Тарду

Тарду или Тардуш (старотурски: ), средњовјековни грчки: Ταρδου, 達頭可汗/达头可汗, Пинyин: дáтóу кěхàн, Wаде-Гилес: та-т'оу к'о-хан, особно име: 阿史那玷厥, āсхǐнà диàњуé, а-схих-на тиен-цхüех), односно Кара-Чурин-Турк (руски: Кара Чурин Тюрк, , ? - 603/604?) био је гоктурски поглавица, познат као yагбу, а потом и као каган Западног Туркијског Каганата.

Био је син Истемија, првог yабгуа, који је за рачун Бумин Кагана, оснивача гоктурске државе, управљао његовим западним дијелом. Оца је наслиједио 575. а након смрти Таспар Кагана 581. видио прилику за стицање власти. Таспар је пред смрт насљедником прогласио Талопиена умјесто властитог сина Анлуоа, са чиме се није хтјела сложити племенска скупштина, која је за новог кагана прогласила Исхбару. Тако је избио грађански рат у који се упетљала Кина под династијом Суи.

Тарду је искористио каос на истоку да на западу стекне де фацто независност. Продро је на Кавказ и успоставио хегемонију над Хазарима. Потом се код њега почетком 590-их склонио прогнани перзијски краљ Бахрам Цхобин. Тарду је 599. успоставио и формалну независност, прогласивши се каганом обје половице гоктурске државе. Међутим поход на Кину, с којим је мислио успоставити ауторитет, доживио је неуспјех. Против њега су се побунили поданици, и око 603. се престаје спомињати. Већина хисторичара претпоставља да је тада умро.

Референце

Тарду Клан Асхина
Претходи: Истами	Yабгу Западног Туркијског Каганата 575–581	Слиједи: нема
Претходи: нема	Каган Западног Туркијског Каганата 581–603	Слиједи: Хесхана Qагхан