Пређи на садржај

Национални парк Салонга

Координате: 2° 0′ 0″ S 21° 0′ 0″ E / 2.00000° Ј; 21.00000° И / -2.00000; 21.00000
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Салонга
IUCN категорија II (национални парк)
Река Лулилака, 2005. године.
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Салонга
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Салонга
Место Демократска Република Конго
Координате2° 0′ 0″ S 21° 0′ 0″ E / 2.00000° Ј; 21.00000° И / -2.00000; 21.00000
Површина36.000 km²
Основано1984. године
Управљачко телоДемократска Република Конго

Национални парк Салонга је национални парк у ДР Конгу, смештен у низијском делу реке Конго.[1][2][3][4] То је највеће заштићено подручје тропске прашуме у Африци, површине 36.000 км², од чега је 17.045,80 км² строго заштићено.[5]

Национални парк Салонга основан је 1970. године, а 1996. године уписан је на Унесков ву листу светске баштине у Африци као једно од последњих уточишта многих ендемских животињских врста као што су: Бели носорог, шимпанза Бонобо, коњски паун и оклопљени крокодил.[6]

Међутим, због опадања популације Белих носорога (1984) и колапса администрације (1999), што је изазвало оружане сукобе који су пустошили то подручје од 1990-их,[7] парк је 1997. уписан на листу угрожених места светске баштине.[8][9] Након побољшања стања очуваности, локалитет је уклоњен са листе угрожених 2021.[10]

Географија

[уреди | уреди извор]

Парк се налази у области прашуме отприлике на пола пута између Киншасе, главног града, и Кисанганија. Нема путева и већина парка је доступна само реком.[6] Делови националног парка су скоро потпуно неприступачни и никада нису систематски истражени.[6] Јужни регион насељен народом Ијаелима[11] доступан је преко реке Локоро, која протиче кроз центар и северне делове парка, и реке Лула на југу. Река Салонга вијуга углавном у северозападном правцу кроз Национални парк Салонга до њеновог ушће у реку Бусира.[12]

Историја

[уреди | уреди извор]

Национални парк Салонга основан је као Национални парк Чуапа 1956. године, а своје садашње границе добио је председничким декретом председника Мобуту Сесе Секо из 1970. године. Он је регистрован је као UNESCO локација светске баштине 1984. године.[13] Због грађанског рата у источној половини земље, 1999. године уврштен је на Листу угрожене светске баштине.[6]

Парком заједнички управља Конгоански институт за заштиту природе[14] и Светски фонд за природу од 2015. У току су опсежне консултације[15] са две главне популације које живе у парку; Ијаелима, последњи преостали становници парка[13] и Китавалисти, религиозна секта која се инсталирала у парку непосредно након његовог стварања. Постоји интензивна сарадња између чувара парка и Ијаелима, јер се села Ијаелима користе као стражарска места. Познато је да је густина боноба највећа око села Ијаелима, што показује да они не представљају претњу за амблематичне врсте парка.[16]

Екологија

[уреди | уреди извор]

Смештен у центру басена Конга, Национални парк Салонга штити највећу прашуму у Африци и другу по величини на свету.[17] Велика величина и еколошка сложеност ове прашуме омогућили су врстама и заједницама да се релативно неометано развијају. Као резултат тога, национални парк штити веома биоразноврсни и јединствен екосистем.[6] Од 735 идентификованих биљних врста у југозападном делу парка, 85% се ослања на животиње како би распршиле своје семе, процес који се назива зоохорија.[17]

Многи велики сисари налазе се у парку са релативно високом густином, укључујући бонго антилопе, црнокресте мангабе, леопарде и бонобе.[18] Јужни регион је био локација за проучавање боноба у дивљини.[19] Постоји много већа популација боноба у близини насеља Ијаелима него другде у парку, очигледно зато што им Ијаелими не штете и играју важну улогу у њиховом очувању.[19] Упркос притиску криволова, одржива популација шумских слонова опстаје у парку.[18]

Остали сисари у парку су Драјас мајмун, Толонов црвени колобус, дугорепи љускавац, џиновски љускавац, белотрби љускавац, анголски витки мунгоси, водени генетка, нилски коњ, афричка златна мачка, шумска свиња, жутолеђи дујкер, ситатунга, окапи, бушбак, водени јеленчић и шумски бивол.

У парку су присутне многе врсте птица, укључујући сточну чапљу,[20][21][22] црну роду[23][24] и жутокљуну роду.[6] Конгоански паун,[25][26] угрожена врста птица ендемска за басен Конга и национална птица Демократске Републике Конго, живи у примарним и секундарним шумама унутар парка.[27]

