Маглић
„Маглић” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Маглић (разврставање).
Маглић је динарска планина на граници Босне и Херцеговине и Црне Горе око 20 км југозападно од Фоче. Маглић је планина са највишим врхом у БиХ. Највиши врх планине је Велики Витао (2396 м) у Црној Гори, док је на босанској страни планине највиши врх Маглић на 2386 м надморске висине.[1] По другим изворима, највиши врх планине је Маглић са 2386 м.[2]
Планина је омеђена ријеком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, ријекама Дрином и Пивом на сјевероистоку те планином Биоч на југоистоку.
Маглић је изграђен од пермских стијена, мезозојских кречњака, дијабаза и малафира, а видљиви су и леднички трагови. Обрастао је буковом и црногоричном шумом. Горња шумска граница је на око 1600 м, а изнад те висине је плато са пашњацима и бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево (са врхом Црни Врх), Рујевац, Сњежница, Пријевор и Мратињска Гора. На Маглићу се налази и Перућица, највећа прашума у Европи, те велики цирк Урдени долови са Трновачким језером на 1517 м. Подножје планине и све падине су богате водом, са бројним изворима од којих је најиздашнији Царев До који никад не пресушује.
