Рецептор паратироидног хормона 1

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
едит
Рецептор паратироидног хормона 1
Доступне структуре
1БЛ1, 3Ц4М, 3Х3Г, 3Л2Ј
Идентификатори
СимболиПТХ1Р; ПФЕ; ПТХР; ПТХР1
Вањски ИДОМИМ: 168468 МГИ: 97801 ХомолоГене: 267 ИУПХАР: ПТХ1 ГенеЦардс: ПТХ1Р Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
ВрстаЧовекМиш
Ентрез574519228
ЕнсемблЕНСГ00000160801ЕНСМУСГ00000032492
УниПротQ03431П41593
РефСеq (мРНА)НМ_000316.2НМ_001083935.1
РефСеq (протеин)НП_000307.1НП_001077404.1
Локација (УЦСЦ)Цхр 3:
46.92 - 46.95 Мб		Цхр 9:
110.62 - 110.65 Мб
ПубМед претрага[1][2]

Рецептор паратироидног хормона 1 је протеин који је код људи кодиран ПТХ1Р геном. ПТХ1Р делује као рецептор за паратироидни хормон (ПТХ) и за паратироидном хормону сродан протеин (ПТХрП, или ПТХЛХ).

Функција

[уреди | уреди извор]

Овај „класични“ ПТХ рецептор је изражен у високим нивоима у костима и бубрезима. Он регулише хомеостазу јона калцијума путем активације аденилат циклазе и фосфолипазе C.[1][2] У костима, он је изражен на површини остеобласта. Кад је рецептор активиран путем везивања ПТХ, остеобласти изражавају РАНКЛ (рецепторски активатор за нуклеарни фактор κБ лиганд), који се везује за РАНК (Рецепторски активатор за нуклеарни фактор кБ) на остеокластима. Тиме се остеокласти активирају да повећају брзину ресорпције.

Механизам

[уреди | уреди извор]

Он је члан секретинске фамилије Г протеин спрегнутих рецептора. Активност овог рецептора је поредована Гс типом Г протеина који активирају аденилил циклазу. Осим тога, они могу да активирају фосфатидилинозитол-калцијумски систем секундарних гласника.

Интеракције

[уреди | уреди извор]

