Мирисни рецептор
Мирисни рецептори су изражени у ћелијским мембранама мирисних рецепторских неурона. Они су одговорни за детекцију молекула мириса. Активирани мирисни рецептори су иницијатори каскаде преноса сигнала која ултиматно производи нервне импулсе који се трансмитују у мозак. Ови рецептори су чланови класе А, родопсину-сличне фамилије, Г протеин-спрегнутих рецептора (ГПЦРс).[1][2]
Експресија
[уреди | уреди извор]Код кичмењака су мирисни рецептори лоцирани у цилијама мирисних сензорних неурона.[3] Код инсеката, мирисни рецептори су лоцирани на антенама и другим хемосензорним органима.[4] Ћелије сперме такође изражавају рецепторе мириса. За њих се мисли да учествују у хомтакси, којим путем налазе јајне ћелије.[5]
Механизам
[уреди | уреди извор]Умјесто везивања специфичних лиганда као већина рецептора, мирисни рецептори испољавају афинитет за них молекула мириса, и исто тако један молекул мириса се може везати за бројне мирисне рецепторе са различитим афинитетима.[6] Након везивања молекула мириса рецептор подлеже структурним променама, и везује и активира мирисни-тип Г протеина н унутрашњости мирисног рецепторског неурона. Г протеин (Голф и/или Гс)[7] затим активирају лиазу - аденилат циклазу - која конвертује АТП у циклични АМП (цАМП). цАМП отвара циклични нуклеотид-контролисани јонске канале чиме се омогућава калцијумовим и натријумовим јонима да уђу у ћелију, деполаризујући мирисни рецепторски неурон и старајући акциони потенцијал којим се преноси информација до мозга.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- ↑ Гаиллард I, Роуqуиер С, Гиорги D (2004). „Олфацторy рецепторс”. Целл. Мол. Лифе Сци. 61 (4): 456–69. ДОИ:10.1007/s00018-003-3273-7. ПМИД 14999405.
- ↑ Хуссаин А, Сараива ЛР, Корсцхинг СИ (2009). „Поситиве Дарwиниан селецтион анд тхе биртх оф ан олфацторy рецептор цладе ин телеостс”. ПНАС. 106 (11): 4313–8. ДОИ:10.1073/pnas.0803229106. ПМЦ 2657432. ПМИД 19237578.
- ↑ Риналди А (2007). „Тхе сцент оф лифе. Тхе еxqуисите цомплеxитy оф тхе сенсе оф смелл ин анималс анд хуманс”. ЕМБО Реп. 8 (7): 629–33. ДОИ:10.1038/sj.embor.7401029. ПМЦ 1905909. ПМИД 17603536.
- ↑ Халлем ЕА, Даханукар А, Царлсон ЈР (2006). „Инсецт одор анд тасте рецепторс”. Анну. Рев. Ентомол. 51: 113–35. ДОИ:10.1146/annurev.ento.51.051705.113646. ПМИД 16332206.
- ↑ Спехр M, Сцхwане К, Риффелл ЈА, Зиммер РК, Хатт Х (2006). „Одорант рецепторс анд олфацторy-лике сигналинг мецханисмс ин маммалиан сперм”. Мол. Целл. Ендоцринол. 250 (1-2): 128–36. ДОИ:10.1016/j.mce.2005.12.035. ПМИД 16413109.
- ↑ Буцк ЛБ (2004). „Олфацторy рецепторс анд одор цодинг ин маммалс”. Нутр. Рев. 62 (11 Пт 2): С184–8; дисцуссион С224–41. ДОИ:10.1301/nr.2004.nov.S184-S188. ПМИД 15630933.
- ↑ Јонес ДТ, Реед РР (1989). „Голф: ан олфацторy неурон специфиц-Г протеин инволвед ин одорант сигнал трансдуцтион”. Сциенце 244 (4906): 790–5. ДОИ:10.1126/science.2499043. ПМИД 2499043.