Калињинградска област

Калињинградска област
рус. *Калининградская область*
Калињинградска област; рус. Калининградская область
	; Застава ; Грб
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Главни град	Калињинград
Површина	15.125 km2
Становништво	2010.
— број ст.	941.500
— густина ст.	62,25 ст./km2
Позивни број	39, 91
	Званични веб-сајт

Калињинградска област (рус. Калинингра́дская о́бласть) је област на крајњем западу Русије. Ова област представља руску ексклаву на обали југоисточног Балтика између Пољске и Литваније. Припада Северозападном федералном округу Русије.

Становници ове области је неформално зову „Јантарни крај“ (рус. Янта́рный край), јер је ова област позната по рудницима јантара (ћилибара). У њој се налази 90% светских резерви ове окамењене смоле.

Област има површину од 15.100 квадратних километара и 955.281 становника. Главни град области је Калињинград (познат по историјском имену Кенигзберг). Поред њега, већи градови су Совјетск (Тилзит), Балтијск и Черњаховск.

Садашњи гувернер области, од 2010, је Николај Цуканов.

Географија и природа

Рељеф области је равничарски. Овуда протичу реке Њемен и Прегоља. Виштинецкоје језеро (17,87 km²), на граници са Литванијом, познато је као „Европски Бајкал“ због богатства живог света.

Област је позната по плажама и бањама које су репутацију стекле пре више од 100 година. Међу њима се истиче Светлогорск (Раушен).

Калињинградска област дели са Литванијом Куронску превлаку, резерват природе под заштитом УНЕСКО.

Историја

Област је историјски представљала северни део Источне Пруске. Ту је у Средњем веку живео народ Пруси, који је говорио данас изумрлим пруским језиком. Тевтонски витезови су покорили ову област, наметнули становништву хришћанство и основали теократску државу са центром у Кенингзбергу. Досељени Немци и Пољаци су асимирали домаће Прусе. Регион је постао провинција Источна Пруска у краљевини Пруска 1773. Источна Пруска је била важан центар немачке културе. Овде је, на пример, рођен и живео филозоф Имануел Кант.

У Другом светском рату Кенингзберг је тешко бомбардовала савезничка авијација. Црвена армија је овде продрла крајем августа 1944. Немачко становништво је, у страху од освете, углавном избегло према централној Немачкој, или је касније депортовано. Уговором у Потсдаму Источна Пруска је подељена тако да је њен северни део припао СССР-у (Совјетској Русији од 1946), а јужни Пољској. У совјетски део се населило становништво из СССР-а, углавном Русије, а имена топонима су промењена. Област и њен главни град су 1946. добили име по председнику Врховног совјета СССР Михаилу Калињину.

Од распада СССР-а 1991, Калињинградска област је физички изолована од остатка Русије. То је економски погодило становништво области и она је постала позната по незапослености, криминалу, шверцу и наркоманији. И дан данас трају преговори Русије и ЕУ о визном режиму за становнике Калињинградске области. Од друге половине 1990-их Русија је прогласила Калинњинградску област за специјалну економску зону што је допринело наглом економском расту, нарочито инвестиција из ЕУ.

Становништво

По резултатима пописа становништва из 2002, област је имала 955.281 становника (78% у градовима, 22% у селима). Густина насељености је 62,5 људи по километру квадратном. Скоро све становништво је овде досељено после Другог светског рата.

Етнички састав је 2002. био:

786.885 Руси (82,37%)
50.748 Белоруси (5,31%)
47.229 Украјинци (4,94%)
13.937 Литванци (1,46%)
8.415 Јермени (0,88%)
8.340 Немци (0,87%)
4.729 Татари (0,50%)
3.918 Пољаци (0,41%)

итд.

Привреда

Калинњинградска област је једна од најмилитаризованијих области Руске Федерације. Овде је седиште руске Балтичке флоте, а ту су и две ваздухопловне (Черњаховск, Донскоје) и једна ваздухопловоно-поморска база (Калињинград-Чкаловск).

У области се производе вагони, тешке машине, бродови и аутомобили (Џенерал Моторс, BMW, KIA, YUEJIN). Важне су још прехрамбена индустрија и рибарство.

Галерија

Катедрала у Кенингзбергу
Храм Христа Спаситеља
Плажа у Светлогорску

Спољашње везе

Шаблон:Link GA