Масакр у Избици
| Масакр у Избици | |
|---|---|
 Сателитски снимак нове масовне гробнице у Избици | |
| Локација | Избица, Косово,  СР Југославија |
| Датум | 28. III 1999. |
| Мета | Албанци |
| Врста напада | стријељање |
| Мртвих | 89-146 |
| Починитељи | србијанске војне и милицијске постројбе |
Масакр у Избици (албански: Masakra e Izbicës) је био један од највећих покоља цивилног становништва током косовског рата.[1] Према извештајима, 28. марта 1999. године, непосредно након почетка НАТО бомбардовања, српске снаге су побиле око 150 косовских Албанаца у селу Избица у централном Косову.[2]
Убијени цивили су били претежно мушкарци које су српске снаге безбедности издвојиле из групе од неколико хиљада избеглица протераних из околних области Дренице.[2] За масакр у Избици, и друге ратне злочине, је суђено Слободану Милошевићу и његовим сарадницима пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.
Позадина
[уреди | уреди извор]
Села око Избице у дреничкој области, углавном су била под контролом Ослободилачке војске Косова (ОВК). Већина села у том крају има искључиво албанско становнишво или велику албанску већину.[2] Неконтролисано уништавање насеља и протеривање становништва избичке области након повлачења међународних посматрача ОЕБС-КВМ са Косова 20. марта, проузроковали су расељење и изгнанство хиљада људи.[2] Напади на села у дреничком региону су се појачали након почетка НАТО бомбардовања 24. марта. Многи косовски Албанци су били присилно расељени из оближњих села у општини Србица у централном Косову крајем марта 1999.[3] Војска Југославије је гранатирала села, уључујући и Воћњак, Кладерницу и Леочину, и бројни цивили су тада побегли у безбедније области.[2]
Смештена у подножју планина и удаљена пола сата од најближег српског села, као и због присуства снага ОВК, Избица је важила као безбедно место за албанске избеглице из суседних области који су ту тражили уточиште.[1] Многи су у Избицу пристигли након почетка НАТО бомбардовања, када су српске снаге почеле да гранатирају околину.[1] Село Турићевац гранатирано је 26. марта те су његови становници формирали конвој и кренули у правцу Тушиља.[3] Затим су у Тушиље стигле снаге МУП Србије и ВЈ те је формиран други избеглички конвој који се почео кретати ка Клини.[3] Отприлике у то време велики број расељених лица окупио се на једном пољу надомак села Избица.[3] До 27. марта хиљаде косовских Албанаца из те области скупило се у Избици.[1]
Убиства
[уреди | уреди извор]Напад на Избицу почео је у ноћи 27. марта, када је група од преко педесет српских полицајаца, војника и припадника паравојних формација ушла у село.[1] Према изјавама очевидаца, припадници српских снага су носили тамне (тегет и црне) маскирне униформе и дуге ножеве, а неки су имали и црну шминку или капе "фантомке" преко лица.[1] Скоро сви одрасли мушкарци побегли су у планине, остављајући у селу углавном жене, децу и старце.[1] Преостали мештани су у раним јутарњим часовима 28. марта напустили своје куће да би се окупили у пољу, док се паљба наставила.[1] Око 10 сати пре подне група Срба је пречешљала село и неколицину преосталих становника натерала у бег. Они који нису могли да побегну убијени су.[1] Многе куће у селу су запаљене.
Тог дана је у Избици било збијено бар 30.000 људи. Нажалост, веровали смо да неће наудити женама и старцима, али смо се преварили. Пуцали су на нас са свих страна. Млађи људи, и ја с њима, бежали су у планине ујутру. Оставио сам свог тринаестогодишњег сина око десет сати пре подне. Довели смо нашу породицу у Избицу претходног јутра. Ноћ смо провели у пољу под ведрим небом. Био сам толико уморан да ме пуцњи нису пробудили, али ме је супруга пробудила због тога око 9 сати ујутру. Пуцњава се приближавала, а и Срби. Био сам око 200 метара удаљен, у брду, покушавајући да видим шта се дешава. Срби су се приближили нашим породицама. Наше породице су се збиле међу тракторе и кола; Срби су све то почели да пале. Нисам могао да видим, али сам чуо жене и децу како плачу. Нисмо се усуђивали да се померимо да видимо шта се дешава: знали смо да ће нас убити снајперима.[1]
– Сведочанство преживелог мештана
Између 10 и 11 сати пре подне, српске снаге безбедности су опколиле групу избеглица у пољу поред Избице, претећи да ће их убити и спалити им тракторе, и изнуђујући новац.[1] Негде око 11 сати пре подне припадници српских снага безбедности су из групе расељених лица издвојили око 150 мушкараца, укључујући и дечаке.[2] Женама и деци су наредили да иду у Албанију и да се не враћају.[1] Убрзо затим, око 12 часова, постројили су мушкарце и погубили их аутоматским оружјем. Међународни кривични суд за бившу Југославију је утврдио да је приликом стрељања убијено најмање 89 албанских цивила.[3]
Колона расељених који су напустили Избицу је још истог дана гранатирана близу Турићевца и том приликом је убијено више људи, укључујући и две девојчице.[2] На другом месту, вероватно близу Броћне, Војске Југославије је зауставила избеглице поред реке, а официр им је претио да ће их прегазити тенком ако не предају новац и драгоцености.[2]
