Загреб

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Загреб
Трг бана Јелачића у Загребу
Трг бана Јелачића у Загребу
Трг бана Јелачића у Загребу
Застава Загреба
Застава		 Грб Загреба
Грб
Координате: 45°48′Н 15°58′Е / 45.800°Н 15.967°Е / 45.800; 15.967
Држава  Хрватска
Жупанија Град Загреб
Власт
 - градоначелник Томислав Томашевић (Можемо!)
Висина 122 м
Становништво (2021)
 - Град 767,131[1]
Поштански број 10000
Позивни број +385 (0)1
Карта
Загреб на мапи Хрватске
Загреб
Загреб

Загреб је главни град Републике Хрватске, и највећи град у Хрватској по броју становника. Повијесно гледано, Загреб је израстао из два насеља на сусједним брдима, Градеца и Каптола, који чине језгру данашњег Загреба, његово повијесно средиште.

Загреб данас представља управно, господарско, културно, прометно и знанствено средиште Хрватске. Положајем и културом спада у градове средње Еуропе.

Град Загреб је посебна јединствена, територијална, управна и самоуправна јединица која има положај жупаније.

Земљопис

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]
Сателитска снимка
Горњег Града

Загреб се налази у континенталној средишњој Хрватској, на јужним обронцима Медведнице те на обалама ријеке Саве. Налази се на надморској висини од 122 метара (Зрињевац). Повољан земљописни смјештај на југозападном куту Панонске низине, између алпске, динарске, јадранске и панонске регије, узрок је чињеници да се Загреб налази на прометно чворишту путева између средње и југоисточне Еуропе те Јадранског мора.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима у Загребу је умјерена континентална. Љета су врућа и суха с просјечним температурама од 20 °Ц, док су зиме хладне с просјечним температурама од 1 °Ц.[2]

Повијест

[уреди | уреди извор]
Трг бана Јелачића данас
Трг бана Јелачића 1880. године

О настанку имена града говори позната легенда, у којој стари древни бан, уморан и жедан, нареди дјевојци Манди да донесе воде с извора. Бан рече: "Мандо, душо, заграби" !

Први писани спомен Загреба датира из 1094. године када је на Каптолу основана бискупија, што говори у прилог чињеници да је и раније постојало насеља.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2011. године Град Загреб има 790.017 становника, и то 420.678 жена и 369.339 мушкарца[3]. Шире градско подручје окупља више од милијун становника. Просјечна старост становника је 39,7 година. Према народности већину становника чине Хрвати (око 92%), а од националних мањина најзначајније скупине су: Срби, Словенци, Бошњаци (босански муслимани) и Албанци. Према вјери већина Загрепчана изјашњава се католицима (87%), а остале најзначајније вјерске заједнице су: православна заједница, исламска заједница (2%), Јеховини свједоци, Евангеличка црква и Реформирана кршћанска (калвинска) црква као повијесне протестантске конфесије, те Адвентистичка црква, Баптистичка црква те жидовска заједница. Око 4% изјашњава се агностицима, а 3,5% атеистима. Највеће градске четврти су: Сесвете (70.009 становника), Трешњевка - југ (66.674 становника) и Горња Дубрава (61.841 становника).[4] По попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Загреб имало је 706 770 становника, док је Град Загреб имао 777 826 становника.

Повећавање броја становника 1857.-2021.[5]

Градска управа

[уреди | уреди извор]
Горњоградска вијећница, сједиште Градске скупштине

Град Загреб, као главни град Републике Хрватске, има статус јединица локалне самоуправе (град) која уједно има и положај јединице подручне (регионалне) самоуправе, односно жупаније. Статус Града Загреба регулиран је Законом о Граду Загребу (НН 62/2001.).

Тијела Града Загреба јесу:

  • Градска скупштина,
  • Градоначелник

Градска скупштина је представничко тијело грађана Града Загреба које доноси акте у оквиру самоуправног дјелокруга Града Загреба те обавља друге послове у складу са законом и Статутом. Градска скупштина има 42 заступника, а њен актуални сазив изабран је на опћим локалним изборима 2017. године.

Градске четврти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Загребачке градске четврти
Горњи град из зрака
Доњи град из зрака
Илица, најпознатија загребачка схоппинг улица

На подручју Града Загреба 1999. основане су градске четврти и мјесни одбори као облици мјесне самоуправе. У Граду Загребу основано је 17 градских четврти:[6]

Четврти се неформално дијеле на «квартове», односно мање четврти одређене специфичном изградњом, урбанизмом и становништвом које их насељава. Добрим за живот опћенито се сматра неколико четврти. Прва је центар града (Доњи град и Медвешчак) због разноликости садржаја и добре урбане опремљености. Друга је подсљеменска зона, која представља својеврсни резиденцијални дио Загреба (бивши тзв. љетниковачки предјели), у које спадају: Шалата, Тушканац, Пантовчак, Хорватовац и др. На трећем су мјесту новија стамбена насеља у четврти Јарун, привлачна због близине рекреацијског подручја, те друга насеља с претежито новоградњом (примјерице Шпанско) , Гајево , Гајнице , Гредице , Блато , Ботинец , Буковац , Церје , Цвјетно насеље , Чучерје , Дедићи , Дубец , Дугаве , Подсусед , Козари Бок , Ланиште , Малешница , Марково Поље , Маркушевец , Мирошевац , Мирошевец , Сутинска Врела , Трнско , Кајзерица , Грачани , Ивања Река , Зрињевац , Јакушевец (Јакушевац) , Јанкомир , Купинечки Краљевец , Љубљаница , Одрански Обреж , Подбрежје , Пречко , Пупиново насеље , Ребро , Ресник , Ретковец, Рудеш , Сесветски Краљевец, Слобоштина , Стењевец , Травно , Утрина , Воловчица , Волтино, Врбани , Вукомерец , Сигет , Светице и Сесвете.

Четврти као што су Трешњевка, Трње, Чрномерец, Пешченица - Житњак су већином неквалитетно изграђене бивше радничке четврти, које проживљавају снажну урбанизацију и још увијек немају добру урбану опремљеност. Исти је случај с великим насељеним подручјем на источном рубу града, Дубравом, која је због становништва с претежно ниским имовинским стандардом, илегалне трговине и криминала, на гласу као најлошија градска четврт.

