Модернизам — разлика између измена
м ispravke |
Словне грешке |
||
(Није приказано 48 међуизмена 18 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Short description|Филозофски и уметнички покрет}} |
|||
⚫ | |||
{{Преусмери|Модерна}} |
|||
'''Модернизам''' је динамичан и релативан појам који се користи да се означе савремене појаве у уметности, односно оно што је ново, иновативно у односу на традицију. |
|||
[[Датотека:NYC - Guggenheim Museum.jpg|thumb|[[Френк Лојд Рајт]], [[Музеј Гугенхајм (Њујорк)|Соломон Гугенхајмов музеј]] 1946–1959<ref>{{cite web |url=https://www.trendir.com/modernist-architecture/ |title=Modernist architecture: 30 stunning examples |date=2 September 2016}}</ref>]] |
|||
⚫ | |||
'''Модернизам''', односно '''модерна''' ({{јез-нем|Moderne}}),<ref name="automatski_generisano2">{{harvnb|Клајн | Шипка |2006 |pp=783}}</ref> динамичан и релативан појам који се користи као ознака за савремене појаве у [[књижевност]]и и [[уметност]]и, односно оно што је ново, иновативно у односу на традицију, и у том значењу је преузет из [[француски језик|француског језика]]. У [[немачка књижевност|немачкој литератури]] се користио израз „модерна” који је ушао у већину словенских језика па и у [[српски језик|српски]].<ref name="automatski_generisano2">{{harvnb|Клајн | Шипка |2006 |pp=783}}</ref> |
|||
⚫ | |||
У свом најопштијем смислу, модерна није покрет, већ просто „маска” за сукоб и устанак против традиције, као и безброј супротстављених схватања како би требало да изгледа модерно друштво с краја [[19. век|19.]] и до половине [[20. век]]а, његова култура и уметност. |
|||
{{Периоди у књижевности}} |
|||
⚫ | |||
Хомогенизација различитих пракси током „модерне” и њеног коначног разумевања као покрета и критичке категорије десила се 1950-их, захваљујући ономе што је Рејмонд Вилијамс назвао „послератним споразумом уз пратеће академско саучествовање и одобрење”. Претпоставке које су биле у основи ове конструкције биле су најпре да је први налет „модерне” завршен, а да је у свом селективном канонизованом облику она већ прерасла у „високу модерну”; затим, да је суштина модернистичког импулса био дух [[формализам|формалистичког]] експериментисања. Ова друга претпоставка је, у ствари, такође била кључна у утицајној дефиницији „модерне” у уметности коју је дао [[Клемент Гринберг]]. Према Гринбергу, критички, саморефлексивни, [[Имануел Кант|кантовски]] дух покретао је модернистичко експериментисање — чији је органски развој и врхунац отелотворио амерички [[апстрактни експресионизам]]. Ове идеје су постале доминантне и у формулацијама које се тичу модерне у књижевности. |
|||
⚫ | Израз „модерна” се користио као ознака за различите покрете у [[књижевност]]и, [[уметност]]и, друштвеним наукама и филозофији, наиме, [[натурализам (књижевност)|натурализам]], [[декаденција|декаденцу]], [[импресионизам]], [[симболизам]], [[футуризам]], [[дадаизам]], [[експресионизам]], [[неоромантизам]], [[надреализам]], [[егзистенцијализам]]. |
||
== Модерност и модернизам: друштвено-економски контекст == |
|||
Индустријализацијом у Европи и Северној Америци дошла је и модерност: градови су расли јер је све мање пољопривредних послова подстакло раднике да траже запослење у индустријској производњи. Нагли пораст становника у градовима као што су [[Париз]] и [[Лондон]] довео је до експанзије предузећа која су имала за циљ да опслужују потребе ових нових грађана: ресторани, барови, позоришта, музичке сале, пансиони и гостионице, множили су се великом брзином. Ова предузећа су отворила много радних места, а истовремено су увела нове друштвене навике и очекивања. Укорењена у урбаној култури, где су слободне активности као и дневне потрепштине доступне у трговинама, модерност се односи на стање постиндустријског, [[капитализам|капиталистичког]] друштва. Модернизам је једноставно културни израз овог облика друштвене организације. Повезан са идејама напретка и новина, модернизам одражава доминантни етос друштва у којем потрошња – нових облика забаве заједно са животним потрепштинама – има средишњу улогу у свакодневним активностима човека. Један од сигналних маркера успона модернизма на Западу била је појава робне куће и идеја куповине као активности у слободно време. Као што је индикативно за цели модернизам, свеприсутна је одређена амбивалентност према самој модерности. Многи су поздравили технолошки напредак и економски просперитет који је модерност, наизглед, подстицала. Други су, међутим, били опрезни према његовом нагласку на променама и сталној ревизији производних процеса, примећујући тенденцију капитализма да крвнички експлоатише раднике и доприноси жалосним условима живота сиромашних. У таквим околностима модерна уметност, као и сви облици модернизма, може се сматрати одговором на различите [[политика|политичке]], [[социологија|социолошке]], [[економија|економске]] и [[култура|културне]] притиске модерности. |
|||
⚫ | |||
Термин |