Одвожење тела
[уреди | уреди извор]
У наредних неколико дана с планине су почели да силазе преживели мушкарци, као и неке протеране жене из села које су се вратиле у потрази за родбином. У пољу где се масакр догодио нашли су четири групе стрељаних мушкараца, након чега су кренули да сахрањују жртве. Мештани који су сахрањивали мртве пријавили су између 146 и 166 лешева, од којих је већина имала метак у глави.[1] Такође су пронађена тела неких жена и других који су били побијени ножевима.[2] Имена жртава које су се могле препознати убележена су на надгробном камену и на главном списку. Нека тела су била потпуно унакажена.[1] Сахрањивање жртава је снимано, и снимци су касније достављени страним медијима.[4]
Четвртог дана, нажалост, вратила сам се у Избицу. Кажем нажалост, јер бих волела да нисам видела то што сам видела. Био је то ужасан масакр. Видела сам стрица ког су Срби убили. Видела сам једну од мојих стрина; била је спаљена у својој башти. Видела сам још много мртвих. Укупно је било 150 мртвих. Већином су то били старији мушкарци. Један мој убијени рођак имао је преко деведесет година.[1]
– Сведочанство преживеле мештанке
Сателитски снимак који је НАТО снимио након масакра показује око 150 нових гробова у Избици.[5] Након што је у медијима објављена информација о месту где се налазила масовна гробница, српске снаге дошле са багерима, ископале тела, и одвезле их у непознатом правцу.[2] НАТО је 3. јуна 1999. начинио нови снимак раскопане заједничке гробница у Избици.[6] По уласку КФОР-а на Косово, међународни истражни органи су на месту заједничке гробнице пронашли само делове одеће и неке делове људских тела.[2] Овакви свесни напори да се сакрију или униште докази о постојању мртвих тела су систематски вршени широм Косова.[7] Након рата је неколико стотина посмртних остатака косовских Албанаца покопаних у масовне гробнице по Србији ексхумирано и враћено породицама.[8]
Суђења
[уреди | уреди извор]Масакр у Избици је саставни део оптужнице за ратне злочине против Слободана Милошевића и других учесника удруженог злочиначког подухвата, која је подигнута 27. маја 1999.[3]
На дан 27. марта 1999. године, снаге СРЈ и Републике Србије напале су село Избица. Неколико хиљада мештана села потражило је уточисте на једној пољани изван села. На дан 28. марта 1999. године, снаге СРЈ и Србије опколиле су сељане а затим им пришли тражећи новац. Када су војници и полицајци покрали од њих драгоцености, одвојили су мушкарце од жена и мале деце. Мушкарци су затим подељени на две групе од којих је једна послата на оближње брдо, а друга је упућена у корито оближњег потока. Снаге СРЈ и Србије су онда отвориле ватру на обе групе мушкараца и убиле приближно 130 мушкараца, косовских Албанаца.[9]
– Оптужница за ратне злочине
У правоснажној пресуди Међународног суда за ратне злочине, донешеној након неколико година суђења (првооптужени Милошевић је у међувремену умро у притвору), каже се следеће:
Цивили косовски Албанци присилно су расељени из села у општини Србица у централном Косову крајем марта и у априлу 1999. Село Турићевац гранатирано је 26. марта те су његови становници формирали конвој и кренули у правцу Тушиља на истоку. Затим су у Тушиље стигле снаге МУП и ВЈ и формиран је други конвој који се почео кретати ка Клини. Отприлике у то време велики број расељених лица окупио се на једном пољу надомак села Избица. Ту групу опколиле су полицијске снаге које су женама и деци наредиле да оду у Албанију а мушкарце су задржали. Затим су постројили и стрељали мушкарце у две групе и убили њих најмање 89.[3]
– Пресуда Хашког суда
Убиства у Избици се често наводе као пример злочиначких средстава коришћених у кампањи протеривања косовских Албанаца.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 По наређењу: ратни злочини на Косову (Извештај Хуман Ригхт Wатцх-а)
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 Косово: како виђено, тако речено Архивирано 2010-11-14 на Wаyбацк Мацхине-у (Извештај ОЕБС-а)
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Пресуда Хашког суда Архивирано 2021-03-06 на Wаyбацк Мацхине-у (добављено 28.12.09.)
- ↑ Массацре видео матцхес масс граве евиденце
- ↑ Милосевиц Дениес 'Етхниц Цлеансинг' Цампаигн[мртав линк]
- ↑ Ассессмент пхотограпх оф граве тамперинг неар Избица
- ↑ „Ундер Ордерс: Wар Цримес ин Косово”. Хуман Ригхтс Wатцх. Приступљено 15. 10. 2009.
- ↑ Азем Власи, Србија загорчава живот Косову
- ↑ Оптужница за ратне злочине српским лидерима
Види још
[уреди | уреди извор]Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Избица (Хуман Ригхтс Wатцх)
- Киллингс ин тхе Избица ареа (Амнестy Интернатионал)
- Цивилианс роундед уп анд мурдеред бy Сербиан форцес Архивирано 2013-07-03 на Арцхиве.ис-у (Амнестy Интернатионал)
- Массацре видео матцхес масс граве евиденце (ЦНН)
- Wитнесс то Избице Киллингс Спеакс Архивирано 2006-10-02 на Wаyбацк Мацхине-у
- Избица: Имагес оф а Массацре