Нови Загреб грађен је у потпуности у другој половици 20. стољећа као велика скупина стамбених насеља на јужној обали Саве. Карактеризирају га широке авеније, зелене површине те неатрактивне зграде грађене у духу социјалистичког функционализма. Нови Загреб има врло добар урбанитет, а локација Загребачког велесајма, уређење парка Бундек, отварање новог трговачког центра (Авенуе Малл) који је постао средиштем окупљања људи, те изградња нових стамбених зграда, значи поступно побољшање урбаног живота у овом великом градском подручју.

Р. бр. Четврт Површина (км²) Становништво (2001.) Густоћа становништва (ст/км²)
1. Доњи град 3,01 45 108 14 956,2
2. Горњи град - Медвешчак 10,12 36 384 3593,5
3. Трње 7,37 45 267 6146,2
4. Максимир 14,35 49 750 3467,1
5. Пешченица - Житњак 35,30 58 283 1651,3
6. Нови Загреб - исток 16,54 65 301 3947,1
7. Нови Загреб - запад 62,59 48 981 782,5
8. Трешњевка - сјевер 5,83 55 358 9498,6
9. Трешњевка - југ 9,84 67 162 6828,1
10. Чрномерец 24,33 38 762 1593,4
11. Горња Дубрава 40,28 61 388 1524,1
12. Доња Дубрава 10,82 35 944 3321,1
13. Стењевец 12,18 41 257 3387,3
14. Подсусед - Врапче 36,05 42 360 1175,1
15. Подсљеме 60,11 17 744 295,2
16. Сесвете 165,26 59 212 358,3
17. Брезовица 127,45 10 884 85,4
УКУПНО 641,43 779 145 1214,9

Господарство

[уреди | уреди извор]
Хрватска народна банка
Еуротоwер - сједиште Загребачке бурзе

Најважније гране господарства у Загребу су: производња електричних апарата, кемијска, фармацеутска и текстилна индустрија, те индустрија хране. Загреб је међународно трговинско и пословно средиште, те прометно раскрижје између Средње и Источне Еуропе.[7] Прорачун града Загреба за 2008. годину је износио 7,45 милијарди куна.[8]

Град Загреб има највећи номинални бруто домаћи производ по глави становника у Хрватској (19 132 $ у 2005. години, хрватски просјек је 10 431 $).[9] Године 2004. бруто домаћи производ у паритету куповне моћи износио је 28 261 $ (19 067 €).[10]

Од српња 2008. просјечна мјесечна нето плаћа у Загребу је највиша у Хрватској и износи 6228 кн, што је око 1356 $ (хрватски просјек је 5234 куна, односно 1140 $).[11] У прва три мјесеца 2009. године просјечна стопа незапослености је порасла са 6,2 на 6,8%, што значи да је без посла било 28 000 Загрепчана.[12]

Загребу је сједиште 34% твртки у Хрватској, и запошљава 38,4% хрватске радне снаге, укључујући готово све банке, услужне твртке и јавни пријевоз. У Загребу су сједишта најважнијих господарских субјеката у Хрватској. Међу њима се истичу су Францк, Краш, Цроатиа Аирлинес, Цроатиа осигурање д.д., Цроатиа Рецордс , Бадел 1862 , Цедевита , ХТ, ИНА, Конзум, Ледо, Плива, РИЗ, Тисак, Випнет, Леснина , Тепих Центар , итд. Твртке у Загребу чиниле су 52% укупног промета и 60% укупног дохотка Хрватске у 2006. години, те 35% хрватског извоза и 57% хрватског увоза.[10][13]

У Загребу је развијен и туризам. Понуда туристичког смјештаја је разнолика. Хотели су у распону од великих, врхунских, који послују у саставу познатих ланаца, до малих преноћишта у приватном смјештају. У Загребу постоје три хотела са пет звјездица (Wестин, Схератон, Регент Еспланаде) и 10 са четири звјездице.

Промет

[уреди | уреди извор]
Петља на крижању Држићеве и Славонске авеније

Прометни положај

[уреди | уреди извор]

Све главне аутоцесте пролазе кроз Загреб и гранају се према разним дијеловима Хрватске. Можда најважнија од њих је аутоцеста А1 Загреб - Сплит - Дубровник, која је у потпуности завршена до Сплита, те су у тијеку радови од Сплита до Плоча са завршетком до 2009. године.

Друга главна траса је на коридору X Трансеуропских аутоцестних мрежа, А3 Брегана - Загреб - Липовац, која спаја сјеверну Еуропу с Турском преко Балкана и Грчке. Задњи дио те дионице од Жупање до граничног пријелаза Бајаково са Србијом довршен је на љето 2006.

Трећа главна траса је аутоцеста А6 Загреб - Ријека, која спаја главни град с најближом великом луком на Јадрану. Уз те три главне гране ту су још и аутоцесте А4 Загреб - Горичан која се у Мађарској наставља на аутоцесту према Будимпешти, те аутоцеста А2 Загреб - Мацељ, која припада Пхyрнској аутоцести од Нüрнберга у Њемачкој до Београда у Србији (од Загреба до Липовца/Бајаково Пхyрнска аутоцеста носи име А3). Започети су и радови на новој аутоцести А11 Загреб - Сисак, довршетак дионице до Лекеника превиђа се послије 2009. године.

Загреб је такођер велико жељезничко чвориште. Двије од три најважнија еуропска коридора у Хрватској пролазе кроз Загреб. То су Панеуропски Жељезнички коридор V (крак б) који иде од Ботова до Ријеке и Панеуропски Жељезнички Коридор X која је најважнији жељезнички правац у Републици Хрватској. Осим тога, у Загребу се спајају и пруге за Карловац и Сисак. Развијен је и приградски путнички промет Загреба. Теретни промет се врши обилазно. Загреб посједује и велики теретни колодвор.

Зрачна лука Загреб једна је од најпрометнијих у земљи. Налази се у насељу Плесо поред Велике Горице. Данашња путничка зграда и платформа довршене су 1959., а у јесен исте године је зрачна лука отворена за цивилни зрачни промет. Године 2008. расписан је међународни архитектонски натјечај за нови терминал Зрачне луке Загреб.[14]

Поред међународне зрачне луке, у Лучком постоји и мањи спортски аеродром, Зрачно пристаниште Лучко.

