Палма Млађи

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Палма Млађи
Маниризам
Биографске информације
Рођењеоко 1548
Венеција
Смрт14. октобар, 1628
Венеција
Опус
Пољесликарство - цртеж - графика
ПраксаВенеција
Знаменита дјела

Венера и Марс
Мучеништво светог Ловре
Инфлуенција

Иацопо Нигрети (* Венеција, око 1548 - † Венеција, 14. октобар 1628), познатији као Јацопо Палма ил Гиоване у нашим крајевима знан као Палма Млађи (Палма Гиоване) био је плодан и вјешт венецијански маниристички сликар.

Након Тинтореттове смрти 1594, Палма је постао најпознатији и најтраженији венецијански сликар, који је добрим дијелом усвојио његов стил.[1]

Палма Млађи добијао је бројне наружбе од наручиоца изван Венеције, особито из Бергама и Средње Еуропе, посебице од аустријског цара Рудолфа II из Прага. Палма Млађи насликао је бројне слике за цркве и самостане [2] у Хрватској, тако да данас хрватски музеји и црквене ризнице [3] имају бројна дјела која се приписују њему или његовој школи.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Исус исцјељује хромог,1592

Палма Млађи био је наслиједник обитељске традиције, његов пра стриц био је познати венецијански сликар Палма Старији (Палма ил Веццхио), и његов отац Антонио Нигрети (1510/15-1575/85) био је такођер сликар (истинабог слабији) који је радио у боттеги Палме Старијег и био ученик његова предрадника Бонифазиа де Питата. Након Бонифазиеве смрти (1553), његов отац наставио је водити сликарску радионицу, у њој се Палма Млађи учио сликарској вјештини копирајући Тизианова дјела.

1567 године Гуидобалдо II. делла Ровере, војвода од Урбина, препознао је изузетан талент Палме Млађег, и био његов мецена четири године, послао га је у Рим да студира сликарство, у Риму је остао све до око 1572. године.

По повратку у Венецију Палма је одбацио сва стилска обиљежја римског начина сликања, јер га је одушевио Тинтореттов маниристички стил. Укључио се сликарску братовштину и почео сурађивати с кипаром Алессандром Витторием на декорацији вјерских објеката. Његови рани биографи тврдили су да је испрва радио у Тизиановој боттеги, кад је стари мајстор умро, тако да је он довршио његово посљедње дјело, Оплакивање Криста за цркву Фрари (данас у Галлерие делл'Аццадемиа).

Дужд Рениеро Зено и братовштина крижара (1585.) Венеција, Ораторио деи Цроцифери.

Прву већу наружбу Палма Млађи добио је након пожара који је захватио Дуждеву палачу 1577. године. То је била стропна фреска за дворану Великог вијећа - Побједа круни Венецију (око 1578.). То је био његов први познати важнији рад, у њему се виде његова средњоталијанска искуства, умјешност рјешавање композиције и способност да ослика илузије. За Дуждеву палачу је направио и; Посљедњи суд, Крист с дуждевима Приули и Заузеће Цариграда.

До средине 1580-их [4] он је спојио тинтореттовску лакоћу постављања ликова на сцену с тицијанским густим намазима боје, наглашавања освијетљених дијелова слике, и лепршавих потеза кистом.

Деведеситих година 16. ст. Палма ради на осликавању ораторија Оспедалетто део Цроциер, гдје је на зиду извео фреску Богородицу у слави. Извео је и циклус посвећен св. Јеролиму (за Цампагна делла Гиустизиа у Венецији), слике за братовштину Св. Сакрамента у С. Гиованни ин Брагора, циклус слика Чистилиште (око 1600.) за Приземну дворану Цампагна делла Гиустизиа.

Свом маниристичком начину сликања додао је снажни натурализам након 1580-их, на тај начин Палма је покушао измирити маниризам и натурализам. Тако добијени сликарски амалгам је генијално варирао у складу с нарученом темом и конзервативим укусом својих наручитеља, и то с виртуозним умијећем и лакоћом.

Палма Млађи, бавио се и осталим видовима умјетности; графиком; израдио је бројне бакрописе (данас их је сачувано око 30), примијењеном умјетношћу, направио је картоне (скице) за мозаике у Базилици Св. Марка (Прича о Сузани). Највећи дио његова богатог цртачког опуса, скупио је венецијански колекционар Антонио Марио Занетти (1679-1767) данас се та колекција налази у лондонском Британском Музеју. Након 1600 године посветио се сликању митолошких призора за мали круг интелектуалаца.

Умро је 1628 године, покопан је у гробници цркве Сан Гиованни е Паоло у Венецији уз Тизиана и Палму Старијег (ту је покопан и Марин Држић).

