Палма Млађи
Палма Млађи | |
---|---|
Маниризам | |
Биографске информације | |
Рођење | око 1548 Венеција |
Смрт | 14. октобар, 1628 Венеција |
Опус | |
Поље | сликарство - цртеж - графика |
Пракса | Венеција |
Знаменита дјела | |
Венера и Марс Мучеништво светог Ловре | |
Инфлуенција | |
Од | |
Иацопо Нигрети (* Венеција, око 1548 - † Венеција, 14. октобар 1628), познатији као Јацопо Палма ил Гиоване у нашим крајевима знан као Палма Млађи (Палма Гиоване) био је плодан и вјешт венецијански маниристички сликар.
Након Тинтореттове смрти 1594, Палма је постао најпознатији и најтраженији венецијански сликар, који је добрим дијелом усвојио његов стил.[1]
Палма Млађи добијао је бројне наружбе од наручиоца изван Венеције, особито из Бергама и Средње Еуропе, посебице од аустријског цара Рудолфа II из Прага. Палма Млађи насликао је бројне слике за цркве и самостане [2] у Хрватској, тако да данас хрватски музеји и црквене ризнице [3] имају бројна дјела која се приписују њему или његовој школи.
Биографија
[уреди | уреди извор]Палма Млађи био је наслиједник обитељске традиције, његов пра стриц био је познати венецијански сликар Палма Старији (Палма ил Веццхио), и његов отац Антонио Нигрети (1510/15-1575/85) био је такођер сликар (истинабог слабији) који је радио у боттеги Палме Старијег и био ученик његова предрадника Бонифазиа де Питата. Након Бонифазиеве смрти (1553), његов отац наставио је водити сликарску радионицу, у њој се Палма Млађи учио сликарској вјештини копирајући Тизианова дјела.
1567 године Гуидобалдо II. делла Ровере, војвода од Урбина, препознао је изузетан талент Палме Млађег, и био његов мецена четири године, послао га је у Рим да студира сликарство, у Риму је остао све до око 1572. године.
По повратку у Венецију Палма је одбацио сва стилска обиљежја римског начина сликања, јер га је одушевио Тинтореттов маниристички стил. Укључио се сликарску братовштину и почео сурађивати с кипаром Алессандром Витторием на декорацији вјерских објеката. Његови рани биографи тврдили су да је испрва радио у Тизиановој боттеги, кад је стари мајстор умро, тако да је он довршио његово посљедње дјело, Оплакивање Криста за цркву Фрари (данас у Галлерие делл'Аццадемиа).
Прву већу наружбу Палма Млађи добио је након пожара који је захватио Дуждеву палачу 1577. године. То је била стропна фреска за дворану Великог вијећа - Побједа круни Венецију (око 1578.). То је био његов први познати важнији рад, у њему се виде његова средњоталијанска искуства, умјешност рјешавање композиције и способност да ослика илузије. За Дуждеву палачу је направио и; Посљедњи суд, Крист с дуждевима Приули и Заузеће Цариграда.
До средине 1580-их [4] он је спојио тинтореттовску лакоћу постављања ликова на сцену с тицијанским густим намазима боје, наглашавања освијетљених дијелова слике, и лепршавих потеза кистом.
Деведеситих година 16. ст. Палма ради на осликавању ораторија Оспедалетто део Цроциер, гдје је на зиду извео фреску Богородицу у слави. Извео је и циклус посвећен св. Јеролиму (за Цампагна делла Гиустизиа у Венецији), слике за братовштину Св. Сакрамента у С. Гиованни ин Брагора, циклус слика Чистилиште (око 1600.) за Приземну дворану Цампагна делла Гиустизиа.
Свом маниристичком начину сликања додао је снажни натурализам након 1580-их, на тај начин Палма је покушао измирити маниризам и натурализам. Тако добијени сликарски амалгам је генијално варирао у складу с нарученом темом и конзервативим укусом својих наручитеља, и то с виртуозним умијећем и лакоћом.
Палма Млађи, бавио се и осталим видовима умјетности; графиком; израдио је бројне бакрописе (данас их је сачувано око 30), примијењеном умјетношћу, направио је картоне (скице) за мозаике у Базилици Св. Марка (Прича о Сузани). Највећи дио његова богатог цртачког опуса, скупио је венецијански колекционар Антонио Марио Занетти (1679-1767) данас се та колекција налази у лондонском Британском Музеју. Након 1600 године посветио се сликању митолошких призора за мали круг интелектуалаца.
Умро је 1628 године, покопан је у гробници цркве Сан Гиованни е Паоло у Венецији уз Тизиана и Палму Старијег (ту је покопан и Марин Држић).
Важнија дјела
[уреди | уреди извор]- Дјевица Марија са свецима Стјепаном, Ловром и Иваном Крститељем, уље на платну, Нозза ди Вестоне (Бассано), Жупна црква.
- Госпа од Ружарија и свеци, уље на платну, Вестоне (Басано), Жупна црква.
