Екваторијална Гвинеја
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:1_35_N_10_21_E_type:country_region:GQ
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
| Република Екваторијална Гвинеја República de Guinea Ecuatorial République de Guinée Équatoriale | |
|---|---|
Крилатица: Unidad, Paz, Justicia | |
Химна: Caminemos pisando la senda | |
| Главни град | Малабо |
| Службени језик | шпански, француски, португалски |
| Владавина | |
| Председник | Теодоро Обианг Нгуема Мбасого |
| Председник Владе | Висенте Ехате Томи |
| Историја | |
| Независност | Од Шпаније 12. октобар 1968. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 28.051 km2 (141) |
| — вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| — 2008. | 616 459 (159) |
| — густина | 22 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | ЦФА франак |
| — стоти део валуте | 100 центи |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1 |
| Интернет домен | .gq |
| Позивни број | +240 |
Екваторијална Гвинеја (шпа. República de Guinea Ecuatorial, фра. République de Guinée Équatoriale) је земља у западном делу Централне Африке, и једна је од најмањих афричких држава. Граничи се са Камеруном на северу, Габоном на истоку и југу, и Гвинејским заливом на западу. Пре је била шпанска колонија под именом Шпанска Гвинеја. Државна територија (континентални део познат као Рио Муни) обухвата и више острва, међу којима и веће острво Биоко (бивши Фернардо По) на коме се налази главни град Малабо.
Историја
Португалски истраживач Фернао до По је тражећи пут за Индију открио 1472. острво Биоко. Назвао га је Формоза, али је убрзо добило име по њему. Острва Фернандо По и Анобон су колонизовали Португалци 1474. Португалци су задржали контролу над њим све до 1778. када су острва и трговачка права у континенталном делу од реке Нигер до реке Огове предате Шпанији у замену за територије на Америчком континенту. Од 1827. до 1843. Британија је основала базе на острву да би се борила против трговине робљем. Континентални део, Рио Муни, је постао протекторат 1885. и колонија 1900. Између 1926. и 1959. територија је уједињена у колонију Шпанска Гвинеја.
У марту 1968. под притиском локалних националиста и Уједињених нација, Шпанија је објавила да ће дати независност Екваторијалној Гвинеји. Званично је постала независна 12. октобра 1968. Од тада земља је имала два лидера, Франциска Масиас Нгуема, бившег градоначелника Моногома током Шпанске колонијалне власти, и његовог братанца Теодора Обианг Нгуема Мбасогоа, који је 1979. извршио државни удар и погубио свог стрица.
Географија
Екваторијална Гвинеја се налази у западном делу дентралне Африке. Састоји се из континенталног дела који се зове Рио Муни и пет већих острва: Биоко, Анобон, Корсико, Елобеј Гранде, Елобеј Чико и из мањих острваца. Биоко, који се све до 1970-их звао Фернандо По, је највеће острво са површином од 2017 km² и налази се на 40 km од обала Камеруна. Рио Муни има површину од 26,003 km², река Рио Бенито га дели на два дела. Вулканско острво Анобон има површину од 18 km² и налази се 595 километра јужно од острва Биоко. Клима је тропска, са тешким кишама, великом влажношћу, и честим сезонским променама.
Административна подела
Екваторијална Гвинеја је подељена у седам провинција (у заградама се налазе главни градови):
- Анобен (Сан Антонио де Пале)
- Биоко Норте (Малабо)
- Биоко Сур (Луба)
- Центро Сур (Евинајонг)
- Кие-Нтем (Ебебијин)
- Литорал (Бата)
- Веле-Нзас (Монгомо)
Привреда
Пре стицања независности привреда Екваторијалне Гвинеје се ослањала на производњу какаоа. Територија је имала највиши друштвени производ по становнику у Африци 1959.
Године 1996. откривене су велике резерве нафте. Производња нафте је 2004. била 360.000 барела на дан. Већина становништва се бави екстензивном пољопривредом и рибарством.