Термин „модерна” се почео употребљавати у доба [[ренесанса|ренесансе]] као обележавање уметности за разлику од античке уметности у [[Италија|Италији]] „''arte moderna''” за разлику од „''arte antica''” и како је у средњем веку [[средњовековна уметност]] схватана као доба назадовања у уметности овај појам је обележавао позитивне тенденције и напредак. У 19. веку се овај израз употребљава за обележавање уметности која има напредне квалитете. У ширем смислу речи се данас овим појмом обележава уметност с краја 19. и до половине 20. века.<ref name="ПКС">Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964]].</ref> Израз „модерно” се не мора једнозначно разумети, јер се такође понекад користи за обележавање савремености односно [[савремена уметност|савремене уметности]]. |
||
Термин модерно се не мора једнозначно употребљавати. Поред тога се употреба овог појма употребљава за обележавање савремености односно [[Савремена уметност|савремене уметности]]. |
|||
Модернизам је покрет у [[култура|култури]]. Јавио се као интелектуални бунт. Обухвата целокупни човеков духовни и стваралачки корпус. Он је отпор против клишеа |
Модернизам је покрет у [[култура|култури]]. Јавио се као интелектуални бунт. Обухвата целокупни човеков духовни и стваралачки корпус. Он је отпор против клишеа, култа ауторитета и правила, против академске традиције касног 19. века али и свих претходних векова. Он легализује авангарду као неминовност и нормалност у новом времену. Озакоњује промену. Модернизам је нова научна мисао, нова економска и политичка мисао долазећег модерног доба. Модернизам је покрет који генерално укључује прогресивну уметност и [[архитектура|архитектуру]], [[музика|музику]], [[књижевност]], [[ликовна уметност|ликовну уметност]] и [[графички дизајн]] и јавио се у деценијама које су претходиле [[1914]]. |
||
== Узроци == |
== Узроци == |
||
Уметност дели судбину [[ |
Уметност дели судбину [[култура|културе]]. Тако уметност и све најличније њено, промене, правци, стилови и сви други њени укуси, имају с мултикултуралном супстанцом нераскидиву повезаност. |
||
Модерна се као мисао и идеја јавља ко зна када, где и од кога. Она је процес. Модерна је културни ниво – достигнуће. Она није смишљана, нити је произведена, још мање случајност, она није доколица и краћење времена, она није импровизација. Она је законитост, она је закономерност. Она је, једноставно речено, морала настати. |
Модерна се као мисао и идеја јавља ко зна када, где и од кога. Она је процес. Модерна је културни ниво – достигнуће. Она није смишљана, нити је произведена, још мање случајност, она није доколица и краћење времена, она није импровизација. Она је законитост, она је закономерност. Она је, једноставно речено, морала настати. |
||
У настајању |
У настајању модерне у уметности пресудну улогу има општи ниво културе у времену када она настаје и нарастао човек. Корелат, човек- једини и свеобухватни њен узрок, и нарастао човек, њен најрафиниранији и најсофистициранији след, делају нераскидиво. Зато је фатална могућност утицаја, посебно, [[филозофија|филозофије]], као и [[природне науке|природних наука]]. |
||
Она и настаје у природним |
Она и настаје у природним наукама, филозофији, психологији. Оне је порађају. |
||
Еволуиралој европској и светској мисли ка Модерни, немерљив и пресудан допринос даје [[фундаментална наука]]. |
Еволуиралој европској и светској мисли ка Модерни, немерљив и пресудан допринос даје [[фундаментална наука]]. |
||
[[Алберт Ајнштајн]] релативизује важност еуклидске геометрије и [[Исак Њутн|Њутнове]] класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни |
[[Алберт Ајнштајн]] релативизује важност еуклидске геометрије и [[Исак Њутн|Њутнове]] класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни — вишедимензионалност — закривљеност простора и времена — Општа и Специјална теорија релативитета... Тврди се «немогуће», да о једном догађају, постоје две потпуно опречне и мада искључиве, ипак истине (да је неко кретање истовремено и праволинијско и криволинијско). Ајнштајн не релативизује утисак о истини већ саму истину. |
||
Ту су и [[Ернест Радерфорд]] и [[Нилс Бор]]. Руши се мит о култу недељивости |
Ту су и [[Ернест Радерфорд]] и [[Нилс Бор]]. Руши се мит о култу недељивости атома. Ушавши у његову структуру, великани упозоравају да нема вечно важећих истина, нити апсолутне невиности, као и [[Макс Планк|Планкова]] [[Квантна механика|Квантна теорија физике]], која као «најзанесенија фантазија», тврди да нешто може истовремено да постоји и не постоји — квант, да је та честица на прелазу из непостојања у постојање ; виши степен у хијерархију немогућег је прелазак енергије у материју и обратно. |
||
У филозофији: ... [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[Мартин Хајдегер|Хајдегер]], [[Освалд Шпенглер|Шпенглер]] ... |
У филозофији: ... [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[Мартин Хајдегер|Хајдегер]], [[Освалд Шпенглер|Шпенглер]] ... |
||
У психологији: [[Зигмунд Фројд|Фројд]], [[Карл Густав Јунг|Јунг]], [[Ото Вајнингер|Вајнингер]], [[Ерих Фром|Фром]], [[Елијас Канети|Канети]]... |
У психологији: [[Зигмунд Фројд|Фројд]], [[Карл Густав Јунг|Јунг]], [[Ото Вајнингер|Вајнингер]], [[Ерих Фром|Фром]], [[Елијас Канети|Канети]]... |
||
Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, |
Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, тврдећи да он, ма како недоступан и невидљив, у потпуности одређује видљиви универзум свесног. |
||