Јавни градски пријевоз

[уреди | уреди извор]
Трамвај НТ 2200 и аутобус ЗЕТ-а

Јавни градски пријевоз у Загребу чини мрежа трамвајских и аутобусних линија, градско-приградски влакови те такси возила. Главнину јавног пријевоза у Загребу обавља Загребачки електрични трамвај (ЗЕТ), који је оператор трамвајског и аутобусног промета, а брине се и о успињачи и жичари, која је тренутно изван функције (очекује се изградња нове). ЗЕТ је подружница градског трговачког друштва Загребачки холдинг д.о.о.

Први електрични трамвај пуштен је у промет 18. коловоза 1910. године. Данашња трамвајска мрежа има укупну дужину од 116 км (ширина трамвајског колосјека је 1000 мм). Промет је организиран у 15 дневних и 4 ноћне линије. Аутобусни промет ЗЕТ-а тренутно се састоји од 120 аутобусних линија, од тога 69 градских и 51 приградских.

Успињача ЗЕТ-а спаја загребачки Горњи и Доњи град. С пругом дугом само 66 метара позната је и као најкраћа жичана жељезница на свијету намјењена јавном промету. Службено је пуштена у погон 8. листопада 1890. године. Данас је заштићена као споменик културе, а такођер је једна од туристичких атракција у Загребу.

Жичара "Сљеме" пуштена је у промет 27. српња 1963. године, а за промет је затворена средином 2007. године (службено је затворена 1. српња), након квара на електромотору (5. липња) за који је процијењено да је неисплатив за санирање. У тијеку су припреме за изградњу нове модерне сљеменске жичаре. Жичара је била у функцији пријевоза излетника на врх Медведнице.

У Загребу данас има око 1.150 такси возила, а вожња таксијем доступна је 24 сата дневно. Овлаштени концесионар је Радио такси Загреб - удружење аутотакси пријевозника Града Загреба. Први аутотакси у Загребу појавио се на Тргу Бана Јелачића 11. липња 1901. године.

Градско-приградским жељезничким пријевозом користи се радним даном у просјеку око 70.000 путника. Главна жељезничка линија прометује на релацији Савски Мароф - Загреб Главни колодвор - Дуго Село. Хрватске жељезнице увеле су ову линију 1992. године. Уз ову линију, други важни приградски смјерови су према Великој Горици те Јастребарском, а заједно с локалним влаковима из смјера Забока, Новске, Карловца и Копривнице.

Архитектура и знаменитости

[уреди | уреди извор]

С обзиром на своју повијест и значај, Загреб је богат споменицима и архитектуром. Средиштем Загреба сматрају се повијесне четврти Горњи град и Каптол, те Доњи Град, у којима је изнимна разноликост архитектуре од барока до данашњих дана. Центар је окружен са сјеверне стране резиденцијалним четвртима с вишом разином становања, а с југа бившим радничким четвртима које проживљавају снажну реурбанизацију. Изгледом и уређењем, Загреб је типичан средњоеуропски град.

Горњи град

[уреди | уреди извор]

Горњи град или Градец је повијесна језгра Загреба. Заснована у средњем вијеку, све до 19. стољећа чинила је, заједно с Каптолом, средишње урбанизирано подручје града Загреба. Тијеком времена су ондје изграђене бројне зграде којима се обликовао њезин данашњи изглед. Главни трг Горњега града је Трг св. Марка, некад мјесто трговања, а данас политичко сједиште Хрватске, са зградама Хрватског сабора, Владе и Градске скупштине. На Горњем граду налази се низ музеја и галерија.

Тргом св. Марка доминира црква св. Марка, изворно готичка грађевина из 14. стољећа, касније преобликована у неоготичком стилу. Из средњега вијека сачуван је монументални јужни портал с киповима дванаест апостола. Портал је настао под утјецајем гласовите кипарске радионице Парлер из Прага те представља најзначајније остварење готичког кипарства у континенталној Хрватској.[15] Кров цркве с повијесним грбовима Хрватске и града Загреба потјече из 19. стољећа, из велике обнове под водством архитеката Херманна Боллéа и Фриедрицха вон Сцхмидта. Звоник цркве је из барокног времена, а година 1841. на њему означава једну од већих обнова.[16]

Друга позната црква Горњег града је барокна црква св. Катарине (1620.-32.), која се сматра првом барокном грађевином континенталне Хрватске. Дворанска црква с бочним капелама, у унутрашњости је богато украшена штукатурама Антонија Qуадрија (1732.), а светиште је осликано илузионистичком архитектуром олтара са сценом „Света Катарина и александријски филозофи“. Ово значајно дјело барокног сликарства радио је словенски сликар Криштоф Андреј Јеловшек. Црни олтари потјечу већином из 17. стољећа, осим олтара св. Игнација (18. ст.), који је рад знаменитог кипара Францесца Роббе.[17]

Каменита врата

Уз цркву св. Катарине пружа се комплекс бившег исусовачког самостана, саграђеног у 17. стољећу те надограђеног 1980-их. Данас је ова грађевина сједиште галеријске установе Кловићеви двори, гдје се одржавају врхунске умјетничке изложбе. Од некадашњих самостана, на Горњем граду је и самостан св. Кларе, односно опатица клариса, у по њима названој Опатичкој улици. Занимљив је по осликаним прочељима. Насликани, односно "лажни" прозори, вјеројатно су повезани са затвореном функцијом овога женског самостана. У самостану је данас смјештен Музеј града Загреба, један од најбогатијих музеја у Хрватској.

