Нова Низоземска

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Нова Низоземска
Ниеуw-Недерланд
1624. – 1678.   →
Застава Грб
Застава Грб
Локација Нове Низоземске
Локација Нове Низоземске
Нова Низоземска 1685. године.
Главни град Нови Амстердам
Језик/ци низоземски (понегдје и енглески, француски и други језици).[1][2]
Религија протестантизам
Влада колонија
Хисторија
 - Оснутак 1609.
 - Распад 1667.

Нова Низоземска (низоземски: Ниеуw-Недерланд, латински: Нова Белгица или Новум Белгиум) била је низоземска колонија која је постојала у 17. стољећу, а налазила се на територију источне обале данашњих Сједињених Америчких Држава.

Насељавање ове колоније ради трговине крзном у Сјеверној Америци, предводила је Низоземска западноиндијска компанија. Становништво ове колоније сачињавали су Еуропљани, индијанци и афрички робови. Након неколико војних сукоба, териториј ове колоније препуштен је Британцима.

Ова колонија налазила се на територију данашњих америчких савезних држава Неw Yорк, Неw Јерсеy, Делаwаре и Цоннецтицут, а насеља су постојала и у државама Пеннсyлваниа и Рходе Исланд. Главни град је био Нови Амстердам, који се налазио на отоку Манхаттану, који је данас у саставу града Неw Yорка.

Нова Низоземска имала је велики културни утјецај на то подручје САД-а, те на америчку културу опћенито. Многи њени досељеници и њихови потомци имали су значајну улогу у повијести и развоју САД-а, а идеје грађанских слобода и плурализма означиле су смјер америчке политике и друштвеног живота.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Прва истраживања

[уреди | уреди извор]
Путовања Хенрyја Худсона у Сјеверну Америку
Карта с путовања Адриаена Блоцка у Нову Низоземску

Тијеком 17. стољећа, Низоземска доживљава велики друштвени, културни и економски развој који је познат као Низоземско златно доба (Гоуден Ееуw). У исто вријеме кад је Стари континент све више стварао трговачке везе са Азијом и остатком свијета, у Еуропи су постојали филозофски и теолошки сукоби између католика и протестаната. У том раздобљу Низоземска је постала дом бројним интелектуалцима, трговцима и вјерским избјеглицама.

У Америци је у то вријеме постојала енглеска колонија у Јаместоwну, француска у Qуéбецу, те шпањолске колоније у Јужној Америци и Карибима. Године 1609., истраживач Хенрy Худсон је под уговором Низоземске источноиндијске компаније истражио источну обалу Сјеверне Америке. На овом истраживачком путовању устпио је својим бродом Халве Маен ући у ријеку Худсон (која је по њему добила име) вјерујући да је пронашао ријечни пут у унутрашњост. Након што се испоставило да је ријека преплитка за наставак путовања[3], вратио се у Низоземску гдје је извјестио да је пронашао подручје пригодно за насељавање и трговину крзном. Његово путовање потакнуло је низоземске трговце на финанцирање још таквих експедиција.

Године 1611., Амстердамски адмиралитет послао је двије експедиције како би пронашле руту до Кине. У четири путовања између 1611. и 1614. подручје између Делаwареа и Массацхусеттса су истражили и мапирали Адриаен Блоцк, Хендрицк Цхристиаенсен и Цорнелиус Јацобсен Меy. У групној збирци ових карата први пут се спомиње Нова Низоземска и Нова Белгица.

Трговачке компаније

[уреди | уреди извор]

Низоземски парламет је у ожујку 1614. донио одлуку о додјељивању права на трговину за подручје између 40. и 45. паралеле. Помоћу Блоцкове карте и извјештаја, ово право је добила новооснована Новонизоземска компанија.[4]

Wест-Индисцх Хуис (Западноиндијска кућа) у Амстердаму, сједиште Низоземске западноиндијске компаније од 1623. до 1647. године

Парламент је 1614. додијелио права за приватни трговачки развој у Новој Низоземској. Убрзо су трговци изградили Форт Нассау на подручју данашњег Албанyја уз ријеку Худсон, како би заштитили своје трговачке потхвате и ријечни промет. Ова тврђава је само након неколико година напуштена због честих поплава.[5]

Низоземској западноиндијској компанији права за пословање у западној Африци и Америци додијељена су 1921. године.[6] Изворно је пословање ове компаније у Сјеверној Америци било оријентирано на трговину крзном. Иако су оснивачи ове компаније првобитно жељели покренути широку колонизацију Нове Низоземске, парламент се је одлучио за изградњу мањих трговачких постаја уз војну присутност. Тек након што су 1654. били присиљени предати Низоземски Бразил које је било врло уносно подручје за производњу шећера, компанија се одлучила за интензивнију колонизацију Сјеверне Америке.

