Sazviježđe — разлика између измена
м r2.6.5) (robot Dodaje: war:Constelasyon |
м robot Mijenja: is:Stjörnumerki |
||
| Ред 170: | Ред 170: | ||
[[id:Rasi bintang]] |
[[id:Rasi bintang]] |
||
[[io:Stelaro]] |
[[io:Stelaro]] |
||
[[is:Stjörnumerki |
[[is:Stjörnumerki]] |
||
[[it:Costellazione]] |
[[it:Costellazione]] |
||
[[ja:星座]] |
[[ja:星座]] |
||
Верзија на датум 12. јул 2011. у 12:57
Сазвијежда, звијежда или констелације су скупине звијезда које су привидно повезане у посебне звјездане скупове. У тродимензионалном простору већина звијезда које видимо су релативно повезане, али се неријетко групишу у небеској сфери ноћнога неба. Људи су кроз хисторију груписали звијезде у сазвијежђа према томе колико су далеко једна од друге. "Неслужбено" сазвијежђе је познато као астеризам. Звијезде у сазвијежђу или астеризму ријетко имају било какве везе једна с гругом, а кад се гледају са Земље чини се да су врло близу једна другој, иако су на великим међусобним удаљеностима. Груписање звијезда у сазвијежђа је у бити произвољно, јер су разне културе на разне начине именовале сазвијежђа, мада њих неколико очитијих теже да се често врате у употребу, као нпр. Орион и Сцорпиус (Шкорпион).
Интернационална Астрономска Унија (ИАУ) дијели небо на 88 службених сазвијежђа с прецизним границама, тако да сваки правац се придружује тачно једном сазвијежђу. У сјеверној небеској хемисфери већина назива су преузета из античке грчке традиције и тако прешли у употребу и у средњем вијеку. Дванаест сазвијежђа из јужне небеске хемисфере Грци нису били у стању проматрати, те су њихове називе у употребу увели холандски морепловци Пиетер Дирксзоон Кеyсер (Питер Дирксон Кејсер) и Фредерицк де Хоутман (Фредерик де Хаутман) у XVI вијеку, а први их је каталогизирао Јоханн Баyер (Јохан Бајер).
Првих дванаест су тзв. знакови зодијака. Сем ових дванаест Птоломеј је навео других 36 (којих сада броји око 38, због подјеле Аргонаутске лађе или Арго Нависа). Много раније ова је листа допуњавана, као прво да попуни празнине међу Птоломејевим знацима (јер Грци су сматрали небом и сазвијежђа и тамни простор између њих), и друго да "попуне" јужно небо да би европски истраживачи путовали тамо гдје би их могли видјети.
Друга предложена сазвијежђа нису уведена у употребу, па ни најзначајније Qуадранс Муралис или Зидни Квадрант (сада дио Волара или Боотеса) према коме су квадрантидски метеори добили име. Исто тако и сазвијежђе Арго Навис је било превелико тако да је подијељено на неколико разних сазвијежђа.
Разни други мање службени знаци су постојали поред сазвијежђа званих астеризмима, попут Великог Медвједа (познатог и као Велика кола) и Малог медвједа (Малих кола).
Листа сазвијежђа
У знакове зодијака спадају:
- Ариес, Ован
- Таурус, Бик
- Гемини, Близанци
- Цанцер, Рак
- Лео, Лав
- Вирго, Дјевица
- Либра, Вага
- Сцорпиус (познато и као Сцорпио), Шкорпион
- Сагиттариус, Стријелац
- Цаприцорнус,Јарац
- Аqуариус, Водењак (познато као и Водолија)
- Писцес, Рибе
Према Птоломејевих 36 који сада има 38:
- Андромеда
- Аqуила, Орао
- Ара, Жртвеник
- Арго Навис, Аргонаутска Лађа, док се није подијелила на Хрптењачу, Крму и Једра
- Аурига, Кочијаш
- Боöтес, Волар
- Цанис Мајор, Велики пас
- Цанис Минор, Мали пас
- Цассиопеиа, Касиопеја
- Центаурус, Кентаур
- Цепхеус,Кефеј
- Цетус, Кит
- Цорона Аустралис, Јужна круна
- Цорона Бореалис, Сјеверна круна
- Цорвус, Гавран
- Цратер, Врч
- Цyгнус, Лабуд
- Делпхинус, Делфин
- Драцо, Змај
- Еqуулеус, Ждријебе
- Ериданус, Еридан
- Херцулес, Херкул
- Хyдра, Хидра
- Лепус, Зец
- Лупус, Вук
- Лyра, Лира
- Опхиуцхус, Офијухус - који пресјеца еклиптику
- Орион, Орион
- Пегасус, Пегаз
- Персеус, Перзеј
- Писцис Аустринус, Јужна риба
- Сагитта, Стријела
- Серпенс, Змија
- Триангулум, Трокут
- Урса Мајор, Велики медвјед
- Урса Минор, Мали медвјед
Нових 38 сазвијежђа:
- Антлиа, Пумпа
- Апус, Рајска птица
- Цаелум, Длијето
- Цамелопардалис, Жирафа
- Цанес Венатици, Ловачки пси
- Цхамаелеон, Камелеон
- Цирцинус, Шестар
- Цолумба, Голуб
- Цома Береницес (традиционални астеризам), Береникина коса
- Цруx, Крст
- Дорадо, Сабљарка
- Форнаx, Пећ
- Грус, Ждрал
- Хорологиум, Сат
- Хyдрус, Водена Змија
- Индус, Индијанац
- Лацерта, Гуштер
- Лео Минор, Мали лав
- Лyнx, Рис
- Менса, Сто - оригинално Монс Менсае (енгл.Табле Моунтаин-Планина Теибл у Јужноафричкој Републици)
- Мицросцопиум, Микроскоп
- Моноцерос, Једнорог
- Мусца, Муха
- Норма, Либела
- Оцтанс, Октант
- Паво, Паун
- Пхоениx, Феникс
- Пицтор,Сликар - оригинално Еqуулеус Пицторис, Сликарске ногаре
- Пyxис, Компас
- Ретицулум, Мрежица
- Сцулптор, Кипар
- Сцутум, Штит - познат као и Сцутум Собиесци (Штит Собјескога)
- Сеxтанс, Секстант
- Телесцопиум, Телескоп
- Триангулум Аустрале, Јужни трокут
- Туцана, Тукан
- Воланс - оригинално Писцис Воланс, Летећа риба
- Вулпецула,Лисица - оригинално Вулпецула Цум Ансере, Лисица с гуском
Разни други мање службени знаци су:
- Велика медвједица у Урса Мајору;
- Мала медвједица у Урса Минору;
- Чајник у Сагиттариусу,
- Орионов појас;
- Љетни трокут (Денеб, Алтаир, и Вега, или α Цyгни, Аqуилае, и Лyрае);
- Велики квадрат Пегасуса (који укључује α Андромедае);
- Ћуп у Водењаку;
- Срп у Лаву.
Стари астеризам, Цома Береницес, је сада службени назив сазвијежђа.