Палача Војковић (из 1764.), данас Хрватски повијесни музеј

На Горњем граду се такођер налази низ барокних кућа и палача. Најзначајнија међу њима је палача Војковић у Матошевој 9 (1764.), у стилу маријатерезијанског барока, с врло репрезентативним прочељем с мотивима шкољки. Данас је у њој смјештен Хрватски повијесни музеј.[18] Од других палача истичу се Бански двори те уз њу палача Рауцх (на Тргу св. Марка 1 и 2), које су данас јединствен објект у функцији сједишта Владе Републике Хрватске. У Ћирилометодској улици 3 налази се палача Раффаy, данас Хрватски музеј наивне умјетности, а у близини и кућа знамените хрватске племићке обитељи Зрински (Марковићев трг 3). Три врло лијепе барокне палаче смјештене су у Опатичкој улици: палача Јуршић (Опатичка 2), палача Рауцх-Сермаге (Опатичка 6), те палача Бужан (Опатичка 8) из 1754., дјело најпознатијег загребачкога барокног градитеља Матије Леонхарта.[17]

У Опатичкој 10 налази се зграда бившег Владиног Одјела за богоштовље и наставу, тј. некадашњег Министарства културе и просвјете. У њој су богати интеријери (позната Златна дворана), а испред је раскошна необарокна кована жељезна ограда (1894.), рад архитекта Херманна Боллéа и Обртне школе у Загребу.[19] Од остале стамбене архитектуре ваља споменути и остатке некадашње ренесансне куће с црно-бијелом насликаном декорацијом (угао Месничке и V. Лисинског), те познату љекарну у Каменитој 9 (прочеље је радио загребачки градитељ Бартол Фелбингер). У тој је кући живио унук славног талијанског пјесника Дантеа.

Горњи је град некад био окружен зидинама с кулама и неколико градских врата. До данас су очувана једино источна, тзв. Каменита врата. На сјеверном дијелу Горњег града је кула Попов торањ, у којој је смјештена звјездарница. У згради у подножју куле је легендардна загребачка гостионица Палајновка. Споменимо овдје и познату гостионицу Под старим крововима (Басаричекова 9), која ради већ десетљећима, а била је инспирација за гостионицу К Жнидаршићу у славном филму Тко пјева зло не мисли, а који је дијелом сниман у сусједној кући.

Кула Лотршчак познати је видиковац с којег се пружа прекрасан поглед на Доњи град. Испод куле налази се Строссмаyерово шеталиште те успињача која повезује Горњи и Доњи град.

Каптол и Долац

[уреди | уреди извор]
Загребачка катедрала

Каптол је повијесно насеље у Загребу формирано око Загребачке катедрале. Данас је средиште црквених институција (Загребачка надбискупија, Каптол загребачки, Надбискупско богословно сјемениште).

Барокни Надбискупски двор грађен за бискупа Јурја Брањуга (од 1729.)

Катедрала доминира својим положајем у визури не само Каптола већ читавог града. Сматра се највишом грађевином у Хрватској. Првотно средњевјековна катедрала добила је свој неоготички изглед након потреса, у великој обнови (1880.-1902.) под водством архитеката Херманна Боллéа и Фриедрицха вон Сцхмидта. Из средњевјековних времена сачувана је капела св. Стјепана (данас у бискупском двору) с готичким фрескама. У сакристији катедрале налази се олтарна слика Голгота, дјело славног сликара Албрецхта Дüрера.[20] Загребачка се катедрала поноси и богатом ризницом у којој се чува плашт краља Ладислава из 11. стољећа (!). Око катедрале су ренесансне зидине с кружним кулама, уз које је у барокно доба, за вријеме бискупа Јурја Брањуга, подигнут бискупски двор.

Дуж трга и улице Каптол налази се низ барокних каноничких курија те фрањевачки самостан с црквом. Осим цркве, у самостану је занимљива капела св. Фрање (довршена 1683.), богато урешена барокним штукатурама и зидним сликама с приказима из живота св. Фрање.[21] У улици Нова вес је барокна црква св. Ивана Крститеља, такођер са зидним сликама.

Између Горњег града и Каптола смјестио се предјел зван Долац, гдје је Тржница Долац, најпознатија загребачка тржница на отвореном. Уз њу се налази и барокна црква св. Марије. Западно од цркве пролази Ткалчићева улица, настала на мјесту некадашњег потока Медвешчак који је раздвајао повијесна насеља Градец и Каптол.[22] Поток је у првој половици 20. стољећа наткривен, али је улица својом амбијенталном архитектуром очувала дух старих времена. Низ кафића, ресторана и дућана, чини данас Ткалчићеву улицу средиштем ноћног живота Загреба.

Доњи град

[уреди | уреди извор]
Зрињевац из зрака

Доњи град је урбано средиште сувременог Загреба. Изграђен је у 19. и у првој половици 20. стољећа, од када потјече и највећи дио његове архитектуре. Главни и највећи трг Загреба је Трг бана Јелачића. Некад тржница, а данас мјесто сусрета, стјециште туриста и грађана те главни дио пјешачке зоне центра Загреба. На тргу је познати споменик бану Јосипу Јелачићу (1866.), рад аутријског кипара Антона Доминика Фернкорна. Изворно је кип био окренут према сјеверу како би симболички мачем показивао према Мађарима, будући да се бан Јелачић у своје доба снажно одупирао мађарској власти. Кип је тијеком комунизма уклоњен те је поново постављен 1990. године. На источној страни трга налази се сувремено обликована фонтана Мандушевац, уз коју је везана позната прича о настанку Загреба. Од значајнијих зграда на тргу треба споменути палачу Колмар (данас Друштво хрватских књижевника) с два торњића, кућу Радо (1904.-05., архитект Вјекослав Бастл) – ремек дјело сецесије с каменим змајевима на крову, те кућу Поповић (1906.-07., архитект Аладар Баранyаи), на којој су рељефи умјетника Ивана Мештровића.

Октогон - купола од витраја

Са западне стране трга долази се у Илицу, најпознатију загребачку схоппинг улицу. Центар Загреба има изразито велику пјешачку зону која, осим Трга бана Јелачића и дио Илице, обухваћа и бројне околне улице нанизане дућанима и трговинама. Неке од улица, попут Боговићеве, познате су по терасама кафића. У Боговићевој се улици налази позната скулптура Приземљено сунце кипара Ивана Кожарића, која је послужила за занимљиву сувремену инсталацију под називом Загребачки Сунчев сустав. Јужно од Илице је Цвјетни трг,[23] интимни градски трг француског типа, који је свој надимак цвјетни добио по штандовима цвјећара. На тргу се налази кип пјесника Петра Прерадовића те позната зграда Октогон, тј. Прва хрватска штедионица. Ова зграда (1898.-1900., архитект Јосип Ванцаш), има трговачки пролаз карактеристичан за средноеуропске градове, а занимљива је по средишњој дворани наткривеној стакленом куполом од витраја.

