Заједнице, региони и језичке области Белгије — razlika između izmena

Sadržaj obrisan Sadržaj dodat

Inlajn

Verzija na datum 18. novembar 2017. u 11:48

Šablon:Zajednice, regioni i jezičke oblasti Belgije

Kraljevina Belgija je federalna država koju čine tri zajednice, tri regiona i četiri jezičke oblasti.

Jezičke oblasti su uspostavljene Drugim Gilsonovim aktom, koji je stupio na snagu 2. avgusta 1963. godine. Podjela na jezičke oblasti, uključena je u Ustav Belgije 1970. godine. Kroz ustavne reforme sedamdesetih i osamdesetih godine 20. vijeka, regionalizacija unitarne države dovela je do trostepene federacije: stvorene su federalna vlada, regionalne vlade i vlade zajednice, kompromis stvoren kako mi smirio jezičke, kulturne, društvene i ekonomske tenzije.

Shematski pregled

Ovaj shematski pregled je zasnovan na federalnoj strukturi Belgije koja je definisana prvim članom Ustava Belgije.

Svaki od ovih entiteta ima svoju skupštinu i vladu (za federalnu državu i federalne jedinice) ili imaju svoj savjet i izvršni koledž (za pokrajine i opštine). Entiteti označeni iskošenim slovima nemaju svoje institucije: okruženja nemaju jer su čisto administrativna jedinice, jezičke oblasti nemaju jer su definisane na jezičkom režimu opština i Flamanski region jer njegove nadležnosti ostvaraju Flamanska zajednica.

federalna država	1	Kraljevina Belgija
zajednice	3	Šablon:Podaci o zastavi Flamanska zajednica						Šablon:Podaci o zastavi Francuska zajednica Belgije						Šablon:Podaci o zastavi Njemačka govorna zajednica
region	3	Šablon:Podaci o zastavi Flamanski region					Šablon:Podaci o zastavi region glavnog grada Brisela		Šablon:Podaci o zastavi Valonski region
jezičke oblasti	4	Holandska					Dvojezična		Francuska					Njemačka
pokrajine	10	Zapadna Flandrija	Istočna Flandrija	Antverpen	Limburg	Flamanski Brabant	—		Valonski Brabant	Eno	Luksemburg	Namir	Lijež
okruzi	43	8	6	3	3	2	1		1	7	5	3	4
opštine	589	64	65	70	44	65	19		27	69	44	38	75	9

Podjela zemlje

Šablon:Politički sistem Belgije

Tri zajednice su:

Tri regiona su:

Četiri jezičke oblasti su:

Holandska govorna oblast
Francuska govorna oblast
Njemačka govorna oblast (koja ima posebne jezičke olakšice za govornike francuskog jezika)
Dvojezička oblast glavnog grada Brisela

Svi ovi entiteti imaju geografske granice. Jezičke oblasti nemaju kancelarije ili ovlašćenja i postoje defakto kao geografski obrasci i služe samo za objašnjenje podjele ovlašćenja. Institucije zajednica su podjednako geografski određene. Belgijske zajednice se zvanično ne odnose na neposredne grupe ljudi, nego na posebne političke, jezičke i kulturne nadležnosti zemlje. U Belgiji nema podnacinalnih jedinica.

Naime, sve zajednice imaju precizno i zakonito uspostavljena područja u kojima se vršiti svoje nadležnosti: Flamanska zajednica ima zakonska ovlašćenja (za nadležnosti zajednice) samo u holandskoj govornoj oblasti (koja se poklapa sa Flamanskim regionom) i dvojezičkoj oblasti Regiona glavnog grada Brisela (koja se podudara sa nazivom regiona); Flamanska zajednica analogno ima ovlašćenja samo u Francuskoj jezičkoj oblasti Valonskog regiona i Regionu glavnog grada Brisela i Njemački govorni region u Njemačkoj jezičkoj oblasti, koja je mali dio pokrajine Lijež u Valonskom regionu na granici sa Njemačkom.