Фројд, на даље, примерава и легализује сан човеку, дајући му важност јаве. |
Фројд, на даље, примерава и легализује сан човеку, дајући му важност јаве. |
||
[[Пол Гоген|Гоген]] каже да му не пада на памет да сатима црта нечији [[портрет]] јер је измишљена [[фотографија]] и [[фото |
[[Пол Гоген|Гоген]] каже да му не пада на памет да сатима црта нечији [[портрет]] јер је измишљена [[фотографија]] и [[камера|фото-апарат]] који са много већом тачношћу у делићу времена портретишу. То је тло на коме се рађа мисао да тачност и није истина. Ту се отвара простор за све оно што зовемо модерном у уметности. Модерна је најдемократскији ниво у уметности. Она је то у свим аспектима своје појавности. Мишљења и естетике су дозвољени до различитости, што представља богатство и дефиницију њеног демократског квалитета. |
||
Ова знања и оваква светска мисао, охрабрују и убрзавају мисао. Успостављају нов квалитет. |
Ова знања и оваква светска мисао, охрабрују и убрзавају мисао. Успостављају нов квалитет. |
||
Ред 42: | Ред 52: | ||
Ово је тло које порађа Модерну. Модерна је духовни акт настао одређеним нивоом културе. |
Ово је тло које порађа Модерну. Модерна је духовни акт настао одређеним нивоом културе. |
||
Неки теоретичари праве поделу |
Неки теоретичари праве поделу 20. век на модернизам и [[постмодернизам]], док их други сматрају само сегментима истог периода. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[ |
* [[Модерна уметност]] |
||
* [[Модерна архитектура]] |
* [[Модерна архитектура]] |
||
* [[Баухаус]] |
* [[Баухаус]] |
||
Ред 52: | Ред 62: | ||
* [[Архитектура експресионизма]] |
* [[Архитектура експресионизма]] |
||
* [[Конструктивистичка архитектура]] |
* [[Конструктивистичка архитектура]] |
||
* [[Интернационални стил у архитектури]] |
* [[Интернационални стил|Интернационални стил у архитектури]] |
||
* [[Архитектура брутализма]] |
* [[Брутализам|Архитектура брутализма]] |
||
* [[Органска архитектура]] |
* [[Органска архитектура]] |
||
Ред 60: | Ред 70: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{Литература|30em}} |
|||
* {{cite encyclopedia | editor1-last=Клајн | editor1-first=Иван | editor2-last=Шипка |editor2-first=Милан |encyclopedia=Велики речник страних речи и израза |title =модерна| date=2006 |publisher=Прометеј | location=Нови Сад}} |
|||
* Kolocotroni, Vassiliki, Goldman, Jane, and Taxidou, Olga (Edited by), '''Modernism: An Ontology of Sources and Documents''', The University of Chicago Press, 1998 ::: [https://archive.org/details/modernismantholo1998unse/mode/2up примерак : archive.org] |
|||
* Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), '''Concepts of Modern Art''', Thames and Hudson, London, 1981 [https://archive.org/details/conceptsofmodern0000unse_c7x5/page/n5/mode/2up примерак : archive.org] |
|||
* Rotzel, Willy, '''Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present''', Rizzoli, New York, 1989 ::: [https://archive.org/details/constructiveconc0000rotz/page/n5/mode/2up примерак : archive.org] |
|||
* H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. |
* H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. |
||
* Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972. |
* Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972. |
||
* Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971. |
* Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971. |
||
* Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976 |
|||
* Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939. |
|||
* [[John Barth]] (1979) ''[[The Literature of Replenishment]]'', later republished in ''The Friday Book'' (1984). |
|||
* [[Умберто Еко|Eco, Umberto]] (1990) ''Interpreting Serials'' in [https://archive.org/details/limitsofinterpre00ecourich ''The limits of interpretation''], pp. 83–100, [http://www.thefreelibrary.com/Innovation+%26+repetition%3A+between+modern+%26+postmodern+aesthetics.-a0138814075 excerpt] {{Wayback|url=http://www.thefreelibrary.com/Innovation+%26+repetition%3A+between+modern+%26+postmodern+aesthetics.-a0138814075 |date=20110721201226 }} |
|||
* [[William Everdell|Everdell, William R.]] (1997) ''[[The First Moderns|The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth Century Thought]]'' (Chicago: University of Chicago Press). |
|||
* [[Gerald Graff]] (1973) ''The Myth of the Postmodernist Breakthrough'', [[TriQuarterly]], 26 (Winter, 1973) 383–417; rept in ''The Novel Today: Contemporary Writers on Modern Fiction Malcolm Bradbury'', ed. (London: Fontana, 1977); reprinted in Proza Nowa Amerykanska, ed., Szice Krytyczne (Warsaw, Poland, 1984); reprinted in ''Postmodernism in American Literature: A Critical Anthology'', Manfred Putz and Peter Freese, eds. (Darmstadt: Thesen Verlag, 1984), 58–81. |
|||
* [[Gerald Graff]] (1975) ''Babbitt at the Abyss: The Social Context of Postmodern. American Fiction'', [[TriQuarterly]], No. 33 (Spring 1975), pp. 307–337; reprinted in Putz and Freese, eds., Postmodernism and American Literature. |
|||
* Orton, Fred and Pollock, Griselda (1996) [https://books.google.com/books?id=mxENAQAAIAAJ ''Avant-Gardes and Partisans Reviewed''], Manchester University. |
|||
