Цвјетко Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
More used with only one reference definition: 1 new reference and 2 new reference calls.
 
(Није приказано 10 међуизмена 4 корисника)
Ред 1:
{{Инфокутија Војно лицебиографија
| име = Цвјетко Поповић
| слика = Cvjetko Popović.jpg
| ширина_слике = 205п
| опис_слике = Поповић током Сарајевског процеса, октобра 1914. године
| пуно_име =
| надимак =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1896||}}
| место_рођења = [[Прњавор (град)|Прњавор]]
| држава_рођења = {{застава|[[Аустроугарска}}]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1980|6|9|1888|||год=да}}
| место_смрти = [[Сарајево]]
| држава_смрти = {{застава|[[СФР Југославија}}]]
| занимање = учитељ, професор, кустос, младобосанац
| школа =
| деловање = учесник у Видовданском атентату
| војска =
| значајни_радови = Сарајевски Видовдан 1914.
| године_служења =
| чин =
| род =
| јединица =
| битке =
| награде =
| узрок_смрти =
| гробно_место =
}}
 
'''Цвјетко Поповић''' ([[Прњавор (град)|Прњавор]], [[1896]] — [[Сарајево]], [[9. јун]] [[1980]]) био је [[Срби у Босни и Херцеговини|српски]] учитељ, професор, кустос, [[Млада Босна|младобосанац]] и један од учесника [[Сарајевски атентат|Сарајевског атентата]] на надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], извршеног на [[Видовдан]] [[1914]]. године.<ref>[https://www.nytimes.com/1980/06/10/archives/cvjetko-popovic-84-was-jailed-in-14-killing-of-austria-archduke.html Читуља из Њујорк тајмса]</ref> Након Сарајевског атентата, одслужио је четири године затвора у [[Терезин|Терезину]]. Касније се запослио као професор и био је кустос у музеју у Сарајеву, где је и умро.
 
== Биографија ==
 
=== Младост ===
=== Рани живот и атентат ===
Рођен је у данашњој [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], у [[Прњавор (град)|Прњавору]]. Био је осамнаестогодишњи студент и студирао је у [[Сарајево|Сарајеву]].<ref name=":0" />
Рођен је у данашњој [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Био је осамнаестогодишњи студент, студирао је у Сарајеву када је [[Данило Илић]] регрутовао њега и његовог пријатеља [[Васо Чубриловић|Васу Чубриловића]] да помогну у атентату на надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]].<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=_UVPAAAAIBAJ&pg=7212,4011484&dq=cvjetko+popovic&hl=en|title=Toledo Blade - Google News Archive Search|website=news.google.com|access-date=2022-06-14}}</ref>
 
У мају 1914. године разговара са [[Васо Чубриловић|Васом Чубриловићем]], који му говори о предстојећим војним маневрима којима ће командовати аустроугарски престолонаследник [[Франц Фердинанд]]. Постаје завереник, ангажован од стране учитеља [[Данило Илић|Данила Илића]]. Он добија бомбу, револвер и упутства како се бомба активира и пуца из револвера.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/442571/Drustvo/Sarajevski-atentator-Cvetko-od-18-leta|title=Сарајевски атентатор Цветко од 18 лета|last=Пејовић|first=Бранко|website=Politika Online|access-date=2022-06-14}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=_UVPAAAAIBAJ&pg=7212,4011484&dq=cvjetko+popovic&hl=en|title=Toledo Blade - Google News Archive Search|website=news.google.com|access-date=2022-06-14}}</ref> За заверенике, [[Аустроугарска]] је претстављала тиранина.<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=QEkvAAAAIBAJ&pg=5843,7786824&dq=cvjetko+popovic&hl=en|title=Rome News-Tribune - Google News Archive Search|website=news.google.com|access-date=2022-06-15}}</ref>
 
=== Атентат ===
{{Детаљније|Сарајевски атентат}}
[[Никола Пашић]], председник Владе Краљевине Србије, чуо је за заверу и дао упутства да се тројица мушкараца ухапсе. Међутим, његова наређења нису спроведена и ова тројица су стигла у Босну и Херцеговину где су се удружили са колегама завереницима, [[Гаврило Принцип|Гаврилом Принципом]], [[Мишко Јовановић|Мишком Јовановићем]] и Васиним братом [[Вељко Чубриловић|Вељком Чубриловићем]].
 
