Руда
Руде или минералне сировине које се појављују у Земљиној кори могу се групирати у 3 главне групе:
Металне минералне сировине (или руде/рудаче)
[уреди | уреди извор]Користе се за добивање метала (као нпр. злато, сребро, платина, жељезо, олово, цинк, бакар, алуминиј, коситар, никал, кром, титаниј, молибден, манган, ванадиј, кобалт, волфрам, антимон, жива и др.
Руде или рудаче су природни спојеви (концентрирани на појединим мјестима у Земљиној кори) у којима се налазе метали у таквој количини која омогућује рентабилно добивање одговарајућег метала.
Подјела руда може се вршити по више критерија као што је:
- Врста метала који се добива из руде:
- Нпр. руде жељеза, руде бакра, руде мангана итд...
- Појављивање у природи:
- - Једноставне руде из којих се добива један метал.
- Нпр. руда каситерита која служи за добивање коситра.
- - Сложене руде из којих се добива два или више метала.
- Нпр. руда тетраедрита из које се добива бакар, антимон, сребро и телур.
- Садржај метала у руди:
- - Богате руде (имају велики постотак метала и прерађују се директно)
- - Средње богате руде
- - Сиромашне руде (ове руде се прије металуршке прераде морају обогаћивати)
- Хемијски састав:
- - Самородне руде садрже (племените) метале у елементарном стању.
- То су најчешће злато, сребро и платина.
- - Сулфидне руде код којих је метал везан са сумпором.
- Нпр. халкозин, ковелин, галенит, сфалерит, цинабарит, пирит, халкопирит, борнит, реалгар, аурипигмент, антимонит, молибденит, арсенопирит, кобалтин, никелин и др.
- - Оксидне руде код којих је метал везан са кисиком у облику оксида.
- Нпр. магнетит, хематит, кромит, каситерит, боксит, куприт, лимонит, уранинит, пиролузит, илменит и др.
- - Карбонатне руде код којих је метал везан у облику карбоната.
- Нпр. магнезит, сидерит, родохрозит, смитсонит и др.
- - Силикатне руде код којих је метал везан за силицијеву киселину. Ове руде су честе у природи али врло често су неприкладне за индустријско добивање метала јер су комплексног кемијског састава.
- Нпр. гарниерит служи за добивање никла.
Неметалне минералне сировине
[уреди | уреди извор]Имају врло широку и свестрану примјену у грађевинарству, кемијској технологији и као топитељи у металургији.
Као нпр. пијесак, шљунак, технички и украсни камен, гипс, лапор, вапненац, цигларска, керамичка и ватростална глина, каолин, креда, калцит, кварц и кварцни пијесак, магнезит, флуорит, барит, графит, сумпор, кухињска сол, азбест и др.
Енергетске минералне сировине
[уреди | уреди извор]Користе се за погон моторних возила, у кемијској индустрији и енергетици.
Овдје спада угљен (примарни енергетски ресурс), нафта, природни плин и уран (секундарни енергетски ресурси).
Осим горе наведених чврстих минералних сировина оне се још у природи појављују у текућем (нпр. нафта, минералне и геотермалне воде) и плиновитом стању (природни плин).
