Нобелова награда за економију

Нобелова награда за економију 2008.

Награда Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (на шведском Сверигес Риксбанкс прис и економиск ветенскап тилл Алфред Нобелс минне) је награда која се додјељује сваке године за вансеријске интелектуалне доприносе у области економије. Награда је основана од стране Шведске банке (најстарије централне банке на свијету) на 300. годишњицу њеног оснивања 1968. године. Иако та награда није утемељена на тестаменту Алфреда Нобела, лауреати из економије примају диплому и златну медаљу од шведског краља 10. 12. у Стокхолму на истој церемонији на којој и добитници Нобелове награде из физике, хемије, физиологије или медицине и књижевности. Износ новчане награде за економију једнак је другим наградама.

Престиж ове награде делимично проистиче из њеног повезивања са наградама створеним на основу тестамента Алфреда Нобела, што је често било извор контроверзи. Награда се обично назива Нобелова награда за економију или прецизније, Нобелова меморијална награда за екомомију.

У фебруару 1995. године је одлучено да награда за економију буде дефинисана као награда за друштвене науке, отварајући тако Нобелову награду великим доприносима из других области, као што су политичке науке, психологија и социологија. Такође, структура Комитета за награду за економију је измјењена, будући да сада два члана нису економисти, док се раније комитет ове награде састојао од пет економиста.

Поступак добијања награде

Лауреате из економије, као и лауреате из хемије и физике, бира Краљевска шведска академија наука. Сваке године око сто живих особа буде номиновано од стране квалификованих предлагача, које се прослеђују одбору од пет до осам чланова, а који затим подноси свој избор добитника Шведској академији на финално одобрење. Награду може поделити највише троје добитника. Награда се додељује у Стокхолму и праћена је новчаном наградом од 10,000.000 круна, или отприлике 1,000.000 еура.

