Цвјетко Поповић

Цвјетко Поповић
Цвјетко Поповић
	Поповић током Сарајевског процеса, октобра 1914. године
Лични подаци
Датум рођења	1896.
Место рођења	Прњавор, Аустроугарска
Датум смрти	9. јун 1980. (91/92 год.)
Место смрти	Сарајево, СФР Југославија

Цвјетко Поповић (Прњавор, 1896 — Сарајево, 9. јун 1980) био је српски учитељ, професор, кустос, младобосанац и један од учесника Сарајевског атентата на надвојводу Франца Фердинанда, извршеног на Видовдан 1914. године.^[1]

Биографија

Рани живот и атентат

Рођен је у данашњој Босни и Херцеговини. Био је осамнаестогодишњи студент, студирао је у Сарајеву када је Данило Илић регрутовао њега и његовог пријатеља Васу Чубриловића да помогну у атентату на надвојводу Франца Фердинанда.^[2]

Никола Пашић, председник Владе Краљевине Србије, чуо је за заверу и дао упутства да се тројица мушкараца ухапсе. Међутим, његова наређења нису спроведена и ова тројица су стигла у Босну и Херцеговину где су се удружили са колегама завереницима, Гаврилом Принципом, Мишком Јовановићем и Васиним братом Вељком Чубриловићем.

У недељу 28. јуна 1914. Гаврило Принцип убио је Франца Фердинанда и Софију фон Хотек. Принципа и Недељка Чабриновића полиција је ухватила и саслушала. На крају су дали имена својих колега завереника. Мухамед Мехмедбашић је успео да побегне у Србију, али су Поповић, Илић, Јовановић и браћа Чубриловић ухапшени и оптужени за издају и убиство.

Сви мушкарци су проглашени кривима. Према аустроугарском закону, преступник млађи од 20 година није могао бити стрељан. Недељко Чабриновић, Гаврило Принцип и Трифко Грабеж су стога добили максималну казну од двадесет година, док је Васо Чубриловић осуђен на 16 година, а Поповић на 13 година затвора у Терезину.

Поповић је ослобођен када су савезници у новембру 1918. победили Централне силе, пошто је одслужио четири године своје 13-годишње казне.

Каснији живот

По изласку из затвора крајем Првог светског рата, Поповић се вратио настави као професор филозофије и на крају постао кустос Етнографског одељења Музеја Сарајева.^[3]

Ноћ уочи 50. годишњице убиства надвојводе 1964. Поповић је присуствовао предавању о атентату у Сарајеву, али није присуствовао ниједној манифестацији широм града поводом обиљежавања годишњице. Цитирано је да је рекао да не би учествовао у атентату да је знао да ће то довести до рата.^[4]

Поводом обележавања 55. годишњице тог догађаја у јуну 1969. Поповић, тада стар 73 године, дао је интервју подсећајући се на атентат.^[5]^[6]

Цвјетко Поповић је преминуо у Сарајеву 9. јуна 1980. године у 84. години.