Венера и Марс, Натионал Галлерy.Лондон
Аполон и Марс

Важнија дјела

[уреди | уреди извор]
  • Дјевица Марија са свецима Стјепаном, Ловром и Иваном Крститељем, уље на платну, Нозза ди Вестоне (Бассано), Жупна црква.
  • Госпа од Ружарија и свеци, уље на платну, Вестоне (Басано), Жупна црква.
  • Дужд Пасqуале Цицогна слави мису у ораторију крижара, 1568-1587, уље на платну, 369 x 262 цм, Венеција, Оспедалетто деи Цроцифери
  • Пасqуале Цицогна прима обавијест да је постао дужд, 1568-1587, уље на платну, 369 x 262 цм, Венеција, Оспедалетто деи Цроцифери.
  • Слике у дворани Великог вијећа, 1575-1595, уље на платну, Венеција, Дуждева палача.
  • Мучеништво светог Ловре, 1581-1582, уље на платну, 283 x 490 цм, Венеција, црква Сан Гиацомо далл'Орио.
  • Поклонство пастира, 1585 ца, уље на платну, 113 x 97 цм, Wüрзбург, Стаатсгалерие.
  • Марс и Венера на постељи, око 1585-1590, уље на платну, 130 x 165,6 цм, Национална галерија, Лондон
  • Портрет доброг човјека, 1590 ца, уље на платну, 108 x 81,3 цм, Цхицаго, Арт Институте.
  • Прање ногу, 1591-1592, уље на платну, 163 x 378 цм, Венеција, црква Сан Гиованни ин Брагора.
  • Протјеривање изгубљеног сина, 1595-1600, уље на платну, 83 x 118 цм, Венеција, Галлерие делл'Аццадемиа.
  • Повратак изгубљеног сина, 1595-1600, уље на платну, 83 x 118 цм, Венеција, Галлерие делл'Аццадемиа.
  • Салома с главом Ивана Крститеља, око 1599, уље на платну, 92 x 76 цм, Беч, Кунтхисторисцхес Мусеум.
  • Муке Исусове, 1600, уље на платну, Сцуола ди Сан Гироламо, Венеција.
  • Мртви Исус с два анђела, око 1600, уље на платну, 65 x 112 цм, Будимпешта, Музеј лијепих умјетности.
  • Портрет Паола Веронесеа, 1600-1610, уље на платну, 45 x 38 цм, Фиренца, Уффизи
  • Кајин и Абел, око 1603, уље на платну, 98 x 123 цм, Беч, Кунстхисторисцхес Мусеум.
  • Венера и Марс, око 1605-1609., уље на платну, 80 x 56 цм, Лос Ангелес, Музеј Ј. Паул Геттy
  • Венера и Купидо у Вулкановој ковачници, 1610 ца, уље на платну, 115 x 167 цм, Кассел, Стаатлицхе Мусеен.
  • Портрет венецијанског адмирала Винценза Цаппелла, око 1610., уље на платну, 117 x 91 цм, Париз, Лоувре.
  • Мртви Исус с једним анђелом, око 1612., уље на платну, 75 x 47 цм, Беч, Кунтхисторисцхес Мусеум.
  • Луцифеоров пар, око 1615-1620., уље на платну, 74 x 127 цм, Рим, Галлериа Боргхесе.
  • Пиетà с анђелима, око 1620., уље на платну, 120 x 111 цм, Беч, Кунстхисторисцхес Мусеум.
  • Призори најважнијих епизода Четвртог крижарског рата, Дуждева палача, Венеција
  • Света Луција, црква Сан Геремиа е Санта Луциа, Венеција
  • Свадба у Кани, црква Сан Гиацомо делл'Орио, Венеција
  • Света Обитељ и Санта Роса, Аццадемиа Царрара, Бергамо
  • Пиетà, Аццадемиа Царрара, Бергамо
Јаел убија Сисера

Дјела Палме Млађег у Хрватској

[уреди | уреди извор]
  • Полагање у гроб, уље на платну, 230 x 136 цм, Строссмаyерова галерија, Загреб [5]
  • Силазак Духа Светога, 1544.-1628., Жупна Црква св. Миховила Омиш
  • Полиптихих од осам слика на дрву, Олтар Безгрешнога зачећа, Самостан Госпе од милости, Хвар
  • Олтарна пала ( олтар св. Фрање), Црква и самостан Св. Фране, Задар
  • Слика на олтару Мајке Божје Кармелске, Црква Рођења Блажене Дјевице Марије, Лабин
  • Слика Прање ногу, Жупна црква св. Петра и Павла, Брибир[6]
  1. Фреедберг описује Палму, успоређујући га с другим венецијанским сликарима као "јединог сликара своје генерације који је имао виталност, и поред тога што је сликао унутар оквира тинтореттова стила." (Фреедберг 1993:560).
  2. Полиптихих од осам слика на дрву, Олтар Безгрешнога Зачећа, Самостан Госпе од милости, Хвар
  3. „Стална изложба црквене умјетности, Задар, Трг опатице Чике 1”. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-06. Приступљено 2010-12-19. 
  4. Фреедберг спомиње у поводу тога Мучеништво светог Ловре, С. Гиацомо делл'Орио, Венеција, прије 1584, а затим иза тога као пуно израженији примјер те промјене стила, слику дужда Пасqуалеа Цицогне у Оспедалетто деи Цроцифери, 1586-87.
  5. „Јацопо Палма ил Гиоване”. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-16. Приступљено 2010-12-19. 
  6. Прање ногу, Брибир[мртав линк]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Давор Доманчић: Палма Млађи, 1548-1628, Регионални завод за заштиту споменíка Сплит 1990.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]