Пређи на садржај

Магента (боја)

С Википедије, слободне енциклопедије
Магента
Кординате боје
Хексадецимално#ФФ00ФФ
сРГББ  (ргб)(255, 0, 255)
ЦМYКХ   (ц, м, y, к)(0, 100, 0, 0)
ХСВ       (х, с, в)(300°, 100%, 100%)
РеференцаЦСС Цолор Модуле Левел 3
Б: Нормализовано на [0–255] (бајт)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

Магента је боја која је различито дефинисана као пурпурноцрвена,[1] црвенкасто-љубичаста или мовно-гримизна.[2] На котуру боја РГБ (адитивног) и ЦМY (суптрактивног) модела боја, она се налази тачно на средини између црвене и плаве боје. То је једна од четири боје мастила које се користе у штампи у боји помоћу инкјет штампача, заједно са жутом, црном и цијаном, за израду свих осталих боја. Тон магенте који се користи у штампи назива се „принтерска магента“.

Магента је своје име добила по анилинској боји коју је 1859. године направио и патентирао француски хемичар Франсоа-Емануел Вергја, који ју је првобитно назвао фуксин. Она је преименована је у част италијанско-француске победе у Бици код Магенте која се водила између Француза и Аустријанаца 4. јуна 1859. године у близини италијанског града Магента у Ломбардији.[3][4] Практично идентичну боју, названу розеин, створила су 1860. године два британска хемичара: Чејмберс Николсон и Џорџ Мол.

Оптика и наука о бојама

[уреди | уреди извор]

Магента је екстра-спектрална боја, што значи да није нијанса повезана са монохроматском видљивом светлошћу. Магента је повезана са перцепцијом расподеле спектралне снаге концентрисане углавном у црвенкастим компонентама дужих таласних дужина и плавкастим компонентама краћих таласних дужина.[5]

У РГБ систему боја, који се користи за стварање свих боја на телевизијском или рачунарском дисплеју, магента је секундарна боја, направљена комбиновањем једнаких количина црвене и плаве светлости при великом интензитету. У овом систему, магента је комплементарна зеленој боји, а комбинација зелене и магента светлости на црном екрану створиће белу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Фуксин и магента боја (1859)

[уреди | уреди извор]
Једна мапа из 1864. приказује Бујонску грофовију у магенти

Боја магента је била резултат револуције у индустријској хемији средином деветнаестог века, која је започела Вилијам Перкиновим проналаском мовејна 1856. године, који је био прва синтетичка анилинска боја. Огроман комерцијални успех те боје и нове боје које су из ње произашле, лила, инспирисали су друге хемичаре у Европи да развију нове боје направљене од анилинских боја.[3]

У Француској је Франсоа-Емануел Вергја, директор хемијске фабрике Луј Рафар у близини Лиона, испробао много различитих формула пре него што је коначно крајем 1858. или почетком 1859. мешајући анилин са угљен тетрахлоридом, дабио црвенкасто-љубичасту боју коју је назвао „фуксин“, по боји цвета биљке фуксија.[6] Он је напустио фабрику Рафар и однео своју боју у фирму произвођача боја, Франсоа и Жозеф Ренар, који су почели да производе ту боју 1859. године.

Исте године су два британска хемичара, Чејмберс Николсон и Џорџ Мол, радећи у лабораторији произвођача боја Џорџа Симпсона, смештеној у Валворту, јужно од Лондона, направили још једну анилинску фарбу сличне црвено-љубичасте боје, коју су почели да производе 1860. године под називом „розеин“. Године 1860, променили су име боје у „магента“, у част Битке код Магенте која се годину дана раније водила између Француза и Аустријанаца у Магенти у Ломбардији. Нова боја је постала комерцијални успех.[3][7]

Процесна магента (пигмент магента; принтерска магента) (1890-те)

[уреди | уреди извор]
Процесна магента (суптрактивна примарна боја, сРГБ апроксимација)
Кординате боје
Хексадецимално#ФФ0090
сРГББ  (ргб)(255, 0, 144)
ЦМYКХ   (ц, м, y, к)(0, 100, 44, 0)
ХСВ       (х, с, в)(326°, 100%, 100%)
РеференцаБез референце
Б: Нормализовано на [0–255] (бајт)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

У штампи у боји, боја која се назива процесна магента, пигментна магента или принтерска магента једна је од три примарне пигментне боје које, заједно са жутом и цијан, чине три супстрактивне основне боје пигмента. (Секундарне боје пигмента су плава, зелена и црвена.) Као таква, нијанса магента је комплемент зелене боје: магента пигменти апсорбују зелену светлост; тако су магента и зелена супротне боје.

Поступак штампања CMYK изумљен је 1890-их, када су новине почеле да објављују стрипове у боји.

Процесна магента није РГБ боја и не постоји фиксна конверзија од CMYK примарна у РГБ. За мастило штампача користе се различите формулације, тако да могу да постоје варијације у штампаној боји која је чисто магента мастило. Типична формулација магенте је приказана у кутији боја десно.

