Пређи на садржај

Црква Светог Георгија у Смедереву

Координате: 44° 39′ 54.04″ N 20° 55′ 38.77″ E / 44.6650111° С; 20.9274361° И / 44.6650111; 20.9274361
С Википедије, слободне енциклопедије

44° 39′ 54.04″ N 20° 55′ 38.77″ E / 44.6650111° С; 20.9274361° И / 44.6650111; 20.9274361

Црква Светог Георгија у Смедереву
Црква Светог Георгија у Смедереву
Опште информације
МестоСмедерево
ОпштинаСмедерево
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанка18501854.
Тип културног добразаштићен споменик културе
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/crkva-svetog-velikomu-enika-georgija-u-smederevu

Црква Светог великомученика Георгија у Смедереву је подигнута у периоду од 1850. до 1854. године, изведена као прва реминисценција једног српског средњовековног споменика, цркве Свете Тројице манастира Манасије, представља леп пример врхунца раног романтичарског историцизма. Лоцирана је у центру града и заједно са касније подигнутим репрезентативним здањем Суда и Општинског дома, данас уоквирује главни смедеревски трг и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1][2]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Црква посвећена Светом великомученику Георгију у Смедереву спада међу највеће храмове 19. века у Србији. Њен протомајстор био је познати неимар и зограф Андреја Дамјанов из Велеса. По свом архитектонском склопу она представља комбинацију триконхоса, развијеног уписаног крста са пет купола и тробродне базилике. Унутрашњим простором доминира наос на који се надовезују на источној страни троделни олтарски простор, певничке конхе на северној и јужној и на западној страни припрата са галеријом. Изнад галерије подигнут је барокни звоник. Свод цркве држи шест снажних стубова обложених сиво зеленкастим вештачким мермером, са византијским капителима повезаним луковима.[3] Фасаду цркве одликује богата пластична декорација изведена као спој српске средњовековне традиције, барока и исламског утицаја.

С обзиром да није била осликана, док је првобитан иконостас страдао за време Првог светског рата, Управни одбор Црквене општине Смедерево 1935. године закључује Уговор о живописању храма и изради икона за иконостас са Андрејом В. Биценком, академским сликарем из Београда.[1][4]

Живопис и иконе на иконостасу представљају изузетно вредну сликарску целину, стилски изведену као компромисно решење између српске традиционалне религиозне слике, савременог богословља, руске традиције и академског стила. Из сликаног програма посебно се издвајају композиције Пренос моштију Светог Луке у Смедерево и Проповед на гори као представе са снажним историјским и верско-политичким карактером, употпуњене портретима аутентичних историјских личности.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]