Ustavne jezičke oblasti utvrđene su službenim jezicima u njihovim opštinama, kao i geografske granice institucija osnaženih za određena pitanja:

	Javne usluge date na jeziku pojedinca kojim se izdražava…			Zajednice			Regioni (i njihove pokrajine)			Federalna država
	Javne usluge date na jeziku pojedinca kojim se izdražava…			Flamanska^[a]	Francuska	Njemačka govorna	Flamanski^[a]	Valonski	Glavni grad Brisel
	…na holandskom	…na francuskom	…na njemačkom	Flamanska^[a]	Francuska	Njemačka govorna	Flamanski^[a]	Valonski	Glavni grad Brisel
Holandska jezička oblast	D	u 12 opština (ograničeno na ’olakšice’)	—	D	—	—	D	—	—	D
Francuska jezička oblast	u 4 opštine (ograničeno na ’olakšice’)	D	u 2 opštine (ograničeno na ’olakšice’)	—	D	—	—	D	—	D
Dvojezička oblast Brisela	D	D	—	D	D	—	—	—	D	D
Njemačka jezička oblast	—	u svih 9 opština (ograničeno na ’olakšice’)	D	—	—	D	—	D	—	D
	Po zakonu, stanovnici 27^[b] opština mogu zatražiti da ograničene usluge budu izvedena na susjednom jeziku, osnivajući tako ’olakšice’ za te opštine. ’Olakšice’ postoje samo u posebnim opštinama koje se nalaze u blizini granice Flamanskog sa Valonskim i Briselskim regionom i takođe u 2 opštine Valonskog regiona koje se graniče sa Njemačkom jezičkom oblašći, kao i za govornike francuskog jezika u Njemačkoj govornoj oblasti.

Iako bi to dovelo do postojanja sedam skupština i vlada, kada su Zajednice i Regioni stvoreni 1980. godine, flamanski političari odlučili su zvanično spojiti Flamanski region sa Flamanskom zajednicom, sa jednom skupštinom, jednom vladom i jednom administracijom, koja ostvaruje nadležnosti regiona i zajednice, iako flamanski parlamentarci iz Regiona glavnog grada Brisela ne mogu glasati o nadležnostima Flamanskog regiona; tako da u holandskoj jezičkoj oblasti postoji jedno jedinstveno instituciono tijelo skupštine i vlade ovlašćeno za sva pitanja osim za federalna i posebna opštinska pitanja. Dok Valonski region i Francuska zajednica imaju zasebne skupštine i vlade, članovi Skupštine Flamanske zajednice dovodi su članovi francuski govornici Valonske skupštine i Skupštine Regiona glavnog grada Brisela i ministri Valonske vlade često obavljaju dužnosti i ministara u Vladi Francuske zajednice.

Dalja podjela

Flamanski region i Valonski region se sastoje od po pet pokrajina. Region glavnog grada Brisela nije pokrajina i ne sadrži nijednu pokrajinu. Ova tri regiona su dalje podijeljeni na 589 opština, koje se generalno sastoje od po nekoliko podopština. Ove podopštine su u prošlosti bile nezavisne opštine, ali više nemaju nikakvu službenu svrhu.

Manje podnacionalne jedinice uključuju unutaropštinske okruge (koje trenutno postoje samo u Antverpenu), administrativne, izborne i zakonske okruge, policijske okruge, kao i nove untaropštinske policijske zone (nižeg stepena od policijskih okruga).

Nadležnosti

Federalna država zadržava značajno „zajedničko nasljeđe”. Ovo uključuje sudstvo, odbranu, saveznu policiju, socijalno osiguranje, javnu dug i druge aspekte javnih finansija, nuklearnu energiju i preduzeća u državnom vlasništvu (kao što su Belgijske željeznice koje su zapravo izuzetak regionalizacije saobraćaja; Poštanska služba koja je bila federalna, ali je privatizovana). Država je odgovorna za obaveze Belgije i njenih federalizovanih institucija prema Evropskoj uniji i Organizaciji Sjevernoatlantskog sporazuma. Ona upravlja značajnim dijelovima javnog zdravstva, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova.