* [[Џорџ Штајнер|Steiner, George]] (1998) ''[[After Babel]]'', ch.6 ''Topologies of culture'', 3rd revised edition |
|||
* Art Berman (1994) ''Preface to Modernism'', University of Illinois Press. |
|||
* [[Robert Archambeau (poet)|Robert Archambeau]]. [http://actionyes.org/issue8/archambeau/archambeau1.html “The Avant-Garde in Babel. Two or Three Notes on Four or Five Words”, ''Action-Yes'' vol. 1, issue 8 Autumn 2008.] |
|||
* Armstrong, Carol and de Zegher, Catherine (eds.), ''Women Artists as the Millennium'', Cambridge, MA: October Books, [[MIT Press]], (2006) {{ISBN|978-0-262-01226-3}}. |
|||
* Aspray, William & [[Philip Kitcher]], eds., ''History and Philosophy of Modern Mathematics,'' Minnesota Studies in the Philosophy of Science vol. XI, Minneapolis: University of Minnesota Press, 1988 |
|||
* [[Per Bäckström|Bäckström, Per]] (ed.), ''[https://septentrio.uit.no/index.php/nordlit/issue/view/168 Centre-Periphery. The Avant-Garde and the Other]'', Nordlit. University of Tromsø, no. 21, 2007. |
|||
* [[Per Bäckström|Bäckström, Per]]. [http://actionyes.org/issue7/backstrom/backstrom1.html ”One Earth, Four or Five Words. The Peripheral Concept of ’Avant-Garde’”], ''Action-Yes'' vol. 1, issue 12 Winter 2010 |
|||
* [[Per Bäckström|Bäckström, Per]] & Bodil Børset (eds.), ''Norsk avantgarde'' (Norwegian Avant-Garde), Oslo: Novus, 2011. |
|||
* [[Per Bäckström|Bäckström, Per]] & Benedikt Hjartarson (eds.), [https://brill.com/view/title/27431?lang=en ''Decentring the Avant-Garde''], Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014. |
|||
* [[Per Bäckström|Bäckström, Per]] and Benedikt Hjartarson. “Rethinking the Topography of the International Avant-Garde”, in [https://brill.com/view/title/27431?lang=en ''Decentring the Avant-Garde''], Per Bäckström & Benedikt Hjartarson (eds.), Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014. |
|||
* Baker, Houston A., Jr., ''Modernism and the Harlem Renaissance,'' Chicago: [[University of Chicago Press]], 1987 |
|||
* {{cite book|ref=harv|last=Berman|first=Marshall|title=All That Is Solid Melts Into Air: The Experience of Modernity.|location=Second ed. London|publisher=[[Penguin Books|Penguin]]|year=1982|isbn=0-14-010962-5}} |
|||
* Bradbury, Malcolm, & James McFarlane (eds.), ''Modernism: A Guide to European Literature 1890–1930'' ([[Penguin Books|Penguin]] "Penguin Literary Criticism" series, (1978) {{ISBN|0-14-013832-3}}). |
|||
* Brush, Stephen G., ''The History of Modern Science: A Guide to the Second Scientific Revolution, 1800–1950,'' Ames, IA: Iowa State University Press, 1988 |
|||
* Centre Georges Pompidou, ''Face a l'Histoire, 1933–1996''. Flammarion, (1996) {{ISBN|2-85850-898-4}}. |
|||
* Crouch, Christopher, ''Modernism in art design and architecture'', New York: St. Martin's Press, 2000 |
|||
* Eysteinsson, Astradur, ''The Concept of Modernism,'' Ithaca, NY: Cornell University Press, 1992 |
|||
* [http://www.juliafriedman.net Friedman, Julia]. ''Beyond Symbolism and Surrealism: Alexei Remizov's Synthetic Art'', Northwestern University Press, (2010) {{ISBN|0-8101-2617-6}} (Trade Cloth) |
|||
* Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.). ''Modern Art and Modernism: A Critical Anthology''. Published in association with [[The Open University]]. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd., 1982. |
|||
* Gates, Henry Louis. ''The Norton Anthology of African American Literature''. W.W. Norton & Company, Inc., 2004. |
|||
* Hughes, Robert, ''The Shock of the New: Art and the Century of Change'' (Gardners Books, (1991) {{ISBN|0-500-27582-3}}). |
|||
* Kenner, Hugh, ''The Pound Era'' (1971), Berkeley, CA: University of California Press, 1973 |
|||
* Kern, Stephen, ''The Culture of Time and Space,'' Cambridge, MA: Harvard University Press, 1983 |
|||
* Kolocotroni, Vassiliki ''et al.'', ed.,''Modernism: An Anthology of Sources and Documents'' (Edinburgh: [[Edinburgh University Press]], 1998). |
|||
* Levenson, Michael, (ed.), ''The Cambridge Companion to Modernism'' (Cambridge University Press, "Cambridge Companions to Literature" series, (1999) {{ISBN|0-521-49866-X}}). |
|||
* Lewis, Pericles. ''The Cambridge Introduction to Modernism'' (Cambridge: Cambridge University Press, 2007). |
|||
* Nicholls, Peter, ''Modernisms: A Literary Guide'' (Hampshire and London: Macmillan, 1995). |
|||
* [[Nikolaus Pevsner|Pevsner, Nikolaus]], ''Pioneers of Modern Design: From William Morris to Walter Gropius'' (New Haven, CT: [[Yale University Press]], (2005) {{ISBN|0-300-10571-1}}). |
|||
* ''The Sources of Modern Architecture and Design'' ([[Thames & Hudson]], "[[World of Art]]" series, (1985) {{ISBN|0-500-20072-6}}). |
|||
* Pollock, Griselda, ''Generations and Geographies in the Visual Arts''. (Routledge, London, (1996) {{ISBN|0-415-14128-1}}). |
|||
* Pollock, Griselda, and Florence, Penny, ''Looking Back to the Future: Essays by Griselda Pollock from the 1990s''. (New York: G&B New Arts Press, (2001) {{ISBN|90-5701-132-8}}) |
|||
* {{cite journal |last = Potter |first = Rachael |date = January 2009 |title = Obscene Modernism and the Trade in Salacious Books |journal = Modernism/Modernity |volume=16 |issue=1 |issn = 1071-6068 |url = http://muse.jhu.edu/journals/modernism-modernity/v016/16.1.potter.html}} |