Хотел Палаце на Строссмаyерову тргу

Доњи град је познат по свом урбанизму, којег карактеризирају зграде распоређене у правокутне блокове и начелно сијецање улица под правим кутем. Овдје се налази јединствен зелени појас градских тргова-перивоја, у облику углатог слова У, назван Зелена поткова или Ленуззијева поткова. Заснован према замислима урбаниста Милана Ленуззија у другој половици 19. стољећа, представља највеће и најзначаније урбанистичко-хортикултурно остварење у хрватској градоградњи.[24] Перивоји су већином обликовани као комбинација француских вртова с цвјетним партерима и енглеских шумовитих паркова, а окружују их велике јавне и приватне зграде. Најстарији од паркова је Зрињевац, са стољетним платанама и глазбеним павиљоном у средини. На Зрињевцу се истиче зграда Хрватске академије знаности и умјетности у стилу неоренесансе (1884., архитект Фриедрицх вон Сцхмидт), у којој је Строссмаyерова галерија старих мајстора. На источној страни трга су зграда Министарства вањских послова те Жупанијски суд у Загребу, а на сјеверној Врховни суд Републике Хрватске. Са западне стране су репрезентативне хисторицистичке зграде: палача Вранyцзанy у којој је Археолошки музеј у Загребу, те палача Медаковић с познатом каваном Ленуци и строповима на кату који су осликани арабескама.

Хрватски државни архив

На оближњем Строссмаyерову тргу су изнимно раскошне зграде с богатим прочељима, попут неоренесансне палаче Вранyцзанy (1882.-83., архитект Отто Хоффер) у којој је Модерна галерија. Ту су и палача Приестер (данас Одсјек за повијесне знаности ХАЗУ) и Хотел Палаце, обје с краја 19. стољећа те дјела загребачких архитеката Леа Хöнигсберга и Јулија Деутсцха, познатих по градњама у необарокном стилу. Споменимо овдје и кућу Милана Ленуззија (Строссмаyеров трг 11), творца Зелене поткове.[24]

Трг краља Томислава уређен је као партерни врт с фонтаном и кипом краља Томислава. Са сјеверне стране омеђен је зградом Умјетничког павиљона (1897.-98.), а с јужне се налази Главни колодвор. Од зграда се такођер истичу кућа сликара Влахе Буковца (1895.-96.), те кућа Феллер (1903.), дјело архитекта Вјекослава Бастла у стилу венецијанске неоготике. Исти је архитект пројектирао и знамениту сецесијску кућу Каллина (1903.-04.), на углу Гундулићеве и Масарyкове улице, познату по приказима шишмиша и керамичким плочицама које су настале у творници власника куће Јосипа Каллине.[25]

Сецесијска кућа Каллина (1903.-04.) на углу Гундулићеве и Масарyкове улице

Јужни дио Зелене поткове обухваћа Старчевићев трг са зградом Старчевићева дома (1894.-95) (данас Градска књижница), изграђеног за политичара Анту Старчевића, који никад није у њој живио. Славни Хотел Еспланаде (1922.-24.) смјештен је одмах уз Главни колодвор, јер су ондје некад одсједали путници знаменитог влака Ориент Еxпресс. Према западу се пружа и загребачки ботанички врт.

Западни дио Зелене поткове чине Марулићев, Мажуранићев и Трг маршала Тита. На Марулићеву тргу се налази сецесијска зграда Хрватског државног архива (1910.-13., архитект Рудолф Лубинскy), изворно грађена за Националну и свеучилишну библиотеку. I док је унутрашњост богато украшена по начелу тоталног дизајна радовима врхунских умјетника и обртника тога доба, кров зграде је познат по украсима у облику зелених сова које симболизирају мудрост.

Хрватско народно казалиште

Западни крак Зелене поткове завршава на Тргу маршала Тита, који се сматра једним од најљепших у Загребу. Тргом доминира велебна необарокна зграда Хрватског народног казалишта (1894.-95.), сједиште највеће казалишне установе у Хрватској.[26] Зграду ју отворио цар Фрањо Јосип I., а пројектирали су је Феллнер и Хелмер, познати градитељи средњоеуропских казалишта. Испред зграде налази се Мештровићева скулптура Зденац живота (1905.). На истом се тргу налази још и Музеј за умјетност и обрт, Хрватски школски музеј те Рекорат Свеучилишта у Загребу. С јужне стране су лијепа сецесијска зграда бивше Трговачко-обртне коморе те зграда Хрватског сокола, данас Академија драмске умјетности.[24]

Источни дио Доњега града, изван Зелене поткове, већином је изграђен у првој половици 20. стољећа и карактеристичан је по модерној архитектури. На Тргу бурзе, данас званом Трг хрватских великана, је монументална Палача бурзе (1923.-27., данас Хрватска народна банка), дјело модерног архитекта Виктора Ковачића. У близини је и Трг жртава фашизма с кружном зградом Хрватског дома ликовних умјетника (1938.), насталој према замисли Ивана Мештровића. У њој се данас одржавају изложбе сувремене умјетности.

Мало изван Доњега града, у четврти Трње, као знаменити примјер сувремене архитектуре може се издвојити и зграда Националне и свеучилишне књижнице. Довршена 1995. године, дјело је скупине загребачких архитеката под водством Велимира Неидхардта.

Остале знаменитости

[уреди | уреди извор]
Мирогој

Источно од средишта града, у четврти Максимир, смјестио се парк Максимир, повијесни перивој основан у 18. стољећу те обликован по узору на енглеске романтичарске паркове.[27] У њему се налази Зоолошки врт града Загреба. У сјеверном дијелу града је главно загребачко гробље Мирогој. Грађено је крајем 19. и почетком 20. стољећа према пројекту архитекта Херманна Боллéа, а изнимном се љепотом одликују тамошње аркаде у којима су покопане знамените личности из хрватске повијести.

