Пипин Мали
Пипиниди
|
Арнулфинзи
|
Каролинзи
|
послије Споразума у Вердуну (843)
|
Пипин Мали је био последњи франачки мајордом који је 751. године збацио последњег краља династије Меровинга Хилдерика III, чиме је отпочела владавина династије Каролинга.
Долазак на власт
[уреди | уреди извор]Родио се 715. године као син франачког мајордома Карла Мартела. 741. по очевој смрти он преузима власт заједно са братом Карломаном. Да би обезбедили легитимитет довели су на престо Хиделрика III Меровинга 743. године, кога су пронашли у манастиру. 747. Карломан се повлачи у манастир Монте Касино и власт препушта Пипину Малом који 751. на сабору у Соасону, уз подршку тадашњег папе Захарија збацује Хиделрика III и добија краљевску круну и . Хиделрик III је последњи владар меровиншке династије дугокосих краљева, који је при свом збацивању понижавајуће ошишан и враћен у манастир. Папа је смену династија правдао тиме да је боље да буде краљ онај који стварно влада него онај који је краљ само по имену. Тим избором Пипина Малом званично започиње Каролиншку династију.
Односи са црквом
[уреди | уреди извор]Долазак на власт Пипина Малог и Карломана обележен је и сређивањем односа са црквом који су заоштрени за време Карла Мартела због секуларизације црквених земљопоседа. Побољшање одоса је требало још јаче да их учврсти на престолу. Током њихове владавине сазвају се сабори који заводе строгу црквену организацију и хијерархију. Стварају се степенице црквених положаја. Прописује се строго придржавање бенедиктинског статута по манастирима. Сва одузета црквена земља се сматрала још увек црквеном, али је остајала у рукама обрађивача који плаћају цркви десетак, поред оног који плаћају држави -'двојни десетак'. Реформа је имала јаку опозицију, али је остварена учврстивши мајордоме на власти и доневши касније и краљевску круну. Краљевска круна је последица кризе са Лангобардима и заједничких интереса са папом.
Освајања и ратови
[уреди | уреди извор]Током своје владавине (што као мајордом, што као краљ) освојио је од Лангобарда Равенски егзархат, у савезу са папом Стефаном II. Поред тога освојио је Баварску и 759. године од Арапа Нарбону и читаву Септиманију, а водио је борбе са Саксонцима. Папи 756. године предаје на вечита времена земље Римске области и Равенског егзархата, без обзира на противљење Византије чиме су ударени темељи Папској држави.
При крају своје владавине је, према франачком обичају, поделио краљевство својим синовима Карлу и Карломану. Умро је 768. године.
| Претходник: | Краљ Франачке | Насљедник: |
| Хилдерик III. | Карло Велики |
