Зимски сан

Еуропски јеж

Зимским сном се назива једно стање слично сну у које западају одређене ендотермне или хомоиотермне животиње - неки сисавци и ријетке птице - за вријеме хладног дијела године снижавањем своје тјелесне температуре.

Неки сисавци (као ситношишмиши) прекидају спавање, док други (као пухови, јежеви, хрчци свисци или текунице) спавају готово стално, само с највише понеким врло кратким буђењем.

Понашање "зимских спавача" за вријеме зиме

"Зимски спавачи" у јесен траже мјеста на којима ће бити заштићени од велике хладноће: траже шупља стабла, рупе у земљи и слично, и облажу их сијеном, сламом, лишћем длаком, вуном и другим сличним материјалом. У тако опремљеном склоништу често више јединки животиња склупчаних тијела и затворених очију проводи зиму у стању штедње енергије, тзв. "укочености". При томе се њихова тјелесна температура снижава све до ниских 9°Ц па до 1°Ц. Све тјелесне функције су у том стању значајно успорене и смањене. Дисање је слабо, откуцаји срца су успорени, а осјетљивост на вањске подражаје врло мала. Примјерице, свисци за вријеме зимског сна снижавају своју тјелесну температуру са 39°Ц на 7°Ц. Број откуцаја срца снижава се са 100 у будном, на само 2 до 3 у минути у овом стању. Размаци од једног до другог удисаја могу бити и читав сат. Отпадни производи цријевног канала и јетре скупљају се за вријеме зимског сна у доњем дијелу цријева и празне се одмах након буђења. За вријеме сна не једу, највише који пут у некој паузи сна. Умјесто тога, троше своје масне резерве. Посебно смеђе масно ткиво, које се накупља на раменима и у подручју леђа, служи као додатни извор енергије, а нарочито кад се при повећаној вањској температури животиње почну будити, што траје више сати. У касној фази буђења тијело се доводи поново на нормалну температуру снажним дрхтањем мишића. Како се тијело загријава, тако дише све брже.

Трајање зимског сна

Трајање зимског сна је код појединих врста животиња различито. Док јеж спава 3-4 мјесеца, неки пухови спавају чак 6-7 мјесеци. Међутим, то није непрекидни вишемјесечни сан без паузе. Сан протиче углавном у одсјецима, прекидан краткотрајним будним раздобљима. Али, животиње се не смију пречесто будити. Свако будно раздобље троши резерве енергије тако да се, ако потроши превелику колицину тих залиха, може догодити да их више нема довољно за право буђење у прољеће.

Социјални зимски сан

Неке социјалне животиње које спавају зимски сан (нпр. свизац) и то раздобље проводе у већим групама. I до 20 животиња, у групама родитеља и њиховог подмлатка, спавају тијесно приљубљени једни уз друге кад зимске температуре падну врло ниско. То повећава изгледе за преживљавање управо најмлађих животиња које нису успјеле прикупити довољну количину масног ткива.

Могући покретачи зимског сна

Покретачем дуготрајног раздобља мировања традиционално су се сматрали вањски утјецаји, као пад температуре, или смањена количина хране у јесен. Међутим, према мишљењу стручњака, поред скраћеног трајања дневног свјетла, важну улогу игра промјена састава хормона у тијелу животиња односно њихов унутрашњи сат који је подређен ритму годишњих доба, и покреће зимски сан. Разматран је чак и наркотизирајући утјецај повећане концентрације угљичног диоксида у животињским брлозима.