Рецептор гастричног инхибиторног полипептида

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
едит
Рецептор гастричног инхибиторног полипептида‎
Доступне структуре
2QКХ
Идентификатори
СимболиГИПР; ПГQТЛ2
Вањски ИДОМИМ137241 МГИ1352753 ХомолоГене20081 ИУПХАР: ГИП ГенеЦардс: ГИПР Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
ВрстаЧовекМиш
Ентрез2696381853
ЕнсемблЕНСГ00000010310ЕНСМУСГ00000030406
УниПротП48546Q0П543
РефСеq (мРНА)НМ_000164.2НМ_001080815.1
РефСеq (протеин)НП_000155.1НП_001074284.1
Локација (УЦСЦ)Цхр 19:
46.17 - 46.19 Мб
Цхр 7:
19.74 - 19.75 Мб
ПубМед претрага[1][2]

Рецептор гастричног инхибиторног полипептида (ГИП-Р, глукозно зависни инсулинотропни полипептидни рецептор) је протеин који је код људи кодиран ГИПР геном.[1][2] ГИП-Р је седам трансмембрански протеин присутан у бета ћелијама у панцреасу.[3][4]

Функција

[уреди | уреди извор]

Гастрични инхибиторни полипептид (ГИП, глукозно зависни инсулинотропни полипептид) је 42 аминокиселине дуг полипептид који синтетишу К ћелије дванаестопалачног и танких црева. Он је оригинално идентификован као састојак стомачног екстракта који инхибира секрецију желудачне киселине и ослобађање гастрина, али је накнадно показано да потентно стимулише отпуштање инсулина у присуству повишених нивоа глукозе. Инсулинотропно дејство на панкреасне бета ћелије је стога његова главна физиолошка улога. Заједно са глукагону сличним пептидом-1, ГИП је у великој мери одговоран за секрецију инсулина након јела. Он учествује у неколико различитих облика анаболичког отпуштаја.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 „Ентрез Гене: гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор”. 
  2. Стоффел M, Ферналд АА, Ле Беау MM, Белл ГИ (Аугуст 1995). „Ассигнмент оф тхе гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор гене (ГИПР) то цхромосоме бандс 19q13.2-q13.3 бy флуоресценце ин ситу хyбридизатион”. Геномицс 28 (3): 607–609. ДОИ:10.1006/geno.1995.1203. ПМИД 7490109. 
  3. „Гастроинтестинал Хормонес анд Пептидес”. Архивирано из оригинала на датум 2007-12-06. Приступљено 24. 08. 2007. 
  4. Брубакер ПЛ, Друцкер ДЈ (2002). „Струцтуре-фунцтион оф тхе глуцагон рецептор фамилy оф Г протеин-цоуплед рецепторс: тхе глуцагон, ГИП, ГЛП-1, анд ГЛП-2 рецепторс”. Рецепт. Цханнелс 8 (3–4): 179–188. ДОИ:10.1080/10606820213687. ПМИД 12529935. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]