Zajednice ostvaruju nadležnosti samo unutar jezičko određenih geografskih granica, izvorno orijentisanih prema jeziku pojedinaca iz Zajednice: kulturi (uključujući audiovizuelne medije), obrazovanju i upotrebi odgovarajućeg jezika.

Regioni imaju ovlašćenja u poljima povezanim sa svojom teritorijom u najširem značenju termina, koja se tiču ekonomije, zapošljavanja, poljoprivrede, vodne politike, stanovanja, javnih radova, energetike, saobraćaja, životne sredine, planiranja gradova i zemlje, očuvanja prirode, kreditiranja i spoljnih trgovinskih odnosa. Oni nadziru pokrajine, opštine i komunalna preduzeća.

U nekoliko polja, različiti nivoi imaju svoj vlastiti stav o specifičnostima. O obrazovanju na primjer, autonomija Zajednica ne uključuje odluke o obaveznom aspektu, niti određuje minimalne uslove za dodjelu kvalifikacija, koje ostaju pitanje federalne vlasti. Svaki nivo može biti uključen u naučna istraživanja i međunarodne odnose vezane za svoja ovlašćenja.

Zajednice

Naziv	Flamanska zajednica	Francuska zajednica	Njemačka govorna zajednica
Holandski naziv	Vlaamse Gemeenschap (pomoć·info)	(Franse Gemeenschap) (pomoć·info)	(Duitstalige Gemeenschap) (pomoć·info)
Francuski naziv	(Communauté flamande)	Communauté française	(Communauté germanophone)
Njemački jezik	(Flämische Gemeinschaft)	(Französische Gemeinschaft)	Deutschsprachige Gemeinschaft
Područje
Zastava
Glavni grad	Brisel	Brisel	Epen
Stanovništvo			76.328 [2015]^[2] (0,7% Belgije)
Ministar-predsjednik	Gert Baurgeos (spisak) (zajednički sa Flamanskim regionom)	Ridi Demot (spisak)	Oliver Paš (spisak)
Veb-sajt	www.flanders.be	www.cfwb.be	www.dglive.be

Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref> za grupu s imenom „lower-alpha“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="lower-alpha"/>

^ Lebrun, Sophie (7. 1. 2003). „Langues à l'école: imposées ou au choix, un peu ou beaucoup” (на језику: French). La Libre Belgique. Приступљено 17. 8. 2007.
^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom statbel1.

[2] Lebrun, Sophie (7. 1. 2003). „Langues à l'école: imposées ou au choix, un peu ou beaucoup” (на језику: French). La Libre Belgique. Приступљено 17. 8. 2007.

[statbel1-4] Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom statbel1.

[a]

[b]

[2]

@@ Red 153: / Red 153: @@
 Мање поднационалне јединице укључују унутаропштинске округе (које тренутно постоје само у [[Антверпен]]у), административне, изборне и законске округе, полицијске округе, као и нове унтаропштинске полицијске зоне (нижег степена од полицијских округа).
-== Надлжености ==
+== Надлежности ==
 Федерална држава задржава значајно „заједничко насљеђе”. Ово укључује судство, одбрану, савезну полицију, социјално осигурање, јавну дуг и друге аспекте јавних финансија, нуклеарну енергију и предузећа у државном власништву (као што су Белгијске жељезнице које су заправо изузетак регионализације саобраћаја; Поштанска служба која је била федерална, али је приватизована). Држава је одговорна за обавезе Белгије и њених федерализованих институција према Европској унији и Организацији Сјеверноатлантског споразума. Она управља значајним дијеловима јавног здравства, унутрашњих послова и спољних послова.