У јужном дијелу Загреба је спортско-рекреацијски центар Јарун, с умјетним језером уређеним за купање те веслачком стазом. На насупротној обали Саве, у насељу Ланиште, налази се највећа спортска дворана у Хрватској - Арена Загреб.[28]

Све бројније нове пословне и стамбене зграде, загребачки небодери, такођер су допринос урбаној визури хрватског главног града.

Популарно излетиште Загрепчана је планина Медведница, познатија по називу својег врха Сљеме, на којој се налази средњевјековна утврда Медведград.

Образовање и знаност

[уреди | уреди извор]

Свеучилиште

[уреди | уреди извор]
Зграда ректората Свеучилишта и Правног факултета

Свеучилиште у Загребу је друго најстарије у Хрватској, основано након задарског (1396), и међу најстаријима у Еуропи. Основано је 1669. До данас је на Свеучилишту у Загребу дипломирало је више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 предложеника.

На Свеучилишту у Загребу, знанствено-наставни и умјетнички рад обавља се на 28 факултета, 3 умјетничке академије, стручној - Учитељској академији и свеучилишном студију - Хрватским студијима. При Свеучилишту дјелују 33 висока училишта.

Знанствене институције

[уреди | уреди извор]

У Загребу дјелују 22 института на подручјима друштвених и природних знаности. Најпознатија установа на подручју природних знаности је Институт Руђер Бошковић, друштвених знаности Институт Иво Пилар, а знанствени рад у склопу хуманистичких знаности предводе Хрватски институт за повијест, Институт за повијест умјетности и Институт за археологију. Загреб је такођер сједиште ХАЗУ - Хрватске академије знаности и умјетности коју је 1866. основао ђаковачки бискуп Јосип Јурај Строссмаyер.

Средње школе и гимназије

[уреди | уреди извор]

У Загребу дјелује 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија.[29]

Култура

[уреди | уреди извор]

Загреб је највеће културно средиште Хрватске. У граду се налази више установа које традиционално имају велик престиж. У глазби је то Концертна дворана Ватрослава Лисинског, у свијету казалишта, балета и опере Хрватско народно казалиште, а међу књижницама Национална и свеучилишна књижница. Међу бројним квалитетним музејима и галеријама, по културном одјеку изложаба можда се највише истичу Кловићеви двори.

Музеји и галерије

[уреди | уреди извор]

Загребачки музеји чувају више од 3,6 милијуна експоната у више од тридесет збирки, од јавних и црквених музеја до приватних збирки и галерија. Више десетака приватних мањих и већих галерија налази се готово у свим дијеловима града.

Археолошки музеј у Загребу (Зрињевац 19) чува готово 400,000 артефаката стечених из различтих извора у стољетном раздобљу.[30] Најпознатија је Египатска збирка с тзв. Загребачком мумијом, која је увијена у тканину с најстаријим етрушћанским натписом на свијету (Либер Линтеус Заграбиенсис).

Глиптотека ХАЗУ

Од умјетничких музеја најзначајнији је Музеј за умјетност и обрт (Трг маршала Тита 10), основан 1880. године, у којему су збирке повијесног покућства и обрта, а данас бројем артефаката чине најбогатији музеј у Хрватској.[31] Хисторијско сликарство и скулптура од 14. до 19. стољећа може се видјети у Строссмаyеровој галерији старих мајстора (Зрињевац 11) у склопу ХАЗУ[32] и Музеју Мимара, донацији колекционара Анте Топића Мимаре граду Загребу, која је отворена 1987. године у згради некадашње гимназије.[33] Потоња садржи 3.750 дјела из различитих култура и цивилизација. Модерна галерија (Хебрангова 1) је умјетничка збирка хрватских сликара и кипара 19. и 20. стољећа. Од других умјетничких музеја, ту је Ателиер Ивана Мештровића (Млетачка 8) са скулптурама, цртежима и литографијама најзначајнијег хрватског умјетника 20. стољећа. Потом Хрватски музеј наивне умјетности, као и Музеј сувремене умјетности, чије је нова зграда отворена 2009. у Новом Загребу.

У Загребу се налазе и два богата повијесна музеја. Музеј града Загреба (Опатичка 20), основала је Дружба Браће хрватског змаја, а смјештен је у обновљеном комплексу бившег самостана клариса из 17. стољећа.[34] Музеј тематизира културну, господарску и политичку повијест Загреба од римских времена до најновијег доба. Ту је и Хрватски повијесни музеј у палачи Војковић (Матошева 9).

Од других музеја, значајни су Хрватски природословни музеј, Технички музеј те Етнографски музеј. Вриједне збирке чувају и Хрватски школски музеј, Глиптотека ХАЗУ и Кабинет графике ХАЗУ.

Најпосјећеније изложбе свјетских умјетника нуди галерија Кловићеви двори, а стогодишње искуство у том смислу има Умјетнички павиљон.

Казалишта

[уреди | уреди извор]

Прве казалишне представе одржавале су се у Загребу још у 18. стољећу, а прва казалишна зграда подигнута је 1833. године. Данас у Загребу постоји двадесетак сталних и сезонских казалишта. Хрватско народно казалиште, отворено 1895. године, има највећи престиж у изведби повијесних дјела, драме, опере и балета. Осим ХНК најпопуларнији су Градско драмско казалиште Гавелла, Градско казалиште Комедија, Загребачко казалиште младих, Театар Еxит и Сатиричко казалиште Керемпух. Постоје специјализирана казалишта за дјечју публику, док их је неколицина смјештена изван центра града и оријентирана на публику из већих градских четврти (Трешњевка, Дубрава). Тијеком љета, разна се казалишна и концертна догађања одвијају под ведрим небом, а најпознатије је Загребачко хистрионско љето на Опатовини.

Концерти и фестивали

[уреди | уреди извор]

Загреб је мјесто одржавања више фестивала са свјетским значењем, као што су Анимафест, свјетски фестивал анимираног филма који се одржава сваке парне године, потом Међународна смотра фолклора, казалишни фестивал Еуроказ, те Фестивал сувременог плеса.

