Паракоу
Паракоу | |
---|---|
град | |
Координате: 9°21′Н 2°37′Е / 9.350°Н 2.617°Е | |
Опћи подаци | |
Држава | Бенин |
Департман | Боргоу |
Управа | |
Начелник | Соурадјоу Каримоу |
Географија | |
• Укупна површина | 441 км2 (170 сq ми) |
• Надморска висина | 320 |
Становништво | |
• Процена (2019) | 163,753 |
Паракоу је град на сјеверу Бенина и средиште департмана Боргоу, односно истоимене опћине. Према процјени за 2019. годину, Паракоу има око 163,000 становника.[1]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Назив "Паракоу" долази од денди израза који значи "град за све", што је и симболично повезано са демографском структуром града. Као трговински град на сјеверу Бенина, Паракоу је редовито привлачио различите друштвене скупине те је данас изразито хетерогени микс различитих афричких етничких скупина.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Као што је случај с многим градовима у Бенину и Западној Африци, Паракоу је у хисторији био средиште етничког краљевства, које, ипак, није уживало признање и насљедну титулу као нека сусједна краљевства. Краљевство је било важно трговинско средиште на сјеверу тадашњег Дахомеја, а одржало се и за вријеме француске колонијалне администрације.
У новије доба, Паракоу је задржао свој трговински значај, али је исто тако постао важно религијско средиште у Бенину, примарно исламско, али и уз значајан број католика. Папа Иван Павао II. је 1993. године посјетио Паракоу и састао се с представницима обају вјерских заједница.
У Паракоуу је рођен и Хуберт Мага, први предсједник независног Дахомеја, чија се статуа налази на улазу у град.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Паракоу се налази у сјеверном дијелу Бенина, у департману Боргоу. Град обухваћа површину од 441 км2, а налази се на 320 метара надомрске висине.
Климатолошки подаци
[уреди | уреди извор]Климатолошки медијани за Паракоу (1961. – 1990.) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мјесец | јан-сиј | феб-вељ | мар-ожу | апр-тра | мај-сви | јун-лип | јул-срп | ауг-кол | сеп-руј | окт-лис | нов-сту | дец-про | година |
Апсолутни максимум (°Ц) | 36,6 | 38,3 | 38,9 | 38,4 | 35,9 | 33,7 | 32,1 | 31,6 | 32,2 | 33,9 | 35,5 | 35,8 | 38,9 |
Средњи максимум (°Ц) | 34,1 | 36,0 | 36,2 | 34,9 | 32,8 | 30,7 | 29,2 | 28,6 | 29,5 | 31,5 | 33,6 | 33,6 | 32,6 |
Средња дневна (°Ц) | 26,5 | 28,7 | 29,6 | 29,0 | 27,5 | 26,1 | 25,1 | 24,7 | 25,0 | 26,1 | 26,6 | 26,1 | 26,8 |
Средњи минимум (°Ц) | 18,9 | 21,3 | 22,9 | 23,1 | 22,2 | 21,4 | 21,0 | 20,8 | 20,5 | 20,8 | 19,7 | 18,5 | 20,9 |
Апсолутни минимум (°Ц) | 15,8 | 18,2 | 19,9 | 19,9 | 19,2 | 18,9 | 19,0 | 19,1 | 18,5 | 18,6 | 16,7 | 15,2 | 15,2 |
Преципитација (мм) | 3,8 | 9,2 | 39,4 | 85,5 | 130,8 | 172,0 | 189,9 | 208,8 | 205,6 | 91,1 | 6,3 | 6,6 | 11490 |
Извор: НОАА[3] |
Привреда, образовање и транспорт
[уреди | уреди извор]Паракоу је изразито важно господарско и трговинско средиште у Бенину. У граду постоји неколико значајних тржница, највећа од којих је Марцхé Азеке. Најважније индустрије су текстилна (махом памук), али и производња уља од кикирикија. Локално господарство темељи се и на искориштавању околних шума, трговини и култури.
Град је изразито добро прометно повезан. Посљедња станица линије Цотоноу-Паракоу налази се управо уграду, а чак двије државне аутоцесте (РНИЕ 2 и РНИЕ 6) пролазе кроз град. Паракоу такођер има и зрачну луку.
У граду се налази и универзитет, основан 2001. године. Универзитет организира седам дипломских студија и четири докторска у самом граду, а има и још неколико универзитетских центара у околним мјестима.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]С обзиром на религијски значај Паракоуа, једна од најважнијих знаменитости у граду је џамија, позната по црвеним прозорима и чињеници да је грађена као утврда. Од цивилних знаменитости, познати су обелиск ружичасте боје који се налази у центру града, споменик Хуберту Маги на улазу у град и етнографски музеј.
-
Џамија у Паракоуу
-
Ружичасти обелиск у центру града
-
Споменик Хуберту Маги
-
Етнографски музеј на отвореном
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Становништво Бенина по градовима
- ↑ „Паракоу”. Бенинтоурисм.цом. Приступљено Јануарy 10, 2009.
- ↑ „Паракоу Цлимате Нормалс 1961–1990”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено Јануарy 13, 2015.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Маттхеwс, Роналд (1966). Африцан Поwдер Кег: Револт анд Диссент ин Сиx Емергент Натионс. Лондон: Тхе Бодлеy Хеад. ОЦЛЦ 246401461..
- Бутлер, Стуарт (2006). Бенин. Гуилфорд, Цоннецтицут: Брадт Травел Гуидес, Тхе Глобе Пеqуот Пресс.