Пређи на садржај

Колхицин

С Википедије, слободне енциклопедије
Колхицин
Colchicine 2D structure
Colchicine 3D structure
IUPAC име
N-​[(7S)-​1,​2,​3,​10-​tetramethoxy-​9-​oxo-​5,​6,​7,​9-​tetrahydrobenzo​[a]​heptalen-​7-​yl]​acetamide
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • X
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • RX/POM
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације9.3 - 10.6 часова
ИзлучивањеПрвенствено измет, урин 10-20%
Идентификатори
CAS број64-86-8
ATC кодM04AC01 (WHO)
PubChemCID 6167
IUPHAR/BPS2367
ChemSpider5933
Хемијски подаци
ФормулаC22H25NO6
Моларна маса399.437
  • O=C(N[C@@H]3C\1=C\C(=O)C(\OC)=C/C=C/1c2c(cc(OC)c(OC)c2OC)CC3)C

Колхицин je алкалоид изолован из биљке мразовац (Colchicum autumnale). Користи се у медицини још од 1763. када је први пут употребљен за лечење гихта.[1] Два француска хемичара, P.S. Pelletier и J. Caventon су 1820. г. први пут изоловали овај алкалоид. Изолован има изглед бледожутог прашка који на светлости потамни и скоро је без мириса. Слабо је растворљив у води, а добро се раствара у хлороформу и етанолу.[2][3]

Колхицин је цитостатик јер када се дода у одређеној количини зауставља митозу ћелија тако што спречава образовање деобног вретена, односно, полимеризацију микротубула. Поред овог има и друга дејства на организам човека[4]:

  • снижава телесну температуру
  • смањује запаљењске реакције у зглобовима које су последица таложења мокраћне киселине у њима;
  • делује на активност система за варење и центра за дисање и др.

Отровност

[уреди | уреди извор]

Када се унесе у већим количинама у организам човека после неколико сати изазива тровање које после једног до два дана, ако се не лечи, доводи до смрти. Смртна доза износи 3-6 мг. Симптоми тровања су: оштар бол у желуцу, мука, повраћање и дијареја (али због његове релативно споре ресорпције, тек око 3 сата по уношењу), пулс је убрзан и слаб, а отровани јако исцрпљен. Смрт наступа услед парализе центра за респирацију и то од 7 до 36 сати од почетка тровања.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 787—8. ISBN 0781744431. 
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. ^ аутора, Група (2006). Ненад Угрешић, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 31. 05. 2010. 
  5. ^ Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, 2006.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).