Рецептор паратироидног хормона 1 формира интеракције са регулаторним кофактором 2 натријум-водоничне размене[3] и регулатором 1 натријум-водоничног антипортера 3.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Маннстадт M, Јüппнер Х, Гарделла ТЈ (1999). „Рецепторс фор ПТХ анд ПТХрП: тхеир биологицал импортанце анд фунцтионал пропертиес”. Ам. Ј. Пхyсиол. 277 (5 Пт 2): Ф665–75. ПМИД 10564229. Архивирано из оригинала на датум 2009-02-13. Приступљено 2014-05-08. 
  2. ↑ Офферманнс С, Иида-Клеин А, Сегре ГВ, Симон MI (1996). „Г алпха q фамилy мемберс цоупле паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед пептиде анд цалцитонин рецепторс то пхоспхолипасе C ин ЦОС-7 целлс”. Мол. Ендоцринол. 10 (5): 566–74. ДОИ:10.1210/me.10.5.566. ПМИД 8732687. 
  3. ↑ 3,0 3,1 Махон, Маттхеw Ј; Доноwитз Марк, Yун C Цхрис, Сегре Гино V (Јун 2002). „На(+)/Х(+ ) еxцхангер регулаторy фацтор 2 дирецтс паратхyроид хормоне 1 рецептор сигналлинг”. Натуре (Енгланд) 417 (6891): 858–61. ДОИ:10.1038/nature00816. ИССН 0028-0836. ПМИД 12075354. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бонавентуре Ј, Силве C (2006). „[Хередитарy скелетал дyспласиас анд ФГФР3 анд ПТХР1 сигналинг патхwаyс]”. Мед Сци (Парис) 21 (11): 954–61. ПМИД 16274647. 
  • Даwсон СЈ, Wхите ЛА (1992). „Треатмент оф Хаемопхилус апхропхилус ендоцардитис wитх ципрофлоxацин.”. Ј. Инфецт. 24 (3): 317–20. ДОИ:10.1016/S0163-4453(05)80037-4. ПМИД 1602151. 
  • Сцхипани Е, Крусе К, Јüппнер Х (1995). „А цонститутивелy ацтиве мутант ПТХ-ПТХрП рецептор ин Јансен-тyпе метапхyсеал цхондродyспласиа.”. Сциенце 268 (5207): 98–100. ДОИ:10.1126/science.7701349. ПМИД 7701349. 
  • Сцхипани Е, Wеинстеин ЛС, Бергwитз C, ет ал. (1995). „Псеудохyпопаратхyроидисм тyпе Иб ис нот цаусед бy мутатионс ин тхе цодинг еxонс оф тхе хуман паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед пептиде рецептор гене.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 80 (5): 1611–21. ДОИ:10.1210/jc.80.5.1611. ПМИД 7745008. 
  • Паусова З, Боурдон Ј, Цлаyтон D, ет ал. (1994). „Цлонинг оф а паратхyроид хормоне/паратхyроид хормоне-релатед пептиде рецептор (ПТХР) цДНА фром а рат остеосарцома (УМР 106) целл лине: цхромосомал ассигнмент оф тхе гене ин тхе хуман, моусе, анд рат геномес.”. Геномицс 20 (1): 20–6. ДОИ:10.1006/geno.1994.1122. ПМИД 8020952. 
  • МцЦуаиг КА, Цларке ЈЦ, Wхите ЈХ (1994). „Молецулар цлонинг оф тхе гене енцодинг тхе моусе паратхyроид хормоне/паратхyроид хормоне-релатед пептиде рецептор.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 91 (11): 5051–5. ДОИ:10.1073/pnas.91.11.5051. ПМИД 8197183. 
  • Сцхипани Е, Карга Х, Караплис АЦ, ет ал. (1993). „Идентицал цомплементарy деоxyрибонуцлеиц ацидс енцоде а хуман ренал анд боне паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед пептиде рецептор.”. Ендоцринологy 132 (5): 2157–65. ДОИ:10.1210/en.132.5.2157. ПМИД 8386612. 
  • Сцхнеидер Х, Феyен ЈХ, Сеуwен К, Мовва НР (1993). „Цлонинг анд фунцтионал еxпрессион оф а хуман паратхyроид хормоне рецептор.”. Еур. Ј. Пхармацол. 246 (2): 149–55. ДОИ:10.1016/0922-4106(93)90092-N. ПМИД 8397094. 
  • Сцхипани Е, Лангман ЦБ, Парфитт АМ, ет ал. (1996). „Цонститутивелy ацтиватед рецепторс фор паратхyроид хормоне анд паратхyроид хормоне-релатед пептиде ин Јансен'с метапхyсеал цхондродyспласиа.”. Н. Енгл. Ј. Мед. 335 (10): 708–14. ДОИ:10.1056/NEJM199609053351004. ПМИД 8703170. 
  • Зхоу АТ, Бессалле Р, Биселло А, ет ал. (1997). „Дирецт маппинг оф ан агонист-биндинг домаин wитхин тхе паратхyроид хормоне/паратхyроид хормоне-релатед протеин рецептор бy пхотоаффинитy цросслинкинг.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 94 (8): 3644–9. ДОИ:10.1073/pnas.94.8.3644. ПМИД 9108031. 
  • Сцхипани Е, Јенсен ГС, Пинцус Ј, ет ал. (1997). „Цонститутиве ацтиватион оф тхе цyцлиц аденосине 3',5'-монопхоспхате сигналинг патхwаy бy паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед пептиде рецепторс мутатед ат тхе тwо лоци фор Јансен'с метапхyсеал цхондродyспласиа.”. Мол. Ендоцринол. 11 (7): 851–8. ДОИ:10.1210/me.11.7.851. ПМИД 9178745. 
  • Јоберт АС, Зханг П, Цоувинеау А, ет ал. (1998). „Абсенце оф фунцтионал рецепторс фор паратхyроид хормоне анд паратхyроид хормоне-релатед пептиде ин Бломстранд цхондродyспласиа.”. Ј. Цлин. Инвест. 102 (1): 34–40. ДОИ:10.1172/JCI2918. ПМИД 9649554. 
  • Пеллегрини M, Биселло А, Росенблатт M, ет ал. (1998). „Биндинг домаин оф хуман паратхyроид хормоне рецептор: фром цонформатион то фунцтион.”. Биоцхемистрy 37 (37): 12737–43. ДОИ:10.1021/bi981265h. ПМИД 9737850. 
  • Зханг П, Јоберт АС, Цоувинеау А, Силве C (1998). „А хомозyгоус инацтиватинг мутатион ин тхе паратхyроид хормоне/паратхyроид хормоне-релатед пептиде рецептор цаусинг Бломстранд цхондродyспласиа.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 83 (9): 3365–8. ДОИ:10.1210/jc.83.9.3373. ПМИД 9745456. 
  • Адамс АЕ, Биселло А, Цхорев M, ет ал. (1999). „Аргинине 186 ин тхе еxтрацеллулар Н-терминал регион оф тхе хуман паратхyроид хормоне 1 рецептор ис ессентиал фор цонтацт wитх поситион 13 оф тхе хормоне.”. Мол. Ендоцринол. 12 (11): 1673–83. ДОИ:10.1210/me.12.11.1673. ПМИД 9817594. 
  • Матсузаки К, Катаyама К, Такахасхи Y, ет ал. (1999). „Хуман остеоцласт-лике целлс аре формед фром перипхерал блоод мононуцлеар целлс ин а цоцултуре wитх СаОС-2 целлс трансфецтед wитх тхе паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед протеин рецептор гене.”. Ендоцринологy 140 (2): 925–32. ДОИ:10.1210/en.140.2.925. ПМИД 9927325. 
  • Сцхипани Е, Лангман C, Хунзелман Ј, ет ал. (1999). „А новел паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед пептиде рецептор мутатион ин Јансен'с метапхyсеал цхондродyспласиа.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 84 (9): 3052–7. ДОИ:10.1210/jc.84.9.3052. ПМИД 10487664. 
  • Карпериен M, ван дер Хартен ХЈ, ван Сцхоотен Р, ет ал. (1999). „А фраме-схифт мутатион ин тхе тyпе I паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед пептиде рецептор цаусинг Бломстранд летхал остеоцхондродyспласиа.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 84 (10): 3713–20. ДОИ:10.1210/jc.84.10.3713. ПМИД 10523019. 
  • Wатсон ПХ, Фрахер Љ, Натале БВ, ет ал. (2000). „Нуцлеар лоцализатион оф тхе тyпе 1 паратхyроид хормоне/паратхyроид хормоне-релатед пептиде рецептор ин МЦ3Т3-Е1 целлс: ассоциатион wитх серум-индуцед целл пролифератион.”. Боне 26 (3): 221–5. ДОИ:10.1016/S8756-3282(99)00264-1. ПМИД 10709993. 
  • Трунех А, Схарма С, Силверман C, ет ал. (2000). „Температуре-сенситиве дифферентиал аффинитy оф ТРАИЛ фор итс рецепторс. ДР5 ис тхе хигхест аффинитy рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 275 (30): 23319–25. ДОИ:10.1074/jbc.M910438199. ПМИД 10770955. 

Види још

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Receptor_paratiroidnog_hormona_1&oldid=41866889”