Односи са индијанским становништвом

[уреди | уреди извор]

Први трговачки партнери новонизоземских досељеника били су ирокешка и алгонкинска племена која су живјела на том подручју.[7] Индијанци су ловили и одеравали кожу животињама те их продавали Низоземцима. Врло је вјеројарно да је Худсонов мирољубив контакт с локалним племеном Махицан и мотивирао градњу утврда на том подручју. Године 1628., Мохаwк Индијанци из ирокешког савеза су покорили племе Махицан које се повукло у Цоннецтицут. Овим је племе Мохаwк практички остварило монопол на трговину крзном са Низоземцима.[8] Низоземци су укупно аутохтоно становништво у том подручју називали „Ријечни Индијанци“.[8][9] Међу народима који су живјели на том подручју били су Ленни Ленапе, Wецqуаесгеек, Хацкенсацк, Раритан, Цанарсее, Таппан. Ове скупине имале су највише контакта с досељеницима у Новој Низоземској. Иако су Низоземци покушали купити земљу од локалних племена, због неразумијевања и другачијих погледа на власништво над земљом, Индијанци често нису напуштали купљена подручја, иако су били вољни дијелити их с досељеницима. Ови неспоразуми и културне разлике довели су до сукоба између дошљака и аутохтоног становништва.

Прва насеља

[уреди | уреди извор]
Насеља у Новој Низоземској

Прво низоземско насеље подигла је 1613. посада брода „Тијгер“. Убрзо након тога изграђен је Форт Нассау и мање трговачке постаје за трговину са Индијанцима. Године 1624., Нова Низоземска постаје покрајина Низоземске Републике. Низоземци су три ријеке на том подручју назвали Зуyд Ривиер (Јужна ријека), Ноорт Ривиер (Сјеверна ријека), и Версцхе Ривиер (Свјежа ријека). У свибњу 1624., Низоземска западноиндијска компанија је населила 30 обитељи на Нотен Еyланту (данашњи Говернорс Исланд). Први управитељ Нове Низоземске био је Цорнелис Јацобсз Маy, а замијенио га је Wиллем Верхулст. Идуће године је на оток досељено још 45 колониста. Неки досељеници су се населили у разним гарнизонима по територију колоније, као што су били Форт Оранге, Киеветс Хоек и Форт Wилхелмус.[10][11] Већина ових досељеника низу били Низоземци, већ Валонци, француски хугеноти или афрички робови.[12]

Године 1626., нови управитељ колоније Петер Минуит, умјесто првобитне локације на Јужној ријеци, одлучује главни град колоније изградити на отоку Манхаттану који се налазио на ушћу Сјеверне ријеке (Худсон). Минуит је према трговачкој политици компаније купио ову локацију од локалних племена уз накнаду у разним добрима. Овај потез се данас сматра једним од најлегендарнијих трговачких потеза.[13]

На јужном крају овог отока наредио је изградњу Форт Амстердама што је требало бити средиште нове колоније. Градска лука требала је постати главна точка у трговини између Сјеверне Америке, Кариба и Еуропе. У вријеме оснутка 1653. у повељи су као дијелови Новог Амстердама наведени Манхаттан, Стаатен Еyландт, Павониа и Ланге Еyландт.

Развој колоније

[уреди | уреди извор]
Црква св. Марка у Неw Yорку, гдје је Стуyвесант покопан

Иако је колонија постебено расла, њезин развитак није испунио очекивања те је као нови управитељ постављен Wиллем Киефт. Он је као мјеру повећања зараде покушао увести Индијанцима обвезу плаћања данка колонији. Будући да су нека племена једноставно игнорирала његове захтјеве, наредио је напад на скупине Таппан и Wецqуаесгеек. Тај масакр у којем је убијено 130 људи, мотивирао је околна племена на одмазду којом су опљачкали и отјерали скупине насељеника с њихових посједа. Након скоро двије године сукоба Киефтов рат је завршио споразумом између досељеника и Индијанаца. Због оваквог понашања низоземски је парламент казнио компанију због непоштивања људских права.

Године 1647., у Нови Амстердам је стигао нови управитељ Петер Стуyвесант како би заштитио интересе компаније. У раздобљу његовог управљања колонија је доживјела експоненцијални раст[14] ат тхе хигхест навигабле поинт он тхе Нортх Ривер,[15]. У том раздобљу су териториј колоније полако почели отимати Енглези на сјеверу, те Швеђани на југу, док су низоземско напредовање у средишту колоније попкушавали зауставити Ленни Ленапе. У истом времену одвијале су се и војне битке у подручју Кариба и јужног Атлантика. Године 1654. Низоземска је изгубила Нову Холандију, те је тиме велики број досељеника из Бразила дошао у Нову Низоземску. Због промијењених околности ова колонија је постала привлачнија низоземским инвеститорима.