[[Франц Фердинанд]] је 28. јуна 1914. посетио Сарајево. Како је био сунчан дан, Поповић се унервозио, присећајући се је рекао:
У недељу 28. јуна 1914. Гаврило Принцип убио је Франца Фердинанда и Софију фон Хотек. Принципа и Недељка Чабриновића полиција је ухватила и саслушала. На крају су дали имена својих колега завереника. [[Мухамед Мехмедбашић]] је успео да побегне у Србију, али су Поповић, Илић, Јовановић и браћа Чубриловић ухапшени и оптужени за издају и убиство.
 
{{Цитат2|Нисмо рачунали да ће време бити добро. Киша је падала данима. Сада сам морао да пронађем начин како да сакријем бомбу и пиштољ ког носим. Било је око 10 сати ујутру и људи су се окупљали око трасе куда је требало да прође престолонаследник. Нас седморица били смо раштркани по области, свако је имао бомбе, пиштољ или оба.|author=Цвјетко Поповић|source=Rome News-Tribune<ref name="Именован-20240420180609">https://news.google.com/newspapers?id=QEkvAAAAIBAJ&pg=5843,7786824&dq=cvjetko+popovic&hl=en</ref>}}
Сви мушкарци су проглашени кривима. Према аустроугарском закону, преступник млађи од 20 година није могао бити стрељан. [[Недељко Чабриновић]], [[Гаврило Принцип]] и [[Трифко Грабеж]] су стога добили максималну казну од двадесет година, док је [[Васо Чубриловић]] осуђен на 16 година, а Поповић на 13 година затвора у [[Терезин|Терезину]].
 
Поворка од шест аутомобила полако и свечано кретала се главним улицама, где су је дочекали окупљени поздрави. Унутар масе налазило се и седам завереника. Свако од њих је упућен да што пре употреби оружје које му је поверено и да потом прогута капсулу [[Калијум цијанид|калијум-цијанида]], како не би пао у руке полицији и не би угрозио целу организацију. У близини полицијске станице, трећи у реду, [[Недељко Чабриновић]], бацио је гранату на аутомобиле која је погодила следећи аутомобил после надвојводе. Било је повређених међу путницима и дочекивацима. Аутомобили су убрзали, људи јурили у свим правцима и у превирању које је уследило, остали атентатори губе све шансе да делују.
 
{{Цитат2|Ишао сам наоколо ошамућен, мислио сам: "Нисмо успели. Нисмо успели." Али одједном сам чуо јак врисак. Знао сам да сам погрешио.|author=Цвјетко Поповић|source=Rome News-Tribune<ref name="Именован-20240420180609"/>}}
 
Франц Фердинанд је одлучио да промени пут и да посети болницу, у којој је био његов рањени помоћник. Његова кола наишла су директно на младог Гаврила Принципа, који је пуцао на њега, смртно га ранивши, као и његову супругу Софију.
 
{{Цитат2|Да смо знали да ће од онога шта смо урадили настати светски рат, нико од нас не би то учинио. Али наши мотиви су били чисти. Радили смо то из убеђења, а за то, дефинитивно, нема кајања.|source=Rome News-Tribune<ref name="Именован-20240420180609"/>|author=Цвјетко Поповић}}
 
Принципа и Недељка Чабриновића полиција је ухватила и саслушала и на крају су дали имена својих колега завереника. Сви мушкарци су проглашени кривима. Према аустроугарском закону, преступник млађи од 20 година није могао бити стрељан. [[Недељко Чабриновић]], [[Гаврило Принцип]] и [[Трифко Грабеж]] су стога добили максималну казну од двадесет година, док је [[Васо Чубриловић]] осуђен на 16 година, а Поповић на 13 година затвора у [[Терезин|Терезину]].<ref name=":0" />
 