Веб боје магента и фуксија

[уреди | уреди извор]
Магента (фуксија)
Кординате боје
Хексадецимално#ФФ00ФФ
сРГББ  (ргб)(255, 0, 255)
ЦМYКХ   (ц, м, y, к)(0, 100, 0, 0)
ХСВ       (х, с, в)(300°, 100%, 100%)
РеференцаX11
Б: Нормализовано на [0–255] (бајт)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

Десно је веб боја магента. То је једна од три секундарне боје у РГБ моделу боја. На РГБ точку боја, магента је боја између рузе и љубичасте, а на пола пута између црвене и плаве боје.

Магента (фуксија)

Ова боја се у X11 назива магента, а фуксија у ХТМЛ-у. У РГБ моделу боја настаје комбиновањем једнаких интензитета црвене и плаве светлости. Две веб боје магента и фуксија потпуно су исте боје. Понекад се магента у веб боји назива електрична магента или електронска магента.

Наука и култура

[уреди | уреди извор]

Уметност

[уреди | уреди извор]
  • Пол Гоген (1848–1903) је користио магента нијансу 1890. године на свом портрету Марије Лагаду и на неким од својих слика Јужног мора.
  • Анри Матис и чланови покрета Фовизма користили су магенту и друге нетрадиционалне боје како би изненадили гледаоце и покренули њихове емоције употребом смелих боја.
  • Од средине 1960-их, флуоресцентна магента боја на бази воде доступна је за сликање психоделичних слика црног светла. (Флуоресцентна боја трешње, флуоресцентна шатрес жута, флуоресцентна плава и флуоресцентна зелена.)

Астрономија

[уреди | уреди извор]
  • Астрономи су известили да су смеђи патуљци спектралне класе Т (они са најхладнијим температурама, изузев недавно откривених Y смеђих патуљака) обојени магента бојом због апсорпције светлости у атомима натријума и калијума у зеленом делу спектра.[8][9][10]

Биологија: магента инсекти, птице, рибе и сирари

[уреди | уреди извор]

Ботаника

[уреди | уреди извор]

Магента је уобичајена боја за цвеће, посебно у тропским и субтропским пределима. Будући да је магента комплементарна боја зелене боје, магента цветови имају највећи контраст са зеленим лишћем, па су стога видљивији животињама потребним за њихово опрашивање.

Немачка телекомуникациона компанија Дојче телеком користи магентни логотип. Она је настојала је да спречи употребу било које сличне боје од стране других предузећа, чак и оних у неповезаним областима, као што је осигуравајућа компанија Лемонад.[11]

Транспорт

[уреди | уреди извор]

У системима аутопилотских авиона, пут који пилот или авион треба да пређе до одредишта обично је назначен на екранима кокпита користећи магента боју.[12]

Нумизматика

[уреди | уреди извор]

Индијска банка резерви (РБИ) издала је новчаницу у магента боји за деноминацију од ₹2000 дана 8. новембра 2016. под називом Нова серија Махатма Ганди. Ово је новчаница са највишом вредношћу коју је штампао РБИ и која је у активном промету у Индији.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wебстер'с Неw Wорлд Дицтионарy оф тхе Америцан Лангуаге (1964)
  2. ^ дефинитион оф магента Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2015) in Oxford dictionary (American English) (US)
  3. ^ а б в Philip Ball (2001). Bright Earth: Art and the Invention of Color (illustrated изд.). University of Chicago Press. стр. 214. ISBN 978-0226036281. Приступљено 27. 7. 2014.  Originally referenced from French edition pp. 311–312 ISBN 978-2754105033
  4. ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Color. London: John Murray. стр. 167–168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129. 
  5. ^ Parkin, Alan (2015). Digital Imaging Primer. Springer Science & Business Media. стр. 278. ISBN 978-3540856191. 
  6. ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. стр. 16–168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129. 
  7. ^ Maerz and Paul. A Dictionary of Color, New York: 1930 McGraw-Hill. p. 126 Plate 52 Color Sample K12–Magenta
  8. ^ Brown Dwarves (go halfway down the website to see a picture of a magenta brown dwarf)
  9. ^ Burrows et al. The theory of brown dwarfs and extrasolar giant planets. Reviews of Modern Physics 2001; 73: 719–765
  10. ^ An Artist's View of Brown Dwarf Types Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2011) (26 Јуне 2002) Др. Роберт Хурт оф тхе Инфраред Процессинг анд Аналyсис Центер
  11. ^ Слефо, Георге П. (4. 11. 2019). „Т-Мобиле саyс ит оwнс еxцлусиве ригхтс то тхе цолор магента”. Ад Аге. Приступљено 2019-11-06. 
  12. ^ Мингле, Катие (2015-06-23). „Цхилдрен оф тхе Магента (Аутоматион Парадоx, пт. 1)”. 99% Инвисибле. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]