- Дужд Пасqуале Цицогна слави мису у ораторију крижара, 1568-1587, уље на платну, 369 x 262 цм, Венеција, Оспедалетто деи Цроцифери
- Пасqуале Цицогна прима обавијест да је постао дужд, 1568-1587, уље на платну, 369 x 262 цм, Венеција, Оспедалетто деи Цроцифери.
- Слике у дворани Великог вијећа, 1575-1595, уље на платну, Венеција, Дуждева палача.
- Мучеништво светог Ловре, 1581-1582, уље на платну, 283 x 490 цм, Венеција, црква Сан Гиацомо далл'Орио.
- Поклонство пастира, 1585 ца, уље на платну, 113 x 97 цм, Wüрзбург, Стаатсгалерие.
- Марс и Венера на постељи, око 1585-1590, уље на платну, 130 x 165,6 цм, Национална галерија, Лондон
- Портрет доброг човјека, 1590 ца, уље на платну, 108 x 81,3 цм, Цхицаго, Арт Институте.
- Прање ногу, 1591-1592, уље на платну, 163 x 378 цм, Венеција, црква Сан Гиованни ин Брагора.
- Протјеривање изгубљеног сина, 1595-1600, уље на платну, 83 x 118 цм, Венеција, Галлерие делл'Аццадемиа.
- Повратак изгубљеног сина, 1595-1600, уље на платну, 83 x 118 цм, Венеција, Галлерие делл'Аццадемиа.
- Салома с главом Ивана Крститеља, око 1599, уље на платну, 92 x 76 цм, Беч, Кунтхисторисцхес Мусеум.
- Муке Исусове, 1600, уље на платну, Сцуола ди Сан Гироламо, Венеција.
- Мртви Исус с два анђела, око 1600, уље на платну, 65 x 112 цм, Будимпешта, Музеј лијепих умјетности.
- Портрет Паола Веронесеа, 1600-1610, уље на платну, 45 x 38 цм, Фиренца, Уффизи
- Кајин и Абел, око 1603, уље на платну, 98 x 123 цм, Беч, Кунстхисторисцхес Мусеум.
- Венера и Марс, око 1605-1609., уље на платну, 80 x 56 цм, Лос Ангелес, Музеј Ј. Паул Геттy
- Венера и Купидо у Вулкановој ковачници, 1610 ца, уље на платну, 115 x 167 цм, Кассел, Стаатлицхе Мусеен.
- Портрет венецијанског адмирала Винценза Цаппелла, око 1610., уље на платну, 117 x 91 цм, Париз, Лоувре.
- Мртви Исус с једним анђелом, око 1612., уље на платну, 75 x 47 цм, Беч, Кунтхисторисцхес Мусеум.
- Луцифеоров пар, око 1615-1620., уље на платну, 74 x 127 цм, Рим, Галлериа Боргхесе.
- Пиетà с анђелима, око 1620., уље на платну, 120 x 111 цм, Беч, Кунстхисторисцхес Мусеум.
- Призори најважнијих епизода Четвртог крижарског рата, Дуждева палача, Венеција
- Света Луција, црква Сан Геремиа е Санта Луциа, Венеција
- Свадба у Кани, црква Сан Гиацомо делл'Орио, Венеција
- Света Обитељ и Санта Роса, Аццадемиа Царрара, Бергамо
- Пиетà, Аццадемиа Царрара, Бергамо
Дјела Палме Млађег у Хрватској
[уреди | уреди извор]- Полагање у гроб, уље на платну, 230 x 136 цм, Строссмаyерова галерија, Загреб [5]
- Силазак Духа Светога, 1544.-1628., Жупна Црква св. Миховила Омиш
- Полиптихих од осам слика на дрву, Олтар Безгрешнога зачећа, Самостан Госпе од милости, Хвар
- Олтарна пала ( олтар св. Фрање), Црква и самостан Св. Фране, Задар
- Слика на олтару Мајке Божје Кармелске, Црква Рођења Блажене Дјевице Марије, Лабин
- Слика Прање ногу, Жупна црква св. Петра и Павла, Брибир[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Фреедберг описује Палму, успоређујући га с другим венецијанским сликарима као "јединог сликара своје генерације који је имао виталност, и поред тога што је сликао унутар оквира тинтореттова стила." (Фреедберг 1993:560).
- ↑ Полиптихих од осам слика на дрву, Олтар Безгрешнога Зачећа, Самостан Госпе од милости, Хвар
- ↑ „Стална изложба црквене умјетности, Задар, Трг опатице Чике 1”. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-06. Приступљено 2010-12-19.
- ↑ Фреедберг спомиње у поводу тога Мучеништво светог Ловре, С. Гиацомо делл'Орио, Венеција, прије 1584, а затим иза тога као пуно израженији примјер те промјене стила, слику дужда Пасqуалеа Цицогне у Оспедалетто деи Цроцифери, 1586-87.
- ↑ „Јацопо Палма ил Гиоване”. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-16. Приступљено 2010-12-19.
- ↑ Прање ногу, Брибир[мртав линк]
Литература
[уреди | уреди извор]- Давор Доманчић: Палма Млађи, 1548-1628, Регионални завод за заштиту споменíка Сплит 1990.