Манастир Покајница
| Манастир Покајница | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Старо Село |
| Општина | Велика Плана |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1818. |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја управник игуманија Евгенија Николић |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
Манастир Покајница је првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију Светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значајаа.
Историја
Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.[1]
Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.
Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/1988. године
Старешине манастира
- Васијан Мишић, (1953—1977)
- Тадеј Штрбуловић, (1977—1978)
- Герасим Животић, (1978—1986)
- Стефан Ђурђевић, (1986—1992)
- Иларија Сретеновић, (1992—2003)
- Евгенија Николић, (2003—данас)
Галерија
Види још
Извори
Литература
- Регионална привредна комора Пожаревац, приредила др Радмила Новаковић Костић, 2005. година.
- О манастиру на сајту Манастири-цркве