Нестанак колоније

[уреди | уреди извор]

У ожујку 1664., Карло II., краљ Енглеске одлучио је својим земљама припојити и Нову Низоземску. Исте године су четири енглеске фергате упловиле у Нови Амстердам и захтјевале предају Нове Низоземске. Колонија је била слабо опремљена оружјем и људством, те није пружила никакав отпор Енглезима. Управитељ Стуyвесант је од премоћног непријатеља изборио добре увјете предаје.[16] Након споразума у Бреди 1667., којим је завршен други енглеско-низоземски рат Низоземци нису тражили поврат Нове Низоземске. Шест година послије опет је избио рат са Енглеском тијеком којег су Низоземци великом флотом поновно заузели Нову Низоземску. Као нови управитељ постављен је Антхонy Цолве. Ипак, трећи енглеско-низоземски рат је завршио великим поразом Низоземске. Иако су постојали покушаји поврата Нове Низоземске, она је на крају предана Енглеској 1674. споразумом у Wестминстеру.

Друштво

[уреди | уреди извор]
Пушење луле мира у Новој Низоземској

Досељеничко становништво Нове Низоземске мосу чинили само Низоземци. Нова Низоземска је била врло хетерогено друштво у којем су живјели многи Еуропљани, али и робови и досељеници из Африке, Кариба, Јужне Америке, као и домаће индијанско становништво. Као примјер може се навасти управитељ Петер Минуит који је био Валонац рођен у Њемачкој који је радио за низоземску компанију.

Језици

[уреди | уреди извор]

Низоземски је био службени језик колоније, те вјеројатно и најшире употребљавани језик међусобног споразумијевања. Ипак, није био једини језик који се користио у Новој Низоземској, него су се користили и разни алгонкијски језици, Валонци и хугеноти су већином говорили француски, а Скандинавци и Нијемци своје језике, као и досељеници из англофоних подручја. Афрички досељеници и робови су вјеројатно користили своје језике. Доласком избјеглица из Нове Холандије у Бразилу вјеројатно су дошли и говорници португалског, шпањолског и ладина. У луци су се пословне трансакције одвијале истодобно на више језика [17]

Религија

[уреди | уреди извор]

У Утрецхтској унији, оснивачком документу Низоземске Републике из 1579., наведена је религијска слобода као једно од основних права. Ипак, Низоземска западноиндијска компанија увела је Низоземску реформирану цркву као службену вјерску институцију у Новој Низоземској[18]. Досељеници су били дужи наговарати аутохтоно становништво и вјернике других вјера на преобраћење. Ово правило је изузето само два пута за вријеме Стуyвесантове власти; први пут је то било 1655. допуштањем досељавања ашкенашким и сефардским жидовима, а друг пут 1657. допуштањем практицирања вјере квекерима.[19][20]

Оставштина и утјецај

[уреди | уреди извор]

За вријеме ове низоземске колоније основано је мјесто које ће касније постати највећи град у Сјеверној Америци (Неw Yорк). Идеје које су тада владале у Низоземској, као секуларизам, мултикултурализам, толерантност и нови тржишни менталитет прелиле су се и у Нову Низоземску, а касније су ушле и у културу САД-а.

Низоземска Република је била једна од првих еуропских држава која је дала право гласа и грађанске слободе ширим слојевима друштва. Амерички устав је израчен под утјецајем устава ове републике.

Многи угледни Американци били су потомци досељеника из Нове Низоземске.[21] Два америчка предсједника из новонизоземске обитељи Роосевелт били су потомци низоземских досељеника који су емигрирали 1650. године. Предсједник Мартин Ван Бурен је такођер био потомак новонизоземске обитељи и једини амерички предсједник који као матерински језик није говорио енглески, већ низоземски.

Слављење Санта Цлауса (Дједа Божићњака) пренијело се САД-ом из Нове Низоземске гдје су досељеници 6. просинца славили Светог Николу.[22] Народне приче о низоземским сељацима у Долини Худсона биле су извор инспирације за Wасхингтона Ирвинга и његове познате приче Рип Ван Wинкле и Легенда о Сањивој Долини (Тхе Легенд оф Слеепy Холлоw).

Боје на застави града Неw Yорка, Албанyја и округа Нассау су боје старе низоземске заставе. то су и боје бејзболског клуба Неw Yорк Метс, кошаркашког клуба Неw Yорк Кницкс и хокејског клуба Неw Yорк Исландерс.

