Заједнице, региони и језичке области Белгије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. новембар 2017. у 11:48

Шаблон:Заједнице, региони и језичке области Белгије

Краљевина Белгија је федерална држава коју чине три заједнице, три региона и четири језичке области.

Језичке области су успостављене Другим Гилсоновим актом, који је ступио на снагу 2. августа 1963. године. Подјела на језичке области, укључена је у Устав Белгије 1970. године. Кроз уставне реформе седамдесетих и осамдесетих године 20. вијека, регионализација унитарне државе довела је до тростепене федерације: створене су федерална влада, регионалне владе и владе заједнице, компромис створен како ми смирио језичке, културне, друштвене и економске тензије.

Схематски преглед

Овај схематски преглед је заснован на федералној структури Белгије која је дефинисана првим чланом Устава Белгије.

Сваки од ових ентитета има своју скупштину и владу (за федералну државу и федералне јединице) или имају свој савјет и извршни колеџ (за покрајине и општине). Ентитети означени искошеним словима немају своје институције: окружења немају јер су чисто административна јединице, језичке области немају јер су дефинисане на језичком режиму општина и Фламански регион јер његове надлежности остварају Фламанска заједница.

федерална држава	1	Краљевина Белгија
заједнице	3	Шаблон:Подаци о застави Фламанска заједница						Шаблон:Подаци о застави Француска заједница Белгије						Шаблон:Подаци о застави Њемачка говорна заједница
регион	3	Шаблон:Подаци о застави Фламански регион					Шаблон:Подаци о застави регион главног града Брисела		Шаблон:Подаци о застави Валонски регион
језичке области	4	Холандска					Двојезична		Француска					Њемачка
покрајине	10	Западна Фландрија	Источна Фландрија	Антверпен	Лимбург	Фламански Брабант	—		Валонски Брабант	Ено	Луксембург	Намир	Лијеж
окрузи	43	8	6	3	3	2	1		1	7	5	3	4
општине	589	64	65	70	44	65	19		27	69	44	38	75	9

Подјела земље

Шаблон:Политички систем Белгије

Три заједнице су:

Три региона су:

Четири језичке области су:

Холандска говорна област
Француска говорна област
Њемачка говорна област (која има посебне језичке олакшице за говорнике француског језика)
Двојезичка област главног града Брисела

Сви ови ентитети имају географске границе. Језичке области немају канцеларије или овлашћења и постоје дефакто као географски обрасци и служе само за објашњење подјеле овлашћења. Институције заједница су подједнако географски одређене. Белгијске заједнице се званично не односе на непосредне групе људи, него на посебне политичке, језичке и културне надлежности земље. У Белгији нема поднациналних јединица.

Наиме, све заједнице имају прецизно и законито успостављена подручја у којима се вршити своје надлежности: Фламанска заједница има законска овлашћења (за надлежности заједнице) само у холандској говорној области (која се поклапа са Фламанским регионом) и двојезичкој области Региона главног града Брисела (која се подудара са називом региона); Фламанска заједница аналогно има овлашћења само у Француској језичкој области Валонског региона и Региону главног града Брисела и Њемачки говорни регион у Њемачкој језичкој области, која је мали дио покрајине Лијеж у Валонском региону на граници са Њемачком.

Уставне језичке области утврђене су службеним језицима у њиховим општинама, као и географске границе институција оснажених за одређена питања:

	Јавне услуге дате на језику појединца којим се издражава…			Заједнице			Региони (и њихове покрајине)			Федерална држава
	Јавне услуге дате на језику појединца којим се издражава…			Фламанска^[а]	Француска	Њемачка говорна	Фламански^[а]	Валонски	Главни град Брисел
	…на холандском	…на француском	…на њемачком	Фламанска^[а]	Француска	Њемачка говорна	Фламански^[а]	Валонски	Главни град Брисел
Холандска језичка област	Д	у 12 општина (ограничено на ’олакшице’)	—	Д	—	—	Д	—	—	Д
Француска језичка област	у 4 општине (ограничено на ’олакшице’)	Д	у 2 општине (ограничено на ’олакшице’)	—	Д	—	—	Д	—	Д
Двојезичка област Брисела	Д	Д	—	Д	Д	—	—	—	Д	Д
Њемачка језичка област	—	у свих 9 општина (ограничено на ’олакшице’)	Д	—	—	Д	—	Д	—	Д
	По закону, становници 27^[б] општина могу затражити да ограничене услуге буду изведена на сусједном језику, оснивајући тако ’олакшице’ за те општине. ’Олакшице’ постоје само у посебним општинама које се налазе у близини границе Фламанског са Валонским и Бриселским регионом и такође у 2 општине Валонског региона које се граниче са Њемачком језичком облашћи, као и за говорнике француског језика у Њемачкој говорној области.

