Странка Југославена
Странка Југославена или Странка Југословена (СЈ) је назив за политичку странку која је дјеловала у Југославији на самом почетку демократских промјена 1990-их, када је у републикама тадашње Југославије напуштен једностраначки комунистички систем.
Прва подружница Странке Југословена је формирана у Загребу 06.03.1990.. Њен први предсједник је био Анте Ерцеговић. 1991.године Изборна Скупштина у Сарајеву бира Предсједника Др Мирко Франчески из Сплита. За предсједника ИО СЈ изабран је Проф. Др Анте Поповић. После експлозије бомбе у адвокатској канцеларији Предсједника Франческог у Сплиту, он подноси оставку и странку преузима Др Весо Трнинић из Сарајева. Због ратних околности 1993.г. из тадашњег Сарајева Др Весо Трнинић сву документацију и печат доставља Др Винку Перићу у Градишку, код кога се и данас налази већина писане и видео документације.
У Београду је формирана подружница 1991. године на оснивачкој скупштини у Хотелу Југославија и њен први предсеник био је правник Станиша Трифуновић. Доц. Др Винко Перић, садашњи (2013) Предсједник Српске напредне странке РС је иначе члан Руске Академије научних открића и проналазака, као и редовни члан Српске краљевске асоцијације академика Србије. Био је један од оснивача Странке Југословена, Предсједник подружнице Босанска Градишка и члан Саветодавног одбора СЈ. Од познатијих оснивача Странке Југословена су и: Проф. Др Емил Влајки, Проф. Др Светозар Ливада, Др Драго Злопаша, мр Лука Петровић, Др Драгутин Илић, Др Перица Бундало, Др Перо Вишњић, Проф. Др Анте Поповић, Захарије Трнавчевић, Симо Брајевић, Божидар Милосављевић, Сања Локар, Соња Петровић, Благоје Јосиповић, Блашко Габрић, итд. . .
За разлику од многих тада формираних странака СЈ је настојала дјеловати на цијелој територији СФРЈ, а окупљала је грађане који су се у етничком смислу изјашњавали као Југославени. На попису 1991. године у БиХ их је било преко 12%.
Њен програм се залагао за очување Југославије, било као федерације, било као унитарне државе подијељене на аутономне регије.
С обзиром да се већина становништва свих република осим Србије и Црне Горе углавном опредијелила за странке с националним предзнаком, а у Словенији, Хрватској као и већна народа у БиХ, за сепаратистичку опцију, а све уз свестрану помоћ страног фактора. Југословени су тада били игнорисани, омаловажавани, шиканирани, те осим партнерско-коалиционе странке Реформских снага Анте Марковића већина других су биле непријатељски расположене према Југословенима, а у БиХ посебно од СДА. СДА је све урадила да Југословени не изађу у БиХ на изборе и да њихов као "Југословен" Др Ејуб Ганић прође, што им је и успјело. Избијање рата и распад државе су јој врло брзо и потпуно онемогућили рад, те се поступно угасила.