|||
* Sass, Louis A. (1992). ''Madness and Modernism: Insanity in the Light of Modern Art, Literature, and Thought''. New York: Basic Books. Cited in Bauer, Amy (2004). "Cognition, Constraints, and Conceptual Blends in Modernist Music", in ''The Pleasure of Modernist Music''. {{ISBN|1-58046-143-3}}. |
|||
* [[Carl Schorske|Schorske, Carl]]. ''[[Fin-de-Siècle Vienna: Politics and Culture]]''. Vintage, (1980) {{ISBN|978-0-394-74478-0}}. |
|||
* Schwartz, Sanford, ''The Matrix of Modernism: Pound, Eliot, and Early Twentieth Century Thought,'' Princeton, NJ: [[Princeton University Press]], 1985 |
|||
* Tyler, William J., ed. ''Modanizumu: Modernist Fiction from Japan, 1913–1938''. University of Hawai'i Press, 2008. |
|||
* Van Loo, Sofie (ed.), ''Gorge(l)''. [[Royal Museum of Fine Arts, Antwerp]], (2006) {{ISBN|978-90-76979-35-9}}. |
|||
* [https://books.google.com/books?id=WOb26cxGBfMC&pg=PA16 Weir, David, ''Decadence and the Making of Modernism'', 1995], University of Massachusetts Press, {{ISBN|978-0-87023-992-2}}. |
|||
* Weston, Richard, ''Modernism'' (Phaidon Press, (2001) {{ISBN|0-7148-4099-8}}). |
|||
* de Zegher, Catherine, ''Inside the Visible''. (Cambridge, MA: MIT Press, 1996). |
|||
{{Литература крај}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* [http://www.rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_09_c.html Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности, Модерна] |
|||
{{Commonscat|Modernism}} |
|||
* [http://www.rastko |
* [http://www.rastko.rs/isk/isk_21_c.html#_Toc412460488 Новица Петковић: Књижевност 20. века, Модерна] |
||
* [http://www.rastko.org.rs/isk/isk_21_c.html#_Toc412460488 Новица Петковић: Књижевност 20. века, Модерна] |
|||
* [http://www.mastersofmodernism.com/?page=Modernism Masters of Modernism] |
* [http://www.mastersofmodernism.com/?page=Modernism Masters of Modernism] |
||
* [http://arts.guardian.co.uk/features/story/0,,1734913,00.html J.G. Ballard on Modernism] |
* [http://arts.guardian.co.uk/features/story/0,,1734913,00.html J.G. Ballard on Modernism] |
||
* [http://www.haberarts.com/mytime2.htm#modern Modernism: back when it meant something] by [[John Haber]] |
* [https://web.archive.org/web/20080601021955/http://www.haberarts.com/mytime2.htm#modern Modernism: back when it meant something] by [[John Haber]] |
||
* [http://www.press.jhu.edu/journals/modernism_modernity/index.html ''Modernism/Modernity''], official publication of the [http://msa.press.jhu.edu/index.html Modernist Studies Association] |
* [http://www.press.jhu.edu/journals/modernism_modernity/index.html ''Modernism/Modernity''] {{Wayback|url=http://www.press.jhu.edu/journals/modernism_modernity/index.html |date=20100614132811 }}, official publication of the [http://msa.press.jhu.edu/index.html Modernist Studies Association] |
||
* [http://vatican.va/holy_father/pius_x/encyclicals/documents/hf_p-x_enc_19070908_pascendi-dominici-gregis_en.html Pope St. Pius X's encyclical ''Pascendi''], in which he defines Modernism as "the synthesis of all heresies". |
* [https://web.archive.org/web/20090101065501/http://www.vatican.va/holy_father/pius_x/encyclicals/documents/hf_p-x_enc_19070908_pascendi-dominici-gregis_en.html Pope St. Pius X's encyclical ''Pascendi''], in which he defines Modernism as "the synthesis of all heresies". |
||
* [http://nmc.loyola.edu/intro/postmod/table.htm Modernism vs. Postmodernism] |
* [https://web.archive.org/web/20080423215203/http://nmc.loyola.edu/intro/postmod/table.htm Modernism vs. Postmodernism] |
||
* [[E. O. Hoppé|Hoppé, E. O.]], photographer, [https://web.archive.org/web/20070312190121/http://www.eohoppe.com/portraits/literary_artists.html Edwardian Modernists.] |
|||
* [http://rwm.macba.cat/en/specials?id_capsula=604 Malady of Writing. Modernism you can dance to] An online radio show that presents a humorous version of Modernism |
|||
⚫ | |||
* [https://modernism.courseresource.yale.edu/ Modernism Lab @ Yale University] |
|||
* [http://www19.homepage.villanova.edu/karyn.hollis/prof_academic/Courses/2043_pop/modernism_vs_postmodernism.htm Modernism vs. Postmodernism] |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{светоназор|примери|state=collapsed}} |
|||
⚫ | |||
{{позитивизам}} |
|||
⚫ | |||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Покрети у уметности]] |
|||
{{Портал бар|Уметност}} |
|||
{{Subject bar|d=yes}} |
|||
⚫ | |||
{{Link FA|af}} |
|||
[[Категорија:Уметнички покрети]] |
|||
⚫ | |||
⚫ |
Верзија на датум 16. мај 2024. у 11:18
Модернизам, односно модерна (нем. Moderne),[2] динамичан и релативан појам који се користи као ознака за савремене појаве у књижевности и уметности, односно оно што је ново, иновативно у односу на традицију, и у том значењу је преузет из француског језика. У немачкој литератури се користио израз „модерна” који је ушао у већину словенских језика па и у српски.[2]
У свом најопштијем смислу, модерна није покрет, већ просто „маска” за сукоб и устанак против традиције, као и безброј супротстављених схватања како би требало да изгледа модерно друштво с краја 19. и до половине 20. века, његова култура и уметност.
