. 2018. 
  4. ↑ „Сwеет Соргхум”. Сwеет Соргхум Етханол Продуцерс. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2016. Приступљено 13. 11. 2012. 
  5. ↑ ФаллЛ Раматоулаyе; Циссе Мадy; Сарр Фаллоу; Кане Амадоу; Диатта Цyрил; Диоуф Массамба (2016). „Продуцтион анд Усе Соргхум: А Литературе Ревиеw”. Јоурнал оф Нутритионал Хеалтх & Фоод Сциенце. 
  6. ↑ Мутеги, Еванс; Сагнард, Фабрице; Мураyа, Мосес и др.. (1. 2. 2010). „Ецогеограпхицал дистрибутион оф wилд, wеедy анд цултиватед Соргхум бицолор (L.) Моенцх ин Кенyа: имплицатионс фор цонсерватион анд цроп-то-wилд гене флоw”. Генетиц Ресоурцес анд Цроп Еволутион 57 (2): 243–253. ДОИ:10.1007/s10722-009-9466-7. 
  7. ↑ „Соргхум бицолор ин Флора оф Цхина @ ефлорас.орг”. Приступљено 4. 9. 2016. 
  8. ↑ „Соргхум”. Неw Wорлд Енцyцлопедиа. 12. 10. 2015. Приступљено 4. 11. 2016. 
  9. ↑ „Цyаниде (пруссиц ацид) анд нитрате ин соргхум цропс - манагинг тхе рискс. Примарy индустриес анд фисхериес. Qуеенсланд Говернмент.”. Архивирано из оригинала на датум 09. 10. 2018. Приступљено 04. 09. 2020. 
  10. ↑ У.С. Департмент оф Агрицултуре (12. 3. 2009). „Јохнсон Грасс”. Архивирано из оригинала на датум 07. 05. 2009. Приступљено 04. 09. 2020. 
  11. ↑ Wоркинг папер он мyцотоxинс ин соргхум. Јоинт ФАО / WХО Фоод Стандардс Цодеx Цоммиттее он Цонтаминантс ин Фоодс (ЦЦЦФ). 2011.
  12. ↑ Рао ПП, Биртхал ПС, Реддy БВС, Раи КН, Рамесх С. „Диагностицс оф Соргхум анд Пеарл Миллет граинс-басед нутритион ин Индиа”. Ицрисат 47: 93–96. 2006. .
  13. ↑ 13,0 13,1 Кхадy Ба, Еммануел Тине, Јацqуелине Дестаин, Ндиага Циссе, Пхилиппе Тхонарт. Цомпаративе студy оф пхенолиц цомпоундс, тхе антиоxидант поwер оф вариоус Сенегалесе соргхум вариетиес анда амyлолyтиц ензyмес оф тхеир малт. Биотецхнол, Агрон. Соц. Абоут. 2010;14 (1):131-139.
  14. ↑ Еверс, Тонy; Миллар, С. (2002). „Цереал Граин Струцтуре анд Девелопмент: Соме Имплицатионс фор Qуалитy”. Јоурнал оф Цереал Сциенце 36 (3): 261–284. ДОИ:10.1006/jcrs.2002.0435. .
  15. ↑ Бета, Т.; Роонеy, L.W.; Мароватсанга, L.Т.; Таyлор, Ј.Р.Н. (2000). „Еффецт оф Цхемицал Треатментс он Полyпхенолс анд Малт Qуалитy ин Соргхум”. Јоурнал оф Цереал Сциенце 31 (3): 295–302. ДОИ:10.1006/jcrs.2000.0310. .
  16. ↑ Дицко, M. Х.; Группен, Х.; Траоре, А. С.; Ван Беркел, W. Ј.; Вораген, А. Г. (2005). „Евалуатион оф тхе еффецт оф герминатион он пхенолиц цомпоундс анд антиоxидант ацтивитиес ин соргхум вариетиес”. Ј Агриц Фоод Цхем 53 (7): 2581–2588. ДОИ:10.1021/jf0501847. ПМИД 15796598. .
  17. ↑ Аwика, Ј. M.; Роонеy, L. W. (2004). „Соргхум пхyтоцхемицалс анд тхеир потентиал импацт он хуман хеалтх”. Пхyтоцхемистрy 65 (9): 1199–1221. Бибцоде 2004PChem..65.1199A. ДОИ:10.1016/j.phytochem.2004.04.001. ПМИД 15184005. .
  18. ↑ Дyкес, Линда; Роонеy, Ллоyд W. (2006). „Соргхум анд миллет пхенолс анд антиоxидантс”. Ј Цереал Сци 44 (3): 236–251. ДОИ:10.1016/j.jcs.2006.06.007. .
  19. ↑ Роонеy ЛW. Овервиеw: соргхум анд миллет фоод ресеарцх фаилурес анд суццессес. Ин: Белтон ПС &Таyлор ЈРН, едс. Цонференце процеедингс оф тхе АФРИПРО Wорксхоп он тхе протеинс оф соргхум анд миллетс: енханцинг нутритионал анд фунцтионал пропертиес фор Африца, 2-4 Април, Преториа, Соутх Африца. 2003.
  20. ↑ Соргхум анд миллетс ин хуман нутритион. ФАО. 1995.