У парку је идентификовано 56 врста риба, укључујући сомове Clarias buthupogon и Synodontis nigriventris.[28] Афрички крокодили витке њушке се такође налазе у парку.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Velocity Mapping in the Lower Congo River: A First Look at the Unique Bathymetry and Hydrodynamics of Bulu Reach, West Central Africa”. 2009. 
  2. ^ „Multi-threaded Congo River channel hydraulics: Field-based characterisation and representation in hydrodynamic models” (PDF). 2020. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-31. г. Приступљено 2022-10-31. 
  3. ^ Laraque, Alain; Moukandi N’kaya, Guy D. (2020). „Recent Budget of Hydroclimatology and Hydrosedimentology of the Congo River in Central Africa”. Water. 12 (9): 2613. doi:10.3390/w12092613Слободан приступ. 
  4. ^ Guy D., Moukandi N'kaya; Laraque, Alain; Paturel, Jean-Emmanuel; Gulemvuga Guzanga, Georges; Mahé, Gil; Tshimanga, Raphael M. (2022). „A New Look at Hydrology in the Congo Basin, Based on the Study of Multi‐Decadal Time Series”. A New Look at Hydrology in the Congo Basin, Based on the Study of Multi-Decadal Time series. Geophysical Monograph Series. стр. 121—143. ISBN 9781119656975. S2CID 246986610. doi:10.1002/9781119657002.ch8. Архивирано из оригинала 2023-11-10. г. Приступљено 2023-04-11. 
  5. ^ „ORDONNANCE-LOI 69-041 du 22 août 1969, sur la conservation de la nature.”. Leganet (на језику: француски). Приступљено 17. 10. 2020. 
  6. ^ а б в г д ђ „Salonga National Park”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 13. 6. 2021. 
  7. ^ UNESCO Salonga nacionalni park (језик: енглески) Посећено 30.3.2011.
  8. ^ „PATRIMOINE NATUREL ET CONFLITS ARMÉS - Cas des parcs nationaux - Sites du Patrimoine mondial en RDC, Cosma Wilungula Balongelwa - livre, ebook, epub”. www.editions-harmattan.fr (на језику: француски). Приступљено 17. 10. 2020. 
  9. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „World Heritage Committee Adds Four Sites to the List of World Heritage in Danger”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-24. 
  10. ^ „Request Rejected”. 
  11. ^ Hopson, Mark (2011). „The Wilderness Myth: How the Failure of the American National Park Model Threatens the Survival of the Iyaelima Tribe and the Bonobo Chimpanzee”. Earth Jurisprudence and Environmental Justice Journal. 1 (1). 
  12. ^ „Relation: Salonga (380844)”, OpenStreetMap, Приступљено 2021-03-21 
  13. ^ а б Hopson, Mark (2011). „The Wilderness Myth: How the Failure of the American National Park Model Threatens the Survival of the Iyaelima Tribe and the Bonobo Chimpanzee”. Earth Jurisprudence and Environmental Justice Journal. 1 (1). 
  14. ^ „Virunga National Park”. Архивирано из оригинала 2008-05-11. г. Приступљено 2008-07-31. 
  15. ^ CERDI-BAS (2016), Etude Stratégique des populations résidentes dans le parc national de la Salonga
  16. ^ Furuichi, Takeshi; Thompson, Jo Myers (2008). The bonobos: behavior, ecology, and conservation. Springer. стр. 239. ISBN 978-0-387-74785-9. 
  17. ^ а б Beaune, David; Bretagnolle, François; Bollache, Loïc; Hohmann, Gottfried; Surbeck, Martin; Fruth, Barbara (2012). „Seed dispersal strategies and the threat of defaunation in a Congo forest”. Biodiversity and Conservation. 22 (1): 225—238. ISSN 0960-3115. S2CID 17600509. doi:10.1007/s10531-012-0416-x. 
  18. ^ а б Van Krunkelsven, Ellen; lsia, Inogwabini Bila; Draulans, Dirk (2009). „A survey of bonobos and other large mammals in the Salonga National Park, Democratic Republic of Congo”. Oryx. 34 (3): 180—187. ISSN 0030-6053. S2CID 37674167. doi:10.1046/j.1365-3008.2000.00117.xСлободан приступ. 
  19. ^ а б Falk, John (2008). „Why the Bonobos Need a Radio and Other (Unlikely) Lessons From Deepest Congo”. National Geographic. Архивирано из оригинала 2012-04-03. г. 
  20. ^ Willoughby, P. J. (2001). „Melanistic Cattle Egret”. British Birds. 94: 390—391. 
  21. ^ Herkenrath, Peter (2002). „Another melanistic cattle egret” (PDF). British Birds. 95: 531. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 03. 2016. г. Приступљено 14. 02. 2023. 
  22. ^ Del Lama, Silvia (април 2014). „Colonization of Brazil by the cattle egret (Bubulcus ibis) revealed by mitochondrial DNA”. NeoBiota. 21: 49—63. doi:10.3897/neobiota.21.4966Слободан приступ — преко ResearchGate. 
  23. ^ BirdLife International (2017). „Ciconia nigra”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22697669A111747857. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22697669A111747857.enСлободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  24. ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14. 
  25. ^ BirdLife International (2022). „Afropavo congensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2022: e.T22679430A208189646. Приступљено 22. 7. 2022. 
  26. ^ Dowsett, R. J.; Forbes-Watson, A. D. (1993). Checklist of birds of the Afrotropical and Malagasy regions. Tauraco Press. ISBN 287225000X. 
  27. ^ Mulotwa, M.; Louette, M.; Dudu, A.; Upoki, A.; Fuller, R. A. (2010). „Congo Peafowl use both primary and old regenerating forest in Salonga National Park, Democratic Republic of The Congo”. Ostrich. 81: 1—6. S2CID 84628639. doi:10.2989/00306525.2010.455811. 
  28. ^ Inogwabini, Bila-Isia (2005). „Fishes of the Salonga National Park, Democratic Republic of Congo: survey and conservation issues”. Oryx. 39 (1): 78—81. ISSN 0030-6053. doi:10.1017/S003060530500013XСлободан приступ. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]