Многи низоземски изрази и ријечи су ушли у амерички енглески језик, као нпр. „Цоокие“ (коекје или коекие) или „Босс“ (баас). Утјецај низоземског се види и у бројним топографским називима у америчким државама које се налазе на простору бивше Нове Низоземске.

V. такођер

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ (en)„Тхе Неw Нетхерланд Дутцх”. Тхе Пеопле оф Цолониал Албанy ливе хере. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03. Приступљено 2013-09-20. 
  2. ↑ (en)Схорто, Русселл. „Тхе Ун-Пилгримс — Тхе Неw Yорк Тимес”. Тхе Неw Yорк Тимес: стр. 39. ИССН 0362–4331. 
  3. ↑ Јоханнес де Лает (1625). Ниеуwе Wерелдт, офте бесцхријвингхе ван Wест-Индиен (Нови свијет, или опис Западне Индије). Леиден. 
  4. ↑ „Грант оф Еxцлусиве Траде то Неw Нетхерланд бy тхе Статес-Генерал оф тхе Унитед Нетхерландс; Оцтобер 11, 1614”. 2008. 
  5. ↑ „А Виртуал Тоур оф Неw Нетхерланд: Форт Нассау”. Тхе Неw Нетхерланд Институте. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-16. Приступљено 2009-06-09. 
  6. ↑ „Цхартер оф тхе Дутцх Wест Индиа Цомпанy : 1621”. 2008. 
  7. ↑ http://www.lowensteyn.com/iroquois/
  8. ↑ 8,0 8,1 Руттенбер, Е.M. (2001). Индиан Трибес оф Худсон'с Ривер (3рд изд.). Хопе Фарм Пресс. ИСБН 0-910746-98-2. 
  9. ↑ „Дутцх Цолонизатион”. Кингстон: А натионал регистер оф хисториц плацес травел итинерарy. 
  10. ↑ Берт ван Стеег. „Wален ин де Wилдернис” (низоземски). Де wерелд ван Петер Стуyвесант. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-17. 
  11. ↑ (en)„1624 Ин тхе Унитy (Еендрацхт)”. Роотсwеб Анцестрy.цом. Архивирано из оригинала на датум 2011-12-04. 
  12. ↑ „Славерy ин Неw Нетхерланд / Де славерниј ин Ниеуw Недерланд” (енглески/низоземски) (Тхе Либрарy оф Цонгресс Глобал Гатеwаy). Тхе Атлантиц Wорлд / Де Атлантисцхе Wерелд. 
  13. ↑ „Неw Yорк: Хисторy — Исландс Драw Нативе Америцан, Дутцх, анд Енглисх Сеттлемент”. цитy-дата.цом. 
  14. ↑ Wеллинг, Георге M.. „Тхе Унитед Статес оф Америца анд тхе Нетхерландс: Ниеуw Недерланд — Неw Нетхерланд”. Фром Револутион то Рецонструцтион. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-26. Приступљено 2013-09-20. 
  15. ↑ „Тхе Патроон Сyстем / Хет сyстеем ван патроонсцхаппен” (Тхе Либрарy оф Цонгресс Глобал Гатеwаy). Тхе Атлантиц Wорлд / Де Атлантисцхе Wерелд. Приступљено 2009-03-06. 
  16. ↑ „Артицлес оф Цапитулатион он тхе Редуцтион оф Неw Нетхерланд”. Неw Нетхерланд Мусеум анд тхе Халф Моон. Архивирано из оригинала на датум 2013-03-15. 
  17. ↑ (en)„А Бриеф Оутлине оф тхе Хисторy оф Неw Нетхерланд”. Неw Нетхерланд Хисторy. 
  18. ↑ Wентз, Абел Росс (1955). „Неw Нетхерланд анд Неw Yорк”. А Басиц Хисторy оф Лутхеранисм ин Америца. Пхиладелпхиа: Мухленберг Пресс. стр. 6. 
  19. ↑ Гленн Цоллинс. „Прецурсор оф тхе Цонститутион Гоес он Дисплаy ин Qуеенс”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  20. ↑ Мицхаел Пеабодy. „Тхе Флусхинг Ремонстранце”. Либертy Магазине. 
  21. ↑ *Wеллинг, Георге M.. „Тхе Унитед Статес оф Америца анд тхе Нетхерландс:”. Фром Револутион то Рецонструцтион. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-18. Приступљено 2013-09-20. 
  22. ↑ Јона Лендеринг. „Саинт Ницхолас, Синтерклаас, Санта Цлаус: Неw Yорк 1776”. ливиус.орг. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-13. Приступљено 2013-09-20. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
  • Неw Нетхерланд Пројецт – Пројект о повијести Нове Низоземске финанциран од стране Неw Yорк Стате Либрарy и Неw Yоркер Холланд Социетy.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nova_Nizozemska&oldid=41832447”