Перо Квргић

Перо Квргић
казалишни, филмски и телевизијски глумац
Биографске информације
Рођење	(1927-05-04)4. 5. 1927. Српске Моравице, Краљевина СХС
Смрт	23. 12. 2020. (доб: 93) Загреб, Хрватска
Професионалне информације
Занимање	казалишни, филмски и телевизијски глумац
Награде Награда Владимир Назор за животно дјело

Перо Квргић (Српске Моравице, 4. ожујка 1927. − Загреб, 23. просинца 2020.) био је југославенски и хрватски казалишни, филмски и телевизијски глумац.

Животопис

Рани живот

Рођен је у Српским Моравицама у Горском котару, 4. ожујка 1927. године. Полазио је некадашњу загребачку Земаљску глумачку школу и Драмски студио у Загребу. Године 1944., као седамнаестогодишњак, придружио се партизанским казалишним скупинама "Иван Горан Ковачић" и "Аугуст Цесарец". Од 1950. до 1954. члан је ансамбла Хрватског народног казалишта у Загребу, а већ годину дана након тога придружују се новоустројеној скупини ‘побуњеника’ тадашњег ХНК-а, односно ансамблу загребачког Драмског казалишта, данашње Гавелле, гдје је у својству глумачког првака. Након рада у загребачког Драмском казалишту, поновно се враћа у ХНК Загреб, у чијем анасмблу остаје до умировљења.

Каријера

Перо Квргић глумио је по свим већим хрватским казалиштима, скупинама и фестивалима: ЗДК Гавелла, Театар &ТД, Загребачко казалиште младих-ЗКМ, ХНК Загреб, ХНК Сплит, ријечки ХКД театар, дубровачко Казалиште Марин Држић, Комедија, Керемпух, Театар у гостима, Епилог театар, бријунски Театар Улyссес, Жар птица, Багателла, Дубровачке љетне игре, Сплитско љето итд., остварио је мноштво гостовања по цијелој Хрватској, али и шире. Остварује улоге како у низу класика, тако и у сувременим дјелима, а од тога се свакако треба издвојити цијели низ ликова из драмских дјела Марина Држића, од Муна из драме Скуп коју 1950. режира Бранко Гавелла, па све до улога Помета, Дунда Мароја, Златикума, Аркулина, Негроманта, Станише, Гулисава Хрвата, итд.

Према неким подацима, број улога које је Перо Квргић остварио тијеком своје каријере премашује 190, а међу њима се може наћи заиста све: Сцапин из Молиерових Сцапинових сплетки, Харпагон из Шкртца, Сганарелле из Дон Јуана, Сампогнетта из Пиранделлове драме Вечерас импровизирамо, улога Оца из Шест особа тражи аутора, Моцкинпотта из Wеиссове драме Патње господина Моцкинпотта, Дон Зане из Маринковићеве Глорије, Патхелина из истоимене драме Маитре Пиерре Патхелин непознатог аутора, Немоћника у преради Молиерове драме Умишљени болесник, и то у режији славног Јириа Мензела, Непознатог у Беговићеву Пустолову пред вратима, Перикла у Схакеспеаровој истоименој драми, Пољског Жидова у Крлежиној драми У логору, Кир Јању у истоименој драми Поповић, Јована Стерије, поновно у режији Бранка Гавелле, те свакако Стилске вјежбе Раyмонда Qуенеауа у режији Томислава Радића, с Лелом Маргитић и Пером Квргићем. Представа је премијерно приказана 19. сијечња 1968. године и од тада је константно на репертоару, представа је оборила све хрватске рекорде а слови и као потенцијално најдуговјечнија представа с истим ансаблом на свијету. Перо Квргић своје колумне, такођер под именом Стилских Вјежби пише у Вијенцу од 2000. до 2002. године, а књига тих колумни издана је 2004. Наступао је и у низу телевизијских и играних филмова.

Приватни живот

Његова кћер је такођер глумица, Ана Квргић.

Награде

Перо Квргић добио је и бројне награде, међу којима награду Владимир Назор за животно дјело и награду Дубравко Дујшин, награде Града Загреба, Града Дубровника, Стеријиног позорја, сарајевских Малих сцена, Орланда, Тита Строззија, Награде критике, Награде хрватског глумишта, Награде Елеонора Дусе, Марула итд. Почасни је грађанин града Каства. Године 2006. предсједник Републике Хрватске Стјепан Месић одликовао га је Редом Кнеза Бранимира с огрлицом за изниман и дугогодишњи допринос култури Републике Хрватске, а 2007. године, добио је властиту звијезду у хрватској Улици славних на опатијској шетници Слатини.

Филмографија

Телевизијске улоге

• "Стилсе вјежбе" (2001.)
• "Непокорени град" као Аугуст Цесарец (1982.)

Филмске улоге

• "Загребачке приче" (2009.)
• "Гуливер" као приповједач (2009.)
• "Црвено и црно" као Феликсов дјед (2006.)
• "Све џаба" као Цицо (2006.)
• "Доктор лудости" као Др. Емил Хофбауер (2003.)
• "Наусикаја" (1994.)
• "Каменита врата" (1992.)
• "У средини мојих дана" (1988.)
• "Олујна ноћ" (1987.)
• "На крају пута" (1987.)
• "Кризантема" (1987.)
• "Нитко се неће смијати" као господин Затуречки (1985.)
• "Скретничар" као скретничар (1984.)
• "У логору" као Жидов (1983.)
• "Краљево" (1981.)
• "Пријеки суд" (1978.)
• "Симха" као Рафаеф (1975.)
• "Голгота" (1973.)
• "Сеоба душа" (1973.)
• "Јана" као Иштван Варга (1995.)
• "Глорија" као Дон Зане (1970.)
• "Тврдица" (1967.)
• "Пријатељи" (1967.)
• "Чаробна ноћ" (1965.)
• "Просидба" (1965.)
• "Тисућу и једна страст" (1964.)
• "Арина" (1963.)
• "Ла степпа" као Моссеи (1962.)
• "Шкерцо за Марула" (1962.)
• "Свечаност" као писар (1962.)
• "L'енцлос" (1961.)
• "Срећа долази у 9" као професор (1961.)
• "Човјек од важности" (1961.)
• "Позорница без завјесе" (1961.)
• "Варалице" (1960.)
• "Женидба" (1960.)
• "На тараци" као Дум Марин (1960.)
• "Друг председник центарфор" као Ненад (1960.)
• "Три четртине сонца" као Матео (1959.)
• "Ујкин сан" (1959.)
• "Х-8" као господин Јакупец (1958.)
• "Гледаоци и ми" као Арлекин (1957.)
• "Опсада" (1956.)

Вањске повезнице

• Перо Квргић на сајту ИМДб
• (sh) Перо Квргић Архивирано 2008-08-25 на Wаyбацк Мацхине-у (театар.хр)
• (sh) Перо Квргић Архивирано 2007-06-12 на Wаyбацк Мацхине-у (филм.хр)
• Перо Квргић: Политичари су лоши глумци („Вечерње Новости”, 29. мај 2013.)
• Овако је говорио Перо Квргић у последњем интервјуу за "Новости" („Вечерње Новости”, 23. децембар 2020.)