Метида (мјесец)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Метида

Метис (снимио Галилео)
Откриће
Открио Сyннотт (Воyагер 1)
Датум открића 4. ожујка 1979.
Привремена ознака С/1979 Ј 3
Матични планет Јупитер
Група сателита Унутарњи правилни сателити
Орбитални елементи
Ексцентрицитет (е) 0.001
Просјечна удаљеност 127,690 км (0.00085 АЈ)
Периапсис (П) 127,540 км (0.00085 АЈ)
Апоапсис (А) 127,840 км (0.00085 АЈ)
Орбитални период (П) 0.29478 д (7 х, 4.5 мин)
орбитална брзина макс.: 31.539 км/с
просјек.: 31.501 км/с
мин.: 31.464 км/с
Инклинација (и) према -
- еклиптици 2.22°
- екватору планета
Физичке особине
Средњи промјер 43 км
Површина ~5800 км²
Маса 1.2×1017 кг
Волумен ~41600 км³
Густоћа 3.0 г/цм³
Гравитација на површини 0.016 м/с² (0.002 г)
Брзина ослобађања 27 м/с
Екваторијална
брзина ротације
19 км/х
Период ротације синкрона ротација
Апсолутна магнитуда xxxx
Албедо 0.06
Просјечна површинска
температура
~123 К
Атмосферски притисак 0 Па
Нагиб оси

Метида или Метис (стгрч. Μῆτις [Мễтис], лат. Метис) је Јупитеров најближи познати сателит. Кружи око Јупитера на удаљености од 128 000 км и обиђе га у само 7 сати и 5 минута. Просјечни промјер му износи око 44 км. Маса овог сателита износи 9.56x1016 кг.

Орбите Метиде и Адрастеје се налазе унутар Јупитеровог главног прстена, због чега се сумња да могу бити извор материјала за прстен. Орбите оба сателита су унутар Роцхеове границе, па ће, чак и ако због својих малих димензија и избјегну распад, прије или касније пасти на Јупитер.

Метиду је открио астроном Степхен П. Сyннотт је на фотографијама Воyагера 1 1979. године.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]