Хомогенизација различитих пракси током „модерне” и њеног коначног разумевања као покрета и критичке категорије десила се 1950-их, захваљујући ономе што је Рејмонд Вилијамс назвао „послератним споразумом уз пратеће академско саучествовање и одобрење”. Претпоставке које су биле у основи ове конструкције биле су најпре да је први налет „модерне” завршен, а да је у свом селективном канонизованом облику она већ прерасла у „високу модерну”; затим, да је суштина модернистичког импулса био дух формалистичког експериментисања. Ова друга претпоставка је, у ствари, такође била кључна у утицајној дефиницији „модерне” у уметности коју је дао Клемент Гринберг. Према Гринбергу, критички, саморефлексивни, кантовски дух покретао је модернистичко експериментисање — чији је органски развој и врхунац отелотворио амерички апстрактни експресионизам. Ове идеје су постале доминантне и у формулацијама које се тичу модерне у књижевности.
Израз „модерна” се користио као ознака за различите покрете у књижевности, уметности, друштвеним наукама и филозофији, наиме, натурализам, декаденцу, импресионизам, симболизам, футуризам, дадаизам, експресионизам, неоромантизам, надреализам, егзистенцијализам.
Модерност и модернизам: друштвено-економски контекст
Индустријализацијом у Европи и Северној Америци дошла је и модерност: градови су расли јер је све мање пољопривредних послова подстакло раднике да траже запослење у индустријској производњи. Нагли пораст становника у градовима као што су Париз и Лондон довео је до експанзије предузећа која су имала за циљ да опслужују потребе ових нових грађана: ресторани, барови, позоришта, музичке сале, пансиони и гостионице, множили су се великом брзином. Ова предузећа су отворила много радних места, а истовремено су увела нове друштвене навике и очекивања. Укорењена у урбаној култури, где су слободне активности као и дневне потрепштине доступне у трговинама, модерност се односи на стање постиндустријског, капиталистичког друштва. Модернизам је једноставно културни израз овог облика друштвене организације. Повезан са идејама напретка и новина, модернизам одражава доминантни етос друштва у којем потрошња – нових облика забаве заједно са животним потрепштинама – има средишњу улогу у свакодневним активностима човека. Један од сигналних маркера успона модернизма на Западу била је појава робне куће и идеја куповине као активности у слободно време. Као што је индикативно за цели модернизам, свеприсутна је одређена амбивалентност према самој модерности. Многи су поздравили технолошки напредак и економски просперитет који је модерност, наизглед, подстицала. Други су, међутим, били опрезни према његовом нагласку на променама и сталној ревизији производних процеса, примећујући тенденцију капитализма да крвнички експлоатише раднике и доприноси жалосним условима живота сиромашних. У таквим околностима модерна уметност, као и сви облици модернизма, може се сматрати одговором на различите политичке, социолошке, економске и културне притиске модерности.
Карактеристике
Термин „модерна” се почео употребљавати у доба ренесансе као обележавање уметности за разлику од античке уметности у Италији „arte moderna” за разлику од „arte antica” и како је у средњем веку средњовековна уметност схватана као доба назадовања у уметности овај појам је обележавао позитивне тенденције и напредак. У 19. веку се овај израз употребљава за обележавање уметности која има напредне квалитете. У ширем смислу речи се данас овим појмом обележава уметност с краја 19. и до половине 20. века.[3] Израз „модерно” се не мора једнозначно разумети, јер се такође понекад користи за обележавање савремености односно савремене уметности.
Модернизам је покрет у култури. Јавио се као интелектуални бунт. Обухвата целокупни човеков духовни и стваралачки корпус. Он је отпор против клишеа, култа ауторитета и правила, против академске традиције касног 19. века али и свих претходних векова. Он легализује авангарду као неминовност и нормалност у новом времену. Озакоњује промену. Модернизам је нова научна мисао, нова економска и политичка мисао долазећег модерног доба. Модернизам је покрет који генерално укључује прогресивну уметност и архитектуру, музику, књижевност, ликовну уметност и графички дизајн и јавио се у деценијама које су претходиле 1914.
Узроци
Уметност дели судбину културе. Тако уметност и све најличније њено, промене, правци, стилови и сви други њени укуси, имају с мултикултуралном супстанцом нераскидиву повезаност.
Модерна се као мисао и идеја јавља ко зна када, где и од кога. Она је процес. Модерна је културни ниво – достигнуће. Она није смишљана, нити је произведена, још мање случајност, она није доколица и краћење времена, она није импровизација. Она је законитост, она је закономерност. Она је, једноставно речено, морала настати.
У настајању модерне у уметности пресудну улогу има општи ниво културе у времену када она настаје и нарастао човек. Корелат, човек- једини и свеобухватни њен узрок, и нарастао човек, њен најрафиниранији и најсофистициранији след, делају нераскидиво. Зато је фатална могућност утицаја, посебно, филозофије, као и природних наука.
Она и настаје у природним наукама, филозофији, психологији. Оне је порађају.
Еволуиралој европској и светској мисли ка Модерни, немерљив и пресудан допринос даје фундаментална наука.