{{Цитат2|Није ми било мило кад је Видовдан, после краћих летњих киша, освануо потпуно ведар. Да бих што неприметније могао да носим бомбу и револвер, био сам решио да огрнем пелерину. Али човек у пелерини на топлом јунском сунцу за време доласка престолонаследника може у очима полиције и детектива бити сумњив. Међутим, другог излаза нисам могао наћи. Забацим пелерину на леђа и пођем на кеј. Успут одврнем бомбу и затварач бацим преко плота у некакав коров на углу Аџемовића и Логавине улице... Бомбу ставим у десни џеп капута, а откочени револвер у леви. Што сам се више приближавао кеју био сам све више узбуђен.|author=Цвјетко Поповић|source=Политика<ref>https://www.politika.rs/scc/clanak/442571/Drustvo/Sarajevski-atentator-Cvetko-od-18-leta</ref>}}
 
Поповић је ослобођен када су савезници у новембру 1918. победили Централне силе, пошто је одслужио четири године своје 13-годишње казне.
 
=== Каснији живот ===
ПоПоповић изласкује из1922. затворагодине крајемзавршио [[ПрвиФилозофски светскифакултет ратУниверзитета у Београду|ПрвогФилозофски факултет светскогу ратаБеограду]], и са места директора Учитељске школе у [[Јагодина|Јагодини]] долази у [[Ужице]]. Постављен је маја 1938. за директора Државне мешовите учитељске школе у Ужицу. Указом Министарства просвете августа 1940. Цветко Поповић сеје вратиопремештен наставииз каоУжица професорза филозофиједиректора иУчитељске нашколе крајуу постаоСкопљу. кустосПреживеће Етнографскогјош одељењаједан Музејарат, Сарајеваа од 1946. биће запослен као етнолог и кустос у Земаљском музеју у [[Сарајево|Сарајеву]],<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=_WBhAAAAIBAJ&pg=7225,5131703&dq=cvjetko+popovic&hl=en|title=Toledo Blade - Google News Archive Search|website=news.google.com|access-date=2022-06-14}}</ref> све до пензионисања 1962.<ref name=":0" />
 
Ноћ уочи 50. годишњице убиства надвојводе 1964. Поповић је присуствовао предавању о атентату у Сарајеву, али није присуствовао ниједној манифестацији широм града поводом обиљежавања годишњице. Цитирано је да је рекао да не би учествовао у атентату да је знао да ће то довести до рата.<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=AjZgAAAAIBAJ&pg=7225,420277&dq=cvjetko+popovic&hl=en|title=Saskatoon Star-Phoenix - Google News Archive Search|website=news.google.com|access-date=2022-06-14}}</ref>
Линија 45 ⟶ 51:
Поводом обележавања 55. годишњице тог догађаја у јуну 1969. Поповић, тада стар 73 године, дао је интервју подсећајући се на атентат.<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=L1RPAAAAIBAJ&pg=6708,6889936&dq=cvjetko+popovic&hl=en|title=The Times-News - Google News Archive Search|website=news.google.com|access-date=2022-06-14}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=QEkvAAAAIBAJ&pg=5843,7786824&dq=cvjetko+popovic&hl=en|title=Rome News-Tribune - Google News Archive Search|website=news.google.com|access-date=2022-06-14}}</ref>
 
Цвјетко Поповић је преминуо у Сарајеву 9. јуна 1980. године у 84. години.<ref name=":0" />
 
== Књиге ==
* ''Сарајевски Видовдан'', 1914.
 
== Референце ==
Линија 51 ⟶ 60:
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Cvjetko Popović}}
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/442571/Sarajevski-atentator-Cvetko-od-18-leta Сарајевски атентатор Цветко од 18 лета („Политика”, 23. новембар 2019)]
{{Млада Босна}}
{{нормативна контрола}}
 
{{DEFAULTSORT:Поповић, Цвјетко}}
Линија 64 ⟶ 74:
[[Категорија:Личности Првог светског рата]]
[[Категорија:Сарајевски атентат]]
{{портал бар|Биографија}}