Добитници

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог
1969.		Рагнар Фриш	Норвешка	„за развој и примену динамичких модела за анализу економских процеса”
		Јан Тинберген	Холандија
1970.		Пол Самјуелсон	Сједињене Америчке Државе	„за развој статичке и динамичке економске теорије и за активни допринос у подизању нивоа анализе у економији”
1971.		Сајмон Кузнец	Сједињене Америчке Државе	„за емпиријски засновану интерпретацију економског раста, која је довела до детаљнијег увида у економску и социјалну структуру и развој”
1972.		Џон Хикс	Уједињено Краљевство	„за пионирски допринос теорији опште економске равнотеже и теорији благостања”
		Кенет Ароу	Сједињене Америчке Државе
1973.		Василиј Леонтијев	Совјетски Савез Сједињене Америчке Државе	„за развој инпут-аутпут метода и за његову примену на важне економске проблеме”
1974.		Гунар Мирдал	Шведска	„за пионирски рад у теорији новца и економских флуктуација и за анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена”
		Фридрих Хајек	Аустрија Уједињено Краљевство
1975.		Леонид Канторович	Совјетски Савез	„за допринос теорији оптималне алокације ресурса”
		Тјалинг Копманс	Холандија Сједињене Америчке Државе
1976.		Милтон Фридман	Сједињене Америчке Државе	„за проучавање анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике”
1977.		Бертил Олин	Шведска	„за велики допринос теорији спољне трговине и међународних токова капитала”
		Џејмс Мид	Уједињено Краљевство
1978.		Херберт Сајмон	Сједињене Америчке Државе	„за пионирско истраживање поступака доношења одлука унутар економских организација”
1979.		Теодор Шулц	Сједињене Америчке Државе	„за пионирско истраживање економског развоја са посебним нагласком на решавање проблема земаља у развоју”
		Артур Луис	Света Луција Уједињено Краљевство
1980.		Лоренс Клајн	Сједињене Америчке Државе	„за стварање економетријских модела и њихову примену у анализи економских флуктуација и економских политика”
1981.		Џејмс Тобин	Сједињене Америчке Државе	„за анализу финансијских тржишта и њихових веза са одлукама о трошковима, запосленошћу, производњом и ценама”
1982.		Џорџ Стиглер	Сједињене Америчке Државе	„за важне студије о индустријским структурама, функционисању тржишта и узроцима и ефектима државне регулације”
1983.		Жерар Дебре	Француска	„за укључивање нових аналитичких метода у економску теорију и за темељну реформулацију теорије опште равнотеже”
1984.		Ричард Стоун	Уједињено Краљевство	„за фундаменталне доприносе развоју система националних рачуна чиме су побољшане основе емпиријске економске анализе”
1985.		Франко Модиљани	Италија	„за пионирску анализу штедње и финансијских тржишта”
1986.		Џејмс M. Бјукенан	Сједињене Америчке Државе	„за развој уговорне и конституционалне основе у теорији доношења економских и политичких одлука”
1987.		Роберт Солоу	Сједињене Америчке Државе	„за допринос теорији економског раста”
1988.		Морис Але	Француска	„за пионирски допринос теорији тржишта и ефикасног коришћења ресурса”
1989.		Тригве Хавелмо	Норвешка	„за разјашњење теорије вероватноће као основе економетрије и за анализу симултаних економских структура”
1990.		Хари Марковиц	Сједињене Америчке Државе	„за пионирски рад у теорији финансијске економије”
		Мертон Милер
		Вилијам Шарп
1991.		Роналд Коуз	Уједињено Краљевство	„за откриће и разјашњење значења трансакционих трошкова и власничких права за институционалне структуре и функционисање економије”
1992.		Гари Бекер	Сједињене Америчке Државе	„за проширење домена микроекономске анализе на широки спектар људских понашања и интеракција, укључујући и понашања невезана за тржиште”
1993.		Роберт Фогел	Сједињене Америчке Државе	„за обнављање истраживања економске историје применом економске теорије и квантитативних метода ради објашњења економских и институционалних промена”
		Даглас Норт
1994.		Џон Харшани	Мађарска Сједињене Америчке Државе	„за пионирску анализу равнотеже у теорији некооперативних игара”
		Џон Неш	Сједињене Америчке Државе
		Рајнхард Зелтен	Немачка
1995.		Роберт Лукас	Сједињене Америчке Државе	„за развој и примену хипотезе о рационалним очекивањима, што је трансформисало макроекономску анализу и продубило наше разумевање економске политике”
1996.		Џејмс Мерлиз	Уједињено Краљевство	„за фундаменталне доприносе економској теорији подстицаја у условима асиметричних информација”
		Вилијам Викри	Канада Сједињене Америчке Државе
1997.		Роберт К. Мертон	Сједињене Америчке Државе	„за нови метод одређивања вредности деривата”
		Мајрон Шоулс	Канада Сједињене Америчке Државе
1998.		Амартија Сен	Индија	„за допринос економици благостања”
1999.		Роберт Мандел	Канада	„за анализу монетарне и фискалне политике у условима различитих режима девизног курса и анализу оптималних валутних подручја”
2000.		Џејмс Хекман	Сједињене Америчке Државе	„за развој теорије и метода анализе селективних узорака”
		Данијел Макфаден	Сједињене Америчке Државе	„за развој теорије и метода анализе дискретног избора”
2001.		Џорџ Акерлоф	Сједињене Америчке Државе	„за анализу тржишта са асиметријом информација”
		Мајкл Спенс
		Џозеф Стиглиц
2002.		Данијел Канеман	Израел Сједињене Америчке Државе	„за интегрисање увида из психолошких истраживања у економску науку, посебно оних који се односе на човеково просуђивање и доношење одлука у условима неизвесности”
		Вернон Смит	Сједињене Америчке Државе	„за лабораторијске експерименте као оруђа у емпиријској економској анализи, посебно у студијама алтернативних тржишних механизама”
2003.		Роберт Ингл	Сједињене Америчке Државе	„за методе анализе економских временских серија са варијабилношћу времена”
		Клајв Грејнџер	Уједињено Краљевство	„за методе анализе економских временских серија са заједничким трендовима”
2004.		Фин Кидланд	Норвешка	„за доприносе динамичној макроекономији: временска конзистентност економске политике и покретачке снаге иза привредних циклуса”
		Едвард Прескот	Сједињене Америчке Државе
2005.		Роберт Ауман	Сједињене Америчке Државе Израел	„за боље разумевање конфликта и сарадње кроз анализу теорије игара”
		Томас Шелинг	Сједињене Америчке Државе
2006.		Едмунд Фелпс	Сједињене Америчке Државе	„за анализу међувременских компромиса у макроекономској политици”
2007.		Леонид Хурвич	Пољска Сједињене Америчке Државе	„за постављање темеља теорије конструктивног механизма”
		Ерик Маскин	Сједињене Америчке Државе
		Роџер Мајерсон
2008.		Пол Кругман	Сједињене Америчке Државе	„за анализу трговинских образаца и локације економске активности”
2009.		Елинор Остром	Сједињене Америчке Државе	„за анализу економског управљања, нарочито заједничких добара”
		Оливер Вилијамсон		„за анализу економског управљања, нарочито границе чврстине”
2010.		Питер Дајмонд	Сједињене Америчке Државе	„за анализу тржишта са тражењем неслагања”
		Дејл Мортенсен
		Кристофер Писаридес	Кипар Уједињено Краљевство
2011.		Томас Сарџент	Сједињене Америчке Државе	„за емпиријско истраживање узрока и последица у макроекономији”
		Кристофер Симс
2012.		Алвин Рот	Сједињене Америчке Државе	„за теорију стабилних расподела и праксу тржишног дизајна”
		Лојд Шепли
2013.		Јуџин Фама	Сједињене Америчке Државе	„за емпиријску анализу цена актива”
		Ларс Питер Хансен
		Роберт Шилер
2014.		Жан Тирол	Француска	„за анализу тржишне моћи и регулације”
2015.		Ангус Дитон	Уједињено Краљевство Сједињене Америчке Државе	„за анализу потрошње, сиромаштва и благостања”
2016.		Оливер Харт	Уједињено Краљевство Сједињене Америчке Државе	„за допринос у области теорије уговора”
		Бенгт Холмстрем	Финска
2017.		Ричард Талер	Сједињене Америчке Државе	„за допринос у области бихејвиоралне економије”
2018.		Вилијам Нордхаус	Сједињене Америчке Државе	„за интегрисање климатских промена у макроекономску анализу на дуге стазе”
		Пол Ромер		„за интегрисање технолошких иновација у макроекономску анализу на дуге стазе”
2019.		Абиџит Банерџи	Индија Сједињене Америчке Државе	„за експериментални приступ ублажавању глобалног сиромаштва”
		Естер Дуфло	Француска Сједињене Америчке Државе
		Мајкл Кремер	Сједињене Америчке Државе
2020.		Пол Милгром	Сједињене Америчке Државе	„за побољшања теорије аукција и проналаске нових формата аукција”
		Роберт Б. Вилсон
2021.		Дејвид Кард	Канада	„за емпиријски допринос економији рада”
		Џошуа Ангрист	Израел Сједињене Америчке Државе	„за методолошки допринос анализи узрочно-последичних веза”
		Гвидо Имбенс	Холандија Сједињене Америчке Државе

Екстерни линкови

Нобелова награда за економију на Wикимедијиној остави

• Награде Архивирано 2001-12-16 на Wаyбацк Мацхине-у на сајту фондације Нобел
• Добитници награде из економије
• хисторија награде и контроверзије Архивирано 2005-10-13 на Wаyбацк Мацхине-у