Monarhizam

Монархизам је политичка идеологија која заговара монархију као друштвено уређење неке државе. Сљедбеници те идеологије се називају монархисти, те се залажу како за очување постојећих монархија, тако и увођење, односно обнову монархије у садашњим републикама. Монархизам у том смислу представља супротност републиканизму.

Монархизам је шири појам од ројализма, с обзиром да означава појединце, покрете и организације који се залажу за монархију у начелу, односно није им толико важно који би поједини монарх или владајућа династија требала бити поглавар неке државе. Монархизам стога може садржавати широк распон политичких идеја, од залагања за апсолутну монархију и теокрацију (када нпр. особа монарха садржава и религијске функције, односно држава промовира владарски култ) до залагања за демократску уставну парламентарну монархију. Монархисти често могу бити подијељени на различите, међусобно посвађане и непомирљиве фракције, обично везане уз супарничке владајуће куће, али и супротстављене идеологије. Као један од примјера може послужити Француска кроз највећи дио 19. вијека, када су француском политиком доминирале три монархистичке групације - реакционарни и конзервативни легитимисти; умјерени орлеанисти те радикални/либерални бонапартисти.

Монархизам се традиционално сматра релативно новијом идеологијом, односно прије свега конзервативном реакцијом на либералне и радикалне републиканске покрете који су се јавили у Европи и западном свијету у Новом вијеку и потакли тзв. грађанске револуције. Међутим, идеје које би се могле назвати монархијским се могу пронаћи далеко раније, односно у Старом вијеку, када се класични свијет на Медитерану углавном састојао од градова-држава који су по свом уређењу биле олигархијске републике. Неки од тадашњих мислилаца су, незадовољни ендемским насиљем и политичком нестабилношћу карактеристичном за тај поредак, промовирали управо монархију као идеално уређење.

У вријеме грађанских револуција монархизам се углавном темељио на религијским аргументима, односно доктрини о божанском праву краљева. Тек касније се уобличила прагматична идеја о монархији као опћедруштвено корисној институцији која кроз "предвидљиву" и сталну функцију насљедног монарха друштву и држави пружа стабилност, односно симбол око кога се могу окупити класно, етнички или религијски хетерогена друштва која иначе не би могла прихватити ниједног другог државног поглавара или поредак. Такви се аргументи најчешће везују уз сувремене европске уставне монархије, односно Шпанију гдје се краљу Јуану Царлосу I приписују заслуге за увођење, односно очување крхког демократског поретка крајем 1970-их и почетком 1980-их. Монархизам се такођер понекад везује и уз националистичку идеологију, односно замисао према којој управо насљедни монарх представља симбол државноправног континуитета, односно националног идентитета који би требао дати легитимитет националној држави.

На простору бивше Југославије дјелује неколико монархистичких политичких странака. У Србији дјелује Српски покрет обнове, а у Хрватској Домовинска грађанска странка.

Екстерни линкови

Монархизам на Wикимедијиној остави

• (en) Аустралианс фор Цонститутионал Монарцхy
• (en) Аустралиан Монарцхист Леагуе
• (en) Монарцхист Леагуе оф Цанада
• (en) Монарцхист Леагуе оф Неw Зеаланд
• (de) КаисертреуеЈугенд.орг
• (it) Монарцхист Аллианце
• (fr) Роyалисте.орг
• (de) Монарцхистен.де
• (en) Монарцхистен.орг; Сцхwарз-Гелбе Аллианз ("Блацк-Yеллоw Аллианце") анд Сцхwарзгелбес Форум ("Блацк-Yеллоw Форум"), тwо Монарцхист организатионс ин Аустриа. (Блацк анд yеллоw аре тхе цолоурс оф тхе Хабсбург фамилy, формер рулерс оф Аустриа-Хунгарy.)
• (en)Тхе Монарцхист
• (en) Тхе Монарцхист Леагуе
• (en) Тхеодоре'с Роyалтy анд Монарцхy Сите
• (en) Монарцхy Форум
• (en)(de) Про-Монарцхие.де Традитион унд Лебен ("Традитион анд Лифе").
• (en)Тхе Алтар анд Тхроне Монарцхy Сите
• (en) ИМЦ, оффициал сите оф тхе Интернатионал Монарцхист Цонференце.
• (en)(fr) Монарцхисте.цом, ан индепендент монарцхист портал.
• (en)(fr) Роyалист Цанада