Михајло I од Русије

Михајло I. Романов

Михајло I. Фјодорович Романов (Москва, 12. српањ или 22. српањ 1596. - Москва, 13. српањ 1645.), први руски цар из династије Романов од 21. вељаче 1613. године.

Избор

Послије побједе Димитрија Пожарског 1612. године над окупацијском пољском војском, прихваћена је одлука о потреби окупљања парламента по преседану из 1598. године ради избора новог цара. Тамо окупљени представници прије свега бољара и цркве су као идеалног кандидата изабрали Михајла Романова. Разлог за гласовање свећенства у његову корист се налазио у чињеници да је млади будући цар тада живио у самосатну, а његов отац који се тада налазио у пољском заробљеништву је био веома утјецајни члан цркве. Бољари су с друге стране у њему видјели младића из утјецајне фамилије којим ће се лако управљати. Разлог идентичан овоме ће имати и аустријско врховништво за избор Фрање Јосипа. 1848. године. Чињеница да је велики кнез Москве Симеон Бекбулатович још увијек био жив и да је тијеком живота био ожењен с блиском рођакињом Ивана IV. је за бољаре била неважна. Он је тада већ био престар, преискусан да би се с њим управљало. Додатни његов отежавајући фактор при избору је било татарско порјекло.

Службено у народу представљени разлози за његов избор су били што је он рођак по женској линији цара Фјодора I. и што му је дјед накратко био регент царства заједно с Борисом Годуновим 1584. - 1585. године.

Ратови

Млађахни цар се по преузимању власти одмах нашао у неугодној ситуацији. Те 1613. године Русија је била истовремено у рату с Шведском и Пољском које су такођер међусобно ратовале. Те обје државе су водиле рат с циљем потпуне анексије Руског Царства. Шведска која је почела рат још 1610. година након пада свог царског пријатеља Василиј IV. Шујског је тијеком 1613. и 1614. године побјеђивала, али тада се ратна ситуација блокирала успјешном обраном Пскова од страна војске Михајла I. По мировном уговору из 1617. године Русија је изгубила у XVI стољећу тешко стечени излаз на Балтичко море и Источну Карелију.

Рат с Пољском који је почео још 1609. године се у доба ступања на пријестоље Михајла већ био смирио ради финанцијске исцрпљености противника. Успјеси Пољака ће доћи тек 1616. и 1617. када освајају Курск и Вјазму, али тада је рат већ био практички готов. Рат је завршио 15 годишњи примирјем 1618. године. Цијена таквог мира је била потврда пољског освајања Смоленска. У "замјену" за то царев отац је био пуштен из заробљеништва и од тада он врши стварну власт у Руском царству до своје смрти 1633. године. Нови рат између ових противника је био почео 1632. године с брзим завршетком двије године послије. Тада се у замјену за новац пољски краљ Владислав IV. напокон одрекао руске круне.

Политика

Михајло I. је у потпуности успио испунити очекивања бољара који су га изабрали. У свим државним стварима он ради својег начина размишљања никада није издавао наређења него је допуштао другима да управљају преко њега. Због таквог начина управљања држава је напредовала у свим смјеровима када његов отац патријарх Филарет несебично руководи државним пословима између 1619. и 1633. године. Ствари су се драстично мијењале када је државно управљање падало у руке бољара који су знали да им је то идеално вријеме за богаћење. То доба између 1634. и 1645. године је било раздобље корупције када држава више није била угрожена. За потпуну слику његових "добротвора" који су владали не смије му се нити заборавити мајка чије раздобље је оно прво, ратно између 1613. и 1619. године. Без обзира на све то држава коју наслијеђује његов син Алексеј 13. травња 1645. је потпуно уређена с међународно признатом независношћу што 1613. године није био случај.

Легенда

Прича о Михајлу Романову никако не може завршити без приче о руском народном хероју и мученику Ивану Сусањину. По службеном писму из 1619. године на вијест о избору новога цара пољске трупе су кренуле убити цара. Када су ушли у провинцију гдје Михајло Романов живи, нису знали пут до његове куће. Тада им се понудио сељак Иван Сусањин да им покаже пут. Он је ту војску у доба хладне руске вељаче одвео у шуму из које нити он нити војници нису изашли. Овај догађај је у доба Руског царства кориштен у пропагандне сврхе ради доказа повезаности династије Романов са сељацима. У доба комунизма овај догађај се представљао као примјер крајње пожртвоване борбе за слободу.

Претходник:	Цар Русије	Насљедник:
Димитрије Пожарски		Алексеј I.

Михајло I од Русије на Wикимедијиној остави