Метида (мјесец)
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Метис (снимио Галилео) | |
Откриће | |
Открио | Сyннотт (Воyагер 1) |
---|---|
Датум открића | 4. ожујка 1979. |
Привремена ознака | С/1979 Ј 3 |
Матични планет | Јупитер |
Група сателита | Унутарњи правилни сателити |
Орбитални елементи | |
Ексцентрицитет (е) | 0.001 |
Просјечна удаљеност | 127,690 км (0.00085 АЈ) |
Периапсис (П) | 127,540 км (0.00085 АЈ) |
Апоапсис (А) | 127,840 км (0.00085 АЈ) |
Орбитални период (П) | 0.29478 д (7 х, 4.5 мин) |
орбитална брзина | макс.: 31.539 км/с просјек.: 31.501 км/с мин.: 31.464 км/с |
Инклинација (и) према - | |
- еклиптици | 2.22° |
- екватору планета | 0° |
Физичке особине | |
Средњи промјер | 43 км |
Површина | ~5800 км² |
Маса | 1.2×1017 кг |
Волумен | ~41600 км³ |
Густоћа | 3.0 г/цм³ |
Гравитација на површини | 0.016 м/с² (0.002 г) |
Брзина ослобађања | 27 м/с |
Екваторијална брзина ротације |
19 км/х |
Период ротације | синкрона ротација |
Апсолутна магнитуда | xxxx |
Албедо | 0.06 |
Просјечна површинска температура |
~123 К |
Атмосферски притисак | 0 Па |
Нагиб оси | 0° |
Метида или Метис (стгрч. Μῆτις [Мễтис], лат. Метис) је Јупитеров најближи познати сателит. Кружи око Јупитера на удаљености од 128 000 км и обиђе га у само 7 сати и 5 минута. Просјечни промјер му износи око 44 км. Маса овог сателита износи 9.56x1016 кг.
Орбите Метиде и Адрастеје се налазе унутар Јупитеровог главног прстена, због чега се сумња да могу бити извор материјала за прстен. Орбите оба сателита су унутар Роцхеове границе, па ће, чак и ако због својих малих димензија и избјегну распад, прије или касније пасти на Јупитер.
Метиду је открио астроном Степхен П. Сyннотт је на фотографијама Воyагера 1 1979. године.