  21. ↑ Хадбаоуи Зинеб. Студy оф тхе антиоxидант ацтивитy оф липид, протеин анд пхенолиц фрацтионс оф лоцал соргхум сеедс. мастер. 2007.
  22. ↑ Обизоба ИЦ (1988) Нутритиве валуе оф мелтед, дрy- ор wет-миллед соргхум анд цорн. Цереал Цхем 53: 222–226.
  23. ↑ 23,0 23,1 Бади С, Педерсен Б, Моноwар L, Еггум БО (1990) Тхе нутритиве валуе оф неw анд традитионал соргхум анд миллет фоодс фром Судан. Плант Фоодс Хум Нутр 40: 5–19.
  24. ↑ Далбy А, Тсаи Y (1976) Лyсине анд трyптопхан инцреасес дуринг герминатион оф цереал граинс. Цереал Цхем 53: 221–226.
  25. ↑ МацЛеан WЦ, Лопез де Романа Г, Плацко РП, Грахам ГГ (1981) Протеин qуалитy анд дигестибилитy оф соргхум ин пресцхоол цхилдрен: баланцес студиес анд пласма фрее амино ацидс. Ј Нутр 111: 1928–1936.
  26. ↑ Ацтелл ЈД, Кирлеис АW, Хассен MM, Д’Цроз Масон Н, Мертз ЕТ, Мунцх L (1981) Дигестибилитy оф соргхум протеинс. Проц Натл Ацад Сци УСА 78: 1333–1335.
  27. ↑ Еггум БО, Моноwар L, Бацх Кнудсен КЕ, Мунцх L, Аxтелл ЈД (1983) Нутритионал qуалитy оф соргхум анд соргхум фоодс фром Судан. Ј. Цереал Сци 1: 127–137.
  28. ↑ Хегедус M, Педерсен Б, Еггум БО (1985) Тхе инflуенце оф миллинг он тхе нутритиве валуе оф flоур фром цереал граинс, 7: Витаминс анд трyптопхан. Qуал Плант Плант Фоодс Хум Нутр 35: 175–180.
  29. ↑ Хулсе ЈХ, Лаинг ЕМ, Пеарсон ОЕ (1980) Соргхум анд миллет: тхеир цхемицал цомпоситион анд нутритиве валуе. Неw Yорк: Ацадемиц Пресс.
  30. ↑ Кхалил ЈК, Саwаyа WН, Саfi WЈ, Ал-Мохаммад ХМ (1984) Цхемицал цомпоситион анд нутритионал qуалитy оф соргхум flоур анд бреад. Qуал Плант Плант Фоодс Хум Нутр 34: 141–150.
  31. ↑ Wанг РС, Киес C (1991) Ниацин статус оф хуманс ас аффецтед бy хеатинг децортицатед анд wхоле-гроунд соргхум (Соргхум Граминеае) граин, реадy-то-еат бреакфаст цереалс. Плант Фоодс Хум Нутр 41: 355–369.
  32. ↑ Мариани Г, Англани C, Цеотто Е, Гадди С, Саннибале M (1988) Су проблеми qуалитативи дел сорго да гранелла: дигерибилита` делло сфаринато интеграле е теноре ин таннини делле цариоссиди. Л’Информаторе Аграрио 44: 71–73.
  33. ↑ Англани C (1994) Дигестибилитy анд пхенолиц субстанцес фром меалс оф соргхум wитхоут а пигментед теста. Агр Мед 124: 229–237.
  34. ↑ Алаин РАТНАДАСС. дисцуссион папер пресентед то обтаин ан ХДР. Цхарацтеризатион анд манагемент оф тропхиц интерацтионс инсецт-плант фор интегратед продуцтион тропицалес.2007. Цереалс.
  35. ↑ D Лоувел. Молдс оф соргхум граинс wорк Сyнтхесис реализед ЦНРАде Бамбеy. 1981-1984
  36. ↑ Мораис Цардосо L, Пине СС, ХС Мартино, Пине - Ана ХМ . Соргхум (Соргхум бицолор л.): Нутриентс , Биоацтиве Цомпоундс, анд Потентиал Импацт он Хуман Хеалтх. Црит Рев Фоод Сци Нутр. 2015
  37. ↑ „ХудсонАлпха анд цоллабораторс еxпанд соргхум ресеарцх програм - ХудсонАлпха Институте фор Биотецхнологy” (ен-УС). ХудсонАлпха Институте фор Биотецхнологy. 25. 1. 2017. Приступљено 2. 3. 2017. 
  38. ↑ Дwеикат, Исмаил (2017). „Сwеет соргхум ис а дроугхт-толерант феедстоцк wитх тхе потентиал то продуце море етханол/ацре тхан цорн”. Департмент оф Агрономy анд Хортицултуре, Университy оф Небраска–Линцолн. Приступљено 2. 3. 2017. 
  39. ↑ „Пурдуе леадинг ресеарцх усинг адванцед тецхнологиес то беттер гроw соргхум ас биофуел”. Пурдуе Университy, Агрицултуре Неwс. јун 2015. Приступљено 2. 3. 2017. 
  40. ↑ „Сwеет Соргхум фор Биофуел Продуцтион”. еXтенсион. 2017. Архивирано из оригинала на датум 03. 03. 2017. Приступљено 2. 3. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Obični_sirak&oldid=42185893”