Национални парк Глациер Баy

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Национални парк Глациер Баy
Глациер Баy Натионал Парк анд Пресерве
Локација
Положајјугоисточна Аљаска (Панхандле)
Најближи градЈунеау
Држава САД
 Аљаска
Координате58°30′0″Н137°0′0″W
Хисторија
Основан2. децембар 1980.
Карактеристике
Површина1,328.700 ха
Администрација
Посјећеност431 986
Wеб-страница
www.нпс.гов
Међународни систем паркова Национални парк Клуане / Национални парк Глациер Баy / Национални парк Wрангелл–Ст. Елиас / Покрајински парк Татсхенсхини-Алсек
Свјетска баштинаУНЕСЦО
 САД  Канада
Регистриран:1979. (11. засједање)
Врста:Природно добро
Мјерило:вии, виии, иx, x
Угроженост:-
Референца:УНЕСЦО

Глациер Баy (енглески: Глациер Баy Натионал Парк анд Пресерве) је национални парк и резерват природе на југоистоку Аљаске у Сједињеним Америчким Државама.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Национални парк Глациер Баy је велики простор нетакнуте природе, који лежи на југоистоку Аљаске, на почетку уског обалног појаса Панхандле дуж канадске границе.[1]

Национални парк се простире на површини од 13.287 км², поред самог заљева Глациер Баy унутар парка су јужни и западни обронци канадске планине Фаирwеатхер високе 4663 метара и амерички дио слива ријеке Алсек. Највећа карактеристика тог парка су његови велики глечери поред саме морске обале.[1]

Парк са сјеверу граничи са канадским Покрајински парк Татсхенсхини-Алсек у Британској Колумбији.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Глациер Баy је проглашен америчким националним спомеником 1925., а тек 1980. националним парком и резерватом природе.[1] Од 1992. је уврштен на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Америци уз Национални парк Wрангелл–Ст. Елиас.[2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Карта Националног парка Глациер Баy
Карта појаса Панхандле

Прије неких 200 година, што и није тако давно, готово читав простор заљева Глациер Баy покривао је Велики пацифички глечер, тај глечер имао је дебљину од 1200 метара и ширину од 32 км. Од тад се лед топи, па је Глациер Баy дуг 105 км, добио свој данашњи облик.[1]

Како се изворни глечер топио и бивао све мањи, распао се 20 самосталних глечера, од којих су се 11 одклизали све до обала заљева. Због тог се данас, кад је знатно топлије свако мало откидају блокови леда, високи и до 61 метар и силовито падају у воду. Због тог се глечеру Јохн Хопкинс, не може с морске стране, прићи ближе од око 3 км, јер чак и великим крузерима, са којима долази већина посјетиоца парка, такве планине од леда могу направити озбиљна оштећења.[1]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

I поред тога што је велик дио парка покривен ледом, у парку расте разноврсно раслиње. По глацијалним моренама расте маховина и лишајеви, а дуж обале бујне црногоричне шуме смреке. Изнад 760 метара надморске висине простире се појас алпска тундра јавља изнад висинама од 760 метара.

Од животиња по парку живе вукови, мрки медвједи, дивокозе, јелени, лосови, орлови, лабудови и туљани. Од заштићених врста у парку живе грбави китови, донедавно скоро устребљени амерички сиви сокол, стеллерови морски лавови и окате патке.[1]

Сједиште парка је у насељу Густавус, поред улаза у заљев Глациер Баy.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]