Алберт Ајнштајн релативизује важност еуклидске геометрије и Њутнове класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни — вишедимензионалност — закривљеност простора и времена — Општа и Специјална теорија релативитета... Тврди се «немогуће», да о једном догађају, постоје две потпуно опречне и мада искључиве, ипак истине (да је неко кретање истовремено и праволинијско и криволинијско). Ајнштајн не релативизује утисак о истини већ саму истину.
Ту су и Ернест Радерфорд и Нилс Бор. Руши се мит о култу недељивости атома. Ушавши у његову структуру, великани упозоравају да нема вечно важећих истина, нити апсолутне невиности, као и Планкова Квантна теорија физике, која као «најзанесенија фантазија», тврди да нешто може истовремено да постоји и не постоји — квант, да је та честица на прелазу из непостојања у постојање ; виши степен у хијерархију немогућег је прелазак енергије у материју и обратно.
У филозофији: ... Ниче, Хајдегер, Шпенглер ... У психологији: Фројд, Јунг, Вајнингер, Фром, Канети...
Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, тврдећи да он, ма како недоступан и невидљив, у потпуности одређује видљиви универзум свесног. Фројд, на даље, примерава и легализује сан човеку, дајући му важност јаве.
Гоген каже да му не пада на памет да сатима црта нечији портрет јер је измишљена фотографија и фото-апарат који са много већом тачношћу у делићу времена портретишу. То је тло на коме се рађа мисао да тачност и није истина. Ту се отвара простор за све оно што зовемо модерном у уметности. Модерна је најдемократскији ниво у уметности. Она је то у свим аспектима своје појавности. Мишљења и естетике су дозвољени до различитости, што представља богатство и дефиницију њеног демократског квалитета.
Ова знања и оваква светска мисао, охрабрују и убрзавају мисао. Успостављају нов квалитет. Последица је препород не само у науци већ и у уметности.
Уметност, ка својој аутономији, хоће даље од утиска, од узрока. Испитује, колико далеко се може отићи занемарујући дотадашња правила и навике, и има ли границе променама, до којих нешто опстаје као уметност. «Дрско и безбожно» се тражи потврда да уметност постоји по себи. Ово је тло које порађа Модерну. Модерна је духовни акт настао одређеним нивоом културе.
Неки теоретичари праве поделу 20. век на модернизам и постмодернизам, док их други сматрају само сегментима истог периода.
Види још
- Модерна уметност
- Модерна архитектура
- Баухаус
- Архитектура функционализма
- Архитектура рационализма
- Архитектура експресионизма
- Конструктивистичка архитектура
- Интернационални стил у архитектури
- Архитектура брутализма
- Органска архитектура
Референце
- ^ „Modernist architecture: 30 stunning examples”. 2. 9. 2016.
- ^ а б Клајн & Шипка 2006, стр. 783
- ^ Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
Литература
- Клајн, Иван; Шипка, Милан, ур. (2006). „модерна”. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј.
- Kolocotroni, Vassiliki, Goldman, Jane, and Taxidou, Olga (Edited by), Modernism: An Ontology of Sources and Documents, The University of Chicago Press, 1998 ::: примерак : archive.org
- Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), Concepts of Modern Art, Thames and Hudson, London, 1981 примерак : archive.org
- Rotzel, Willy, Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present, Rizzoli, New York, 1989 ::: примерак : archive.org
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
- Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
- Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
- Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
- John Barth (1979) The Literature of Replenishment, later republished in The Friday Book (1984).
- Eco, Umberto (1990) Interpreting Serials in The limits of interpretation, pp. 83–100, excerpt Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011)
- Everdell, William R. (1997) The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth Century Thought (Chicago: University of Chicago Press).
- Gerald Graff (1973) The Myth of the Postmodernist Breakthrough, TriQuarterly, 26 (Winter, 1973) 383–417; rept in The Novel Today: Contemporary Writers on Modern Fiction Malcolm Bradbury, ed. (London: Fontana, 1977); reprinted in Proza Nowa Amerykanska, ed., Szice Krytyczne (Warsaw, Poland, 1984); reprinted in Postmodernism in American Literature: A Critical Anthology, Manfred Putz and Peter Freese, eds. (Darmstadt: Thesen Verlag, 1984), 58–81.
- Gerald Graff (1975) Babbitt at the Abyss: The Social Context of Postmodern. American Fiction, TriQuarterly, No. 33 (Spring 1975), pp. 307–337; reprinted in Putz and Freese, eds., Postmodernism and American Literature.
- Orton, Fred and Pollock, Griselda (1996) Avant-Gardes and Partisans Reviewed, Manchester University.
- Steiner, George (1998) After Babel, ch.6 Topologies of culture, 3rd revised edition
- Art Berman (1994) Preface to Modernism, University of Illinois Press.
- Robert Archambeau. “The Avant-Garde in Babel. Two or Three Notes on Four or Five Words”, Action-Yes vol. 1, issue 8 Autumn 2008.
- Armstrong, Carol and de Zegher, Catherine (eds.), Women Artists as the Millennium, Cambridge, MA: October Books, MIT Press, (2006) ISBN 978-0-262-01226-3.
- Aspray, William & Philip Kitcher, eds., History and Philosophy of Modern Mathematics, Minnesota Studies in the Philosophy of Science vol. XI, Minneapolis: University of Minnesota Press, 1988
- Bäckström, Per (ed.), Centre-Periphery. The Avant-Garde and the Other, Nordlit. University of Tromsø, no. 21, 2007.
