Зграда Управе фондова у Београду

објекат и непокретно културно добро у градској општини Стари град, Србија

Зграда Управе фондова се налази у Београду, на Тргу Републике, представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]

Зграда Управе фондова
Зграда Управе фондова
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1903.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Од 1952. године зграду користи Народни музеј у Београду.

Историјат

уреди
 
Полагање камена темељца 1903. године
 
У време Првог светског рата

По пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, зграда је подигнута 1903. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. године. Проширена је 1930. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у Другом светском рату, после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из 19641966. према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.

Архитектура

уреди

Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената. Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита.

Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико.

 
Народни музеј

Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20. века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди