Палладијев мотив

Паладијев мотив на цртежу Палаззо делла Рагионе (тзв. „Базилике“) у Вицензи, објављен у Палладијевој књизи „Qуаттро Либри делл'Арцхитеттура“). 1570.

Паладијев мотив, Палаззо делла Рагионе („Базилика“) у Вицензи, 1549.-1614.

Палладијев мотив је назив дан од Француза (мотиф Палладио) комбинацији лука и ступова коју је Андреа Палладио, посљедњи велики архитектонски теоретичар ренесансе примијенио у обликовању прочеља тзв. „Базилике“ , заправо градске вијећнице окружене трговинама у Вицензи.

Двоетажне лође које се пружају уоколо сва четири прочеља здања, обликовао је детаљно пропорцијски структурираним распоредом одабраних елемената који чине „палладијев мотив“ – основну јединицу чијим су умнажањем као код римског амфитеатра формиране све вањске визуре „Базилике“.

Паладијев мотив заправо се састоји од споја широког и високог, лучно закљученог поља с два уска бочна поља, изнад којих се налази равна архитравна греда трабеације.

Мотив је вјеројатно изведен из римске архитектуре [славолук]]а. Потјече још од Брамантеа, употребљавао га је и Себастиано Серлио.

Потакнут гласовитом Сансовиновом Библиотеком Марцианом у Венецији, Палладио мотив развија у два дуга низа, један изнад другог, омеђујући га полуступовима прислоњеним на масивне зидане пилоне, док други полуступови, они с челне тј. прочелне стране пилона, за трећину виши од унутарњих, омеђују умножене јединице основнога мотива.

Литература

• Мüллер/Вогел 2000. - Wернер Мüллер; Гунтхер Вогел: Атлас архитектуре 2, превео Милан Пелц, Загреб, 2000., стр. 421.
• Суммерсон 1991. – Суммерсон, Јохн: Тхе Цлассицал Лангуаге оф Арцхитецтуре, Лондон, 1991., стр. 129.-130. (с. в. Палладиан мотиф)