- Bäckström, Per. ”One Earth, Four or Five Words. The Peripheral Concept of ’Avant-Garde’”, Action-Yes vol. 1, issue 12 Winter 2010
- Bäckström, Per & Bodil Børset (eds.), Norsk avantgarde (Norwegian Avant-Garde), Oslo: Novus, 2011.
- Bäckström, Per & Benedikt Hjartarson (eds.), Decentring the Avant-Garde, Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014.
- Bäckström, Per and Benedikt Hjartarson. “Rethinking the Topography of the International Avant-Garde”, in Decentring the Avant-Garde, Per Bäckström & Benedikt Hjartarson (eds.), Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014.
- Baker, Houston A., Jr., Modernism and the Harlem Renaissance, Chicago: University of Chicago Press, 1987
- Berman, Marshall (1982). All That Is Solid Melts Into Air: The Experience of Modernity. Second ed. London: Penguin. ISBN 0-14-010962-5.
- Bradbury, Malcolm, & James McFarlane (eds.), Modernism: A Guide to European Literature 1890–1930 (Penguin "Penguin Literary Criticism" series, (1978) ISBN 0-14-013832-3).
- Brush, Stephen G., The History of Modern Science: A Guide to the Second Scientific Revolution, 1800–1950, Ames, IA: Iowa State University Press, 1988
- Centre Georges Pompidou, Face a l'Histoire, 1933–1996. Flammarion, (1996) ISBN 2-85850-898-4.
- Crouch, Christopher, Modernism in art design and architecture, New York: St. Martin's Press, 2000
- Eysteinsson, Astradur, The Concept of Modernism, Ithaca, NY: Cornell University Press, 1992
- Friedman, Julia. Beyond Symbolism and Surrealism: Alexei Remizov's Synthetic Art, Northwestern University Press, (2010) ISBN 0-8101-2617-6 (Trade Cloth)
- Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.). Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd., 1982.
- Gates, Henry Louis. The Norton Anthology of African American Literature. W.W. Norton & Company, Inc., 2004.
- Hughes, Robert, The Shock of the New: Art and the Century of Change (Gardners Books, (1991) ISBN 0-500-27582-3).
- Kenner, Hugh, The Pound Era (1971), Berkeley, CA: University of California Press, 1973
- Kern, Stephen, The Culture of Time and Space, Cambridge, MA: Harvard University Press, 1983
- Kolocotroni, Vassiliki et al., ed.,Modernism: An Anthology of Sources and Documents (Edinburgh: Edinburgh University Press, 1998).
- Levenson, Michael, (ed.), The Cambridge Companion to Modernism (Cambridge University Press, "Cambridge Companions to Literature" series, (1999) ISBN 0-521-49866-X).
- Lewis, Pericles. The Cambridge Introduction to Modernism (Cambridge: Cambridge University Press, 2007).
- Nicholls, Peter, Modernisms: A Literary Guide (Hampshire and London: Macmillan, 1995).
- Pevsner, Nikolaus, Pioneers of Modern Design: From William Morris to Walter Gropius (New Haven, CT: Yale University Press, (2005) ISBN 0-300-10571-1).
- The Sources of Modern Architecture and Design (Thames & Hudson, "World of Art" series, (1985) ISBN 0-500-20072-6).
- Pollock, Griselda, Generations and Geographies in the Visual Arts. (Routledge, London, (1996) ISBN 0-415-14128-1).
- Pollock, Griselda, and Florence, Penny, Looking Back to the Future: Essays by Griselda Pollock from the 1990s. (New York: G&B New Arts Press, (2001) ISBN 90-5701-132-8)
- Potter, Rachael (јануар 2009). „Obscene Modernism and the Trade in Salacious Books”. Modernism/Modernity. 16 (1). ISSN 1071-6068.
- Sass, Louis A. (1992). Madness and Modernism: Insanity in the Light of Modern Art, Literature, and Thought. New York: Basic Books. Cited in Bauer, Amy (2004). "Cognition, Constraints, and Conceptual Blends in Modernist Music", in The Pleasure of Modernist Music. ISBN 1-58046-143-3.
- Schorske, Carl. Fin-de-Siècle Vienna: Politics and Culture. Vintage, (1980) ISBN 978-0-394-74478-0.
- Schwartz, Sanford, The Matrix of Modernism: Pound, Eliot, and Early Twentieth Century Thought, Princeton, NJ: Princeton University Press, 1985
- Tyler, William J., ed. Modanizumu: Modernist Fiction from Japan, 1913–1938. University of Hawai'i Press, 2008.
- Van Loo, Sofie (ed.), Gorge(l). Royal Museum of Fine Arts, Antwerp, (2006) ISBN 978-90-76979-35-9.
- Weir, David, Decadence and the Making of Modernism, 1995, University of Massachusetts Press, ISBN 978-0-87023-992-2.
- Weston, Richard, Modernism (Phaidon Press, (2001) ISBN 0-7148-4099-8).
- de Zegher, Catherine, Inside the Visible. (Cambridge, MA: MIT Press, 1996).
Спољашње везе
- Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности, Модерна
- Новица Петковић: Књижевност 20. века, Модерна
- Masters of Modernism
- J.G. Ballard on Modernism
- Modernism: back when it meant something by John Haber
- Modernism/Modernity Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2010), official publication of the Modernist Studies Association
- Pope St. Pius X's encyclical Pascendi, in which he defines Modernism as "the synthesis of all heresies".
- Modernism vs. Postmodernism
- Hoppé, E. O., photographer, Edwardian Modernists.
- Malady of Writing. Modernism you can dance to An online radio show that presents a humorous version of Modernism
- Modernism Lab @ Yale University
- Modernism vs. Postmodernism