Загреб има и филмски фестивал, Загреб Филм Фестивал, а посебно је занимљив ЗагребДоx, фестивал документарног филма. Ту је и Оне Таке Филм Фестивал, који приказује филмове снимљене у једном кадру, а који је основао Кино Клуб Загреб. Од глазбених фестивала, ту је Загребфест, једна од најстаријих манифестација хрватске поп глазбе, потом фестивал авангардне глазбе Музички Биеннале Загреб сваке непарне године те Фестивал Загребачке филхармоније. Од 1996. се на улицама средишта Загреба одржава Цест ис д'Бест, међународни мултимедијални фестивал уличних забављача. Љети се такођер одржавају концерти на отвореном, већином на Горњем граду (Љето на Горњем граду).

Најпознатија концертна дворана у Загребу је Концертна дворана Ватрослав Лисински, саграђена 1973. и названа по знаменитом складатељу прве хрватске опере Ватрославу Лисинском. Дворана је била и мјесто одржавања Еуросонга 1990. године. Већи концерти забавне глазбе одржавају се у Дому спортова, а од недавно и у величанственој Арени Загреб.

Од других догађања позната је изложба цвијећа Флораарт (крајем српња и почетком липња), те Олд-тимер Раллy, који се одржавају једном годишње. Посебно је занимљив Марков сајам, тј. сајам старих обрта и заната који се изворно одржавао на Тргу св. Марка, некада главном градском тргу, а данас на Тргу бана Јелачића. Дани Града Загреба одржавају се 16. студеног.

Говор

[уреди | уреди извор]

Изворни говор града Загреба је био кајкавско-екавски. Међутим, услијед досељавања он је до краја 20. стољећа увелике штокавизиран [35] и заправо се синкронијски не може сматрати правим кајкавским говором.[35] У свакодневном говору се нпр. не разликују гласови ч и ћ, џ и ђ.[35]

Медији

[уреди | уреди извор]

Загреб је једно од медијских средишта југоисточне Еуропе.

У њему је сједиште Хрватске радиотелевизије. ХРТ је настала спајањем Хрватског радија, покренутог 1926. године и Хрватске телевизије, основане као ТВ Загреб 1956. године. Хрватска телевизија је према истраживањима најгледанија телевизија у југоисточној Еуропи. ХРТ центар са студијима смјештен је на адреси Присавље 3, а сам назив Присавље се према томе у медијском жаргону употребљава и као синоним за управни естаблисхмент телевизије.

Зграда Хрватске радиотелевизије на Присављу

У Загребу дјелују и двије јаке комерцијалне ТВ постаје: Нова ТВ (студији на Реметинечкој цести 139), у власништву међународне компаније ЦМЕ, те РТЛ Телевизија (студији у Крапинској 45), у власништву РТЛ групе . У Загребу је такођер сједиште мањих приватних телевизија, ОТВ и З1 Телевизија и Инфопункт тв које су садржајима регионално оријентиране на Загреб и околицу. У Загребу су и прва пословна телевизија у Хрватској Капитал Нетwорк и глазбена телевизија Цроатиан Мусиц Цханнел, које је могуће пратити преко кабелске мреже.

У Загребу дјелује и низ радио постаја, од којих су најслушаније: Хрватски радио на 3 канала у склопу ХРТ-а, Радио Сљеме, Радио 101, Народни радио, Отворени радио, Соундсет, Радио Цибона, Антена Загреб итд. Прве дневне новине почеле су излазити у Загребу још 1784. године (Аграмер деутсцхе Зеитунг). Данас је Загреб сједиште највећих новинских кућа у Хрватској. Капиталом је најснажнија компанија Еуропапресс Холдинг (ЕПХ), са сједиштем у Коранској улици 2, која издаје 5 дневних новина и 30 часописа. Најтиражније дневне новине су Јутарњи лист и Спортске новости у власништву ЕПХ, те Вечерњи лист (основан 1959.) , 24сата, у саставу аустријског медијског концерна Стyриа Медиен АГ и Лидер пресс. Значајан је и Вјесник. Мјесечни магазини Национал, Глобус, 7Дневно, Глориа и Сторy.

У Загребу је сједиште и најпосјећенијих Интернет портала у Хрватској: Индеx.хр, Нет.хр, Тпортал.хр, Огласник.хр, Медиасервис.хр, Метро портал, Пиxселл.хр и др.

Спорт

[уреди | уреди извор]

У Загребу дјелују бројни професионални, али и аматерски шпортски клубови из Загреба. Од познатијих професионалних клубова ваља истакнути ногометне клубове који наступају у 1.ХНЛ: НК Динамо, НК Загреб, НК Локомотива Загреб, НК Цроатиа Сесвете, кошаркашке клубове који наступају у НЛБ лиги: КК Цибона, КК Загреб, КК Цедевита, рукометне клубове који наступају у Дукат Премијер лиги РК Загреб, РК Медвешчак, РК Дубрава. Такођер се истичу ватерполски клубови Младост и Медвешчак, хокејашка момчад Медвешчак која наступа у ЕБЕЛ лиги, те веслачке, атлетске и многе друге клубове.

У Загребу постоје бројни шпортски објекти и шпортско-рекреацијски центри (Шалата, Јарун, Младост, Светице, итд.). Највећи број таквих објеката изграђен је или преуређен за потребе Универзијаде 1987. године. Једна од најпознатијих шпортских дворана у Загребу је Дом спортова, која садржи 6 дворана, највеће двије могу примити 4.000 и 12.000 гледатеља. Популарна Цибона, тј. Кошаркашки центар Дражен Петровић прима око 5.400 посјетитеља. У просинцу 2008. довршена је Арена Загреб која може примити до 16.300 гледатеља те представља највећи објект затвореног типа за одржавање спортских манифестација у Хрватској. Највећи ногометни стадион у Загребу је Стадион Максимир (37,168 сједећих мјеста) на којем утакмице игра НК Динамо.

