Пређи на садржај

Мекленбург-Западна Померанија

С Википедије, слободне енциклопедије
Мекленбург-Западна Померанија
Mecklenburg-Vorpommern
Mäkelborg-Vörpommern

Положај Мекленбург-Западне Помераније
Држава Немачка
Админ. центарШверин
Министар-председникЕрвин Зелеринг (СПД)
Владајућа странкаКоалиција СПД и
ЦДУ
Површина23.180,14 km2
Становништво2011.
 — број ст.1.636.000
 — густина ст.70,58 ст./km2
 — ISO 3166-2DE-MV
Последњи избори4. септембар 2011.
Следећи избори2016.
Гласова у Савезном савету3
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Мекленбург-Западна Померанија или Мекленбург-Предња Померанија (нем. Mecklenburg-Vorpommern, глсрп. и длсрп. Mecklenburg-Pśedpomorska) је једна од немачких држава. Налази се на обали Балтичког мора. Од 16 немачких држава, шеста је по величина и четрнаеста по становништву.

Држава је успостављена 1945. након Другог светског рата спајањем историјских региона Мекленбурга и пруске Западне Помераније од стране совјетске војне администрације у Немачкој коју су окупирали савезници. Постала је део Немачке Демократске Републике 1949. године.

Име државе се у говорном језику често скраћује на Мек-Пом (нем. Meck-Pomm)

Географија

[уреди | уреди извор]
Замак Шверин
Мекленбург и Померанија

Географски, покрајина је део северне Немачке.

Мекленбург-Предња Померанија има око 1700 километара морске обале, од тога свега 350 километара према отвореном мору, јер је обала јако кривудава. Велика острва су Риген и Уседом. Велико полуострво је Фишланд-Дарс-Цингст.

Највећа језера Мириц и Шверинско језеро налазе се у Мекленбуршкој језерској области. Земљиште је равно, са мало брда, а највиши врх је висок 179 m.

Историја

[уреди | уреди извор]

Након Другог светског рата и поновног уједињења Немачке 1990. године, држава је конституисана из историјског региона Мекленбурга и Западне Помераније, од којих су обе имале дугу независну историју. Две трећине државе чини историјска држава Мекленбург. Једну трећину чини део бивше Пруске под именом Западна/Предња Померанија.

Држава Мекленбург-Предња Померанија је настала 1945. унутар совјетске окупационе зоне у Немачкој. У оквиру регионалне реформе у Источној Немачкој 1952, покрајина је расформирана на три округа: Нојбранденбург, Росток и Шверин.

Године 1990, поново је успостављена држава Мекленбург-Предња Померанија, у нешто измењеним границама.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Мекленбург-Предња Померанија има најмању густину насељености од свих немачких држава. Једини већи град је Росток са близу 200.000 становника. Остали већи градови су Шверин (главни град државе) са 97.000 становника, заједничко подручје градова Штралзунд и Грајфсвалд са 112.000, и Нојбранденбург са 68.000 становника.

Највећи градови

[уреди | уреди извор]
 

Извор: ?
Град Популација
Росток
Росток
Шверин
Шверин
1. Росток 203.431 Нојбранденбург
Нојбранденбург
Штралзунд
Штралзунд
2. Шверин 91.583
3. Нојбранденбург 63.437
4. Штралзунд 57.301
5. Грајфсвалд 56.445
6. Визмар 42.219
7. Гистров 28.540
8. Варен 20.940
9. Нојштрелиц 20.399
10. Пархим 17.129

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Држава је подељена на 12 округа.

  1. Бад Доберан
  2. Демин
  3. Гуштров
  4. Лудвигслуст
  5. Мекленбург-Штрелиц
  6. Мириц
  1. Северна Западна-Померанија
  2. Северозападни Мекленбург
  3. Источна Западна-Померанија
  4. Пархим
  5. Риген
  6. Икер-Рандов

Уз то, постоји још 6 аутономних градова:

13 Грајфсвалд
14 Нојбранденбург
15 Росток
16 Шверин
17 Штралсунд
18 Визмар

Привреда

[уреди | уреди извор]

Мекленбург-Предња Померанија је једна од привредно најмање развијених области Немачке. У неким окрузима стопа незапослености достиже 15-17 процената.

Најјаче привредне гране су пољопривреда и туризам. Туризам је нарочито значајан на обалама Западне Помераније. Традиционално је развијена лучка привреда. У држави постоје два универзитета, у Ростоку и Грајфсвалду, оба основана у 15. веку, који имају развојне програме у областима био-технологије и медицине.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]