Талиште
Талиште је температура при којој нека твар прелази из чврстога у текуће агрегатно стање. Овиси о тлаку, али се у таблицама за поједине твари обично наводе вриједности талишта код нормираног атмосферскога тлака (101 325 Па). Под већим тлаком талиште се снизује, а под мањим повисује. Талиште слитина и чврстих отопина редовито је ниже од талишта појединих компонената. [1] Температура скрућивања, што је обрнута појава преласка из капљевитог у круто стање, зове се крутиште (за воду се традиционално користи појам ледиште). За већину твари талиште је једнако крутишту, на примјер код живе су на 234,32 келвина (−38,83 °Ц). За неке се твари разликују, на примјер органски се полимер агар тали изнад 85 °Ц, а скрућивати се почиње тек када се температура спусти између 32 °Ц и 40 °Ц. Тај феномен зовемо хистереза. Код неких твари, као што је стакло, долази до поступног скрућивања без кристализације па се крутиште и талиште не могу точно одредити. То су такозване аморфне крутине.
Талиште воде (леда) је на 0 °Ц (273 К). Ако у води има ситних честица које дјелују као језгре кристализације ледиште је једнако талишту, међутим потпуно чиста вода се може потхладити до −42 °Ц (231 К) прије него што се почне смрзавати. За разлику од врелишта, талиште је релативно неосјетљиво на промјену тлака. Кемијски елемент с највишом температуром талишта која износи 3 695 К (3 422 °Ц) је волфрам. С друге стране љествице је хелиј који се при нормалном тлаку не скрућује чак ни на апсолутној нули.
Топљење
[уреди | уреди извор]Топљење је фазни пријелаз твари из чврстог у текуће агрегатно стање на температури талишта. Кристална се тијела тале на одређеној температури на којој, због довођења топлине према кинетичкој теорији, енергија вибрације елемената кристалне решетке постаје већа од енергије везâ које састојке решетке држе на окупу, па се решетка нагло распада и њезини састојци постају један према другому слободно покретљиви. Аморфне круте твари (као стакло, битумен, смоле) немају талиште, него постају поступно све мекше и континуирано прелазе у текуће стање. Оне се зато сматрају текућинама врло велике вискозности. [2]
Ледиште
[уреди | уреди извор]Ледиште је температура при којој нека твар прелази из текућега у чврсто агрегатно стање. Овиси о тлаку, али се у таблицама за поједине твари обично наводе вриједности ледишта код нормираног атмосферскога тлака (101 325 Па). Под већим тлаком ледиште се снизује, а под мањим повисује. Ледиште слитина и чврстих отопина редовито је ниже од ледишта појединих компонената. Како би се покусима утврдила температура на којој постоји равнотежа између чврстог и текућег агрегатног стања неке твари, погодније је измјерити њезино талиште, јер је при одређивању ледишта често потребно потхлађивање твари да би започела кристализација. [3]
Смрзавање или залеђивање је хлађење твари на температуре ниже од ледишта. Тако се на примјер живежне намирнице излажу смрзавању како би се постигло бактериостатско дјеловање (конзервирање). [4]
Талиште неких материјала
[уреди | уреди извор]| Материјал | Θ/°Ц | Т/К |
|---|---|---|
| Хелиј (на 26 бар) | −272,2 | 0,955 |
| Водик | −259 | 14 |
| Деутериј | −254 | 19 |
| Трициј | −253 | 20 |
| Неон | −248 | 25 |
| Кисик | −218 | 55 |
| Душик | −210 | 63 |
| Озон | −193 | 80 |
| Етанол (C2Х5ОХ) | −114 | 159 |
| Клор | −102 | 171 |
| Бензин | −40 | 233 |
| Жива | −38,36 | 234,795 |
| Вода | 0 | 273,155 |
| Нитроглицерин | 2 | 275,95 |
| Бензен | 5,5 | 278,7 |
| Восак | 55 | 328 |
| Нафтален | 80 | 353 |
| Тринитротолуен | 80,35 | 353,20 |
| Сумпор (ромбски) | 113 | 386 |
| Сумпор (моноклински) | 119 | 392 |
| Шећер | 160 | 433 |
| Литиј | 180 | 453 |
| Коситар | 231 | 504 |
| Олово | 327,4 | 600,6 |
| Цинк | 419,5 | 692,7 |
| Алуминиј | 660,32 | 933,48 |
| Кухињска сол | 801 | 1 074 |
| Сребро | 960,8 | 1 234,0 |
| Злато | 1 064 | 1 337 |
| Бакар | 1 084 | 1.357 |
| Берилиј | 1 287 | 1 560 |
| Жељезо | 1 536 | 1 809 |
| Платина | 1 773,5 | 2 046,7 |
| Бор | 2 076 | 2 349 |
| Волфрам | 3 422 | 3 695 |
| Хафнијев карбид | 3 890 | 4 163 |
| Танталов карбид | 3 942 | 4 215 |
| Тантал-хафнијев карбид | 4 215 | 4 488 |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ талиште, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.
- ↑ таљење, [2] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.
- ↑ ледиште, [3] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.
- ↑ смрзавање, [4] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.