Заандам
Заандам
| |||
---|---|---|---|
|
|||
Координате: 52°26′Н 4°49′Е / 52.433°Н 4.817°Е | |||
Држава | |||
Провинција | |||
Површина | |||
- Укупна | 23 км² | ||
Становништво (2010) | |||
- Град | 72.597 | ||
Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) | ||
Карта | |||
Заандам на карти Низоземске |
Заандам је град од 72.597 становника у опћини Заанстаду у низоземској провинцији Сјеверној Холандији.
Географија
[уреди | уреди извор]Град лежи на источној обали ријеке Заан (с друге стране лежи Заанстад), близу њеног ушћа у Ноордзееканаал. Удаљен је 14 км сјеверозападно од центра Амстердама, стога је у неку руку његово предграђе, односно дио велике конурбације Рандстад.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Заандам се некад звао Саенредам. За његов развој, као и за развој читавог краја уз ријеку Заан званог Заанстреек, био је важан развој индустрије. Град је процвјетао током 17. вијека односно тзв. златног периода Холандије, када је уз ријеку Заан подигнуто хиљаде вјетрењача које су служиле за покретање млинова и пилана за обраду скандинавских дрва за бродоградњу и мануфактуре папира.[1] Као успомену на тај период градске власти наручиле су кип столара ("Де Хоутwеркер") од југославенског скулптора Славомира Милетића, који је постављен 20. јуна 2004. године.
Заандам је био и значајни центар китолова и њихове прераде. У граду је 1697. боравио и Петар Велики, руски цар који је ту проучавао бродоградњу. Кућа у којој је одсјео данас је претворена у његов музеј.[1] Иако је био пионир у Индустријској револуцији, Заандам је тек 1811. добио статус града.[1] Све до 1974. био је засебна опћина, након чега постаје дио опћине Заанстада.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Заандам је и данас снажан индустријски центар[2] и лука позната по увозу великих количина дрва.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Хисторy оф Заандам на порталу нетхерландс-тоурисм Архивирано 2018-12-01 на Wаyбацк Мацхине-у (en)