Познати Загрепчани

[уреди | уреди извор]

Градови пријатељи

[уреди | уреди извор]

Загреб има успостављену пријатељску сурадњу са сљедећим градовима:[36]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Биљешке

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ ПОПИС СТАНОВНИШТВА, КУЋАНСТАВА I СТАНОВА 2021. – СТАНОВНИШТВО ПО НАСЕЉИМА
  2. ↑ Клима
  3. ↑ 1. СТАНОВНИШТВО ПРЕМА СТАРОСТИ I СПОЛУ ПО НАСЕЉИМА, ПОПИС 2011.
  4. ↑ 2. СТАНОВНИШТВО ПРЕМА СТАРОСТИ I СПОЛУ ПО ГРАДСКИМ ЧЕТВРТИМА ГРАДА ЗАГРЕБА, ПОПИС 2011.
  5. ↑ [1]
  6. ↑ „www.загреб.хр”. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-02. Приступљено 2011-01-09. 
  7. ↑ „О економији Загреба”. Архивирано из оригинала на датум 2008-01-02. Приступљено 02. 07. 2006. 
  8. ↑ „Прихваћен загребачки прорачун за 2008.” (ПДФ). пословни.хр. 12. 20. 2007.. Архивирано из оригинала на датум 2008-02-25. Приступљено 6. 16. 2009. 
  9. ↑ „Велике разлике у БДП-у: Загреб најразвијенији”. Јавно.хр. 22. 02. 2008.. Архивирано из оригинала на датум 2009-01-15. Приступљено 09. 11. 2008. 
  10. ↑ 10,0 10,1 „Господарство Града Загреба и Загребачке жупаније” (ПДФ). Хрватска господарска комора. 11. 12. 2007.. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-17. Приступљено 11. 11. 2008. 
  11. ↑ „Просјечна загребачка нето плаћа за српањ 6.228 куна”. Сувремена.хр. 26. 09. 2008.. Архивирано из оригинала на датум 2011-08-24. Приступљено 09. 10. 2008. 
  12. ↑ [Метропола - бесплатни тједник]
  13. ↑ „Господарски профил КЗ”. Хрватска господарска комора, Загребачка господарска комора. Архивирано из оригинала на датум 2008-01-15. Приступљено 25. 01. 2008. 
  14. ↑ Томислав Мариновић (2008), Домаћим архитектима пројект нове зрачне луке Архивирано 2009-06-30 на Wаyбацк Мацхине-у, www.вјесник.хр (Преузето 12. ожујка 2009.)
  15. ↑ Маријан Липовац (2009), Портал светог Марка крије тајне[мртав линк], Вјесник, 11. травња 2009.
  16. ↑ Леља Добронић (1992), Слободни и краљевски град Загреб, Загреб. ИСБН 86-03-00798-5
  17. ↑ 17,0 17,1 Леља Добронић (1988), Загребачки Каптол и Горњи град некад и данас, Загреб.
  18. ↑ Леља Добронић, Анкица Панџић (2004), Палача Хрватског повијесног музеја = Тхе Палаце оф тхе Цроатиан Хисторy Мусеум: 1764. - 2004., Загреб. ИСБН 953-6046-29-6
  19. ↑ Олга Марушевски (2002), Исо Кршњави, култура и политика на зидовима палаче у Опатичкој 10, Загреб. ИСБН 953-6324-32-6
  20. ↑ Ана Деановић, Жељка Чорак (1988), Загребачка катедрала, Загреб. ИСБН 86-397-0020-6
  21. ↑ Пашкал Цвекан (1990), Каптолски Фрањевци: културно-повијесни приказ дјеловања Фрањеваца кроз 770 година на Каптолу у Загребу, Вировитица.
  22. ↑ Нада Премерл (2005), Поток у срцу Загреба: уз поток Медвешчак од извора до ушћа = А броок ин тхе хеарт оф Загреб: алонг тхе Медвешчак броок фром соурце то моутх, Загреб. ИСБН 953-6942-19-4
  23. ↑ Сњешка Кнежевић (2003), Загребу у средишту, Загреб. ИСБН 953-181-049-4
  24. ↑ 24,0 24,1 24,2 Сњешка Кнежевић (1996), Загребачка зелена поткова, Загреб. ИСБН 953-0-60524-2
  25. ↑ Златко Јурић (1995), Архитект Вјекослав Бастл – радови 1901.-1910., Живот умјетности бр. 56-57, Загреб. ИССН 0524-7794
  26. ↑ Никола Батушић, ур. (1992), Хрватско народно казалиште у Загребу: 1840.-1860.-1992., Загреб. ИСБН 86-03-00786-1
  27. ↑ Олга Марушевски, Соња Јурковић (1991), Максимир, Загреб. ИСБН 86-03-00523-0
  28. ↑ Весна Ледић Оппенхеим, Мароје Мрдуљаш, Ира Паyер (2008), Арена Загреб, Загреб. ИСБН 978-953-55532-0-5
  29. ↑ Попис средњих школа и гимназија у Републици Хрватској Архивирано 2007-10-23 на Wаyбацк Мацхине-у (Преузето у рујну 2008.)
  30. ↑ „Археолошки музеј у Загребу”. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-18. Приступљено 02. 07. 2006. 
  31. ↑ „Музеј за умјетност и обрт”. Приступљено 02. 07. 2006. 
  32. ↑ „Строссмаyерова галерија старих мајстора”. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-27. Приступљено 02. 07. 2006. 
  33. ↑ „Музеј Мимара”. Приступљено 02. 07. 2006. 
  34. ↑ „Музеј града Загреба”. Приступљено 02. 07. 2006. 
  35. ↑ 35,0 35,1 35,2 http://bib.irb.hr/datoteka/396470.Kapovic-Najnovije_jez._promj._u_zg_govoru.pdf
  36. ↑ „Градови пријатељи”. Архивирано из оригинала на датум 2007-12-22. Приступљено 2011-01-09. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Леља Добронић: Бискупски и каптолски Загреб, Загреб, 1991. ИСБН 86-03-00521-4
  • Леља Добронић: Градитељи и изградња Загреба у доба хисторијских стилова, Загреб, 1983.
  • Леља Добронић: Загребачки Каптол и Горњи град некад и данас, Загреб, 1988.
  • Драгутин Хирц: Стари Загреб, Загреб, 2008. ИСБН 978-953-150-842-1
  • Сњешка Кнежевић: Загребачка зелена поткова, Загреб, 1996. ИСБН 953-0-60524-2
  • Сњешка Кнежевић: Загребу у средишту, Загреб, 2003. ИСБН 953-181-049-4
  • Гјуро Сзабо: Стари Загреб, Загреб, 1941.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zagreb&oldid=41908112”