Иако би то довело до постојања седам скупштина и влада, када су Заједнице и Региони створени 1980. године, фламански политичари одлучили су званично спојити Фламански регион са Фламанском заједницом, са једном скупштином, једном владом и једном администрацијом, која остварује надлежности региона и заједнице, иако фламански парламентарци из Региона главног града Брисела не могу гласати о надлежностима Фламанског региона; тако да у холандској језичкој области постоји једно јединствено институционо тијело скупштине и владе овлашћено за сва питања осим за федерална и посебна општинска питања. Док Валонски регион и Француска заједница имају засебне скупштине и владе, чланови Скупштине Фламанске заједнице доводи су чланови француски говорници Валонске скупштине и Скупштине Региона главног града Брисела и министри Валонске владе често обављају дужности и министара у Влади Француске заједнице.

Даља подјела

Фламански регион и Валонски регион се састоје од по пет покрајина. Регион главног града Брисела није покрајина и не садржи ниједну покрајину. Ова три региона су даље подијељени на 589 општина, које се генерално састоје од по неколико подопштина. Ове подопштине су у прошлости биле независне општине, али више немају никакву службену сврху.

Мање поднационалне јединице укључују унутаропштинске округе (које тренутно постоје само у Антверпену), административне, изборне и законске округе, полицијске округе, као и нове унтаропштинске полицијске зоне (нижег степена од полицијских округа).

Надлежности

Федерална држава задржава значајно „заједничко насљеђе”. Ово укључује судство, одбрану, савезну полицију, социјално осигурање, јавну дуг и друге аспекте јавних финансија, нуклеарну енергију и предузећа у државном власништву (као што су Белгијске жељезнице које су заправо изузетак регионализације саобраћаја; Поштанска служба која је била федерална, али је приватизована). Држава је одговорна за обавезе Белгије и њених федерализованих институција према Европској унији и Организацији Сјеверноатлантског споразума. Она управља значајним дијеловима јавног здравства, унутрашњих послова и спољних послова.

Заједнице остварују надлежности само унутар језичко одређених географских граница, изворно оријентисаних према језику појединаца из Заједнице: култури (укључујући аудиовизуелне медије), образовању и употреби одговарајућег језика.

Региони имају овлашћења у пољима повезаним са својом територијом у најширем значењу термина, која се тичу економије, запошљавања, пољопривреде, водне политике, становања, јавних радова, енергетике, саобраћаја, животне средине, планирања градова и земље, очувања природе, кредитирања и спољних трговинских односа. Они надзиру покрајине, општине и комунална предузећа.

У неколико поља, различити нивои имају свој властити став о специфичностима. О образовању на примјер, аутономија Заједница не укључује одлуке о обавезном аспекту, нити одређује минималне услове за додјелу квалификација, које остају питање федералне власти. Сваки ниво може бити укључен у научна истраживања и међународне односе везане за своја овлашћења.

Заједнице

Назив	Фламанска заједница	Француска заједница	Њемачка говорна заједница
Холандски назив	Vlaamse Gemeenschap (помоћ·инфо)	(Franse Gemeenschap) (помоћ·инфо)	(Duitstalige Gemeenschap) (помоћ·инфо)
Француски назив	(Communauté flamande)	Communauté française	(Communauté germanophone)
Њемачки језик	(Flämische Gemeinschaft)	(Französische Gemeinschaft)	Deutschsprachige Gemeinschaft
Подручје
Застава
Главни град	Брисел	Брисел	Епен
Становништво			76.328 [2015]^[2] (0,7% Белгије)
Министар-предсједник	Герт Баургеос (списак) (заједнички са Фламанским регионом)	Риди Демот (списак)	Оливер Паш (списак)
Веб-сајт	www.flanders.be	www.cfwb.be	www.dglive.be

Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>

^ Lebrun, Sophie (7. 1. 2003). „Langues à l'école: imposées ou au choix, un peu ou beaucoup” (на језику: French). La Libre Belgique. Приступљено 17. 8. 2007.
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом statbel1.

[2] Lebrun, Sophie (7. 1. 2003). „Langues à l'école: imposées ou au choix, un peu ou beaucoup” (на језику: French). La Libre Belgique. Приступљено 17. 8. 2007.

[statbel1-4] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом statbel1.

[а]

[б]

[2]

@@ Ред 153: / Ред 153: @@
 Мање поднационалне јединице укључују унутаропштинске округе (које тренутно постоје само у [[Антверпен]]у), административне, изборне и законске округе, полицијске округе, као и нове унтаропштинске полицијске зоне (нижег степена од полицијских округа).
-== Надлжености ==
+== Надлежности ==
 Федерална држава задржава значајно „заједничко насљеђе”. Ово укључује судство, одбрану, савезну полицију, социјално осигурање, јавну дуг и друге аспекте јавних финансија, нуклеарну енергију и предузећа у државном власништву (као што су Белгијске жељезнице које су заправо изузетак регионализације саобраћаја; Поштанска служба која је била федерална, али је приватизована). Држава је одговорна за обавезе Белгије и њених федерализованих институција према Европској унији и Организацији Сјеверноатлантског споразума. Она управља значајним дијеловима јавног здравства, унутрашњих послова и спољних послова.