Стијена
За остала значења, види Стијена (разврставање).
„Стена” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Стена (разврставање).
Стијена (ијек.) или стена (ек.) је скуп, сачињен од једног или више минерала одређеног хемијског састава и одређене структуре. Испитивањем свих врста стена које граде Земљину кору установљено је да се у стенама налази само 100-150 врста минерала који их граде, иако је утврђено постојање преко 3000 врста природних минерала на Земљи.
Наука која се бави изучавањем стена назива се петрологија. Наука која се бави описивањем стена назива се петрографија.
Дробљењем (ситњењем) стене добија се камење и прашина. До дробљења може доћи утицајем временских прилика, ерозијом или вештачким путем — експлозивом или машинама.
Класификација
[уреди | уреди извор]Стене се према броју минерала деле на:
- мономинералне, које су изграђене само од једног минерала и
- полиминералне, које су изграђене од неколико минералних врста.
Према начину постанка, деле се на:
- магматске
- дубинске (гранит, сијенит, диорит, габро, перидотит)
- изливне (риолит, трахит, дацит, андезит, базалт)
- жичне
- седиментне
- кластичне (бреча, конгломерат, пешчар, алевролит, глина)
- хемијске (кречњак, доломит, бигар)
- органогене (кречњак, креда, рожнац)
- метаморфне
- регионално метаморфне (мермер, кварцит, шкриљац, гнајс)
- катакластичне
- контактно метаморфне
- аутометаморфне
Биљни свет на стенама
[уреди | уреди извор]Стене представљају екстремно станиште за биљни свет. Врста биљака које расту на стенама зависи од горског (минералног) супстрата, његових особина, од спољашњег облика стене, оријентације и експозиције зидова стене сунцу и ветру. Биљке које су настањене на стенама се зову петрофилне.
Животињски свет стена
[уреди | уреди извор]Стенски врхови су често гнездишта разних врста птица, а пећине - отвори у стенама, често су настањени медведима и другим врстама животиња.
Повезано
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]
- Ђорђевић V